Ambasadori 28 članica EU dogovorili su se u sredu da otvore sporna poglavlja 23 i 24 u pregovorima sa Srbijom. Holandsko predsedništvo očekuje da to bude učinjeno do kraja juna.
U saopštenju ministra spoljnih poslova Holandije Alberta Koendersa navodi se da se Odbor stalnih predstavnika (COREPER) složio da pozove Srbiju na pregovore o Poglavlju 23, nakon pozitivne ocene u Izveštaju.
“Predsedništvo sa zadovoljstvom konstatuje da su sve zemlje članice pristale da učine još jedan korak u pristupnim pregovorima Srbije”, navodi se u saopštenju Koendersa.
On podseća da je prethodnih sedmica Predsedništvo zajedno sa Komisijom imalo intenzivne diskusije sa Hrvatskom za rešenje ovog problema.
“Uveren sam a ćemo naći put za rešenje ovih problema, na način koji će dozvoliti Hrvatskoj da se složi sa otvaranjem Poglavlja 23 do kraja predsedavanja Holandije”, rekao je Koenders.
Dopisnik RSE iz Brisela Rikard Džozvijak javlja da su se tri sporna pitanja odnosila na hrvatske zahteve i postignuta je neka vrsta kompromisa kojim su zadovoljne obe strane, i Zagreb i Beograd.
Prema njegovim rečima, jedno od pitanja na koje su se odnosili hrvatski zahtevi, iznošeni dosta jakim rečnikom, bila je saradnja Srbije sa Haškim tribunalom.
“Ti zahtevi su uneti u tekst i podrazumevaju da Srbija aktivno ispunjava zahteve koji se odnose na saradnju sa Haškim tribunalom. Drugo pitanje se odnosilo na zahtev Zagreba da se obezbede mesta za predstavnike hrvatske manjine u Skupštini Srbije. To se neće dogoditi. Letonija, Estonija i Litvanija nisu to prihvatili jer bi podrazumevalo da i u njihovim parlamentima mnoga mesta budu garantovana ruskoj manjini. Ono što su dogovorile dve strane je da Srbija uradi više po pitanju integracije hrvatske manjine”, naveo je Džozvijak.
Najteže pitanje, izvestio je naš dopisnik, odnosilo se na srpsku univerzalnu jurisdikciju za suđenja za ratne zločine na prostoru bivše Jugoslavije.
Dogovor je da svaka jurisdikcija na Zapadnom Balkanu mora uzeti u obzir regionalnu kooperaciju. To znači da nadležnosti moraju biti u skladu sa jurisdikcijama svih država tog prostora, a ne u suprotnosti sa pravilima druge zemlje Zapadnog Balkana.
“U principu, to znači da će hrvatski zakon u ovom slučaju imati prednost, ali da pravila univerzalne jurisdikcije neće biti uklonjena iz srpskog zakonodavstva”, navodi dopsinik RSE Rikard Džozvijak.
Facebook Forum