U četvrtak se navršava 18 godina od događaja u Hrtkovcima, kada je na mitingu u ovom sremskom selu, a u prisustvu Vojislava Šešelja, ozvaničeno proterivanje građana nesrpske nacionalnosti iz Vojvodine.
Tada je, naime, pročitan spisak „nepodobnih“ meštana Hrvata, koji su zatim pod pretnjama i prisilom ubrzo morali da se isele. Toga dana je dvadeset porodica hrvatske nacionalnosti izbačeno iz svojih domova, a njihovo zastrašivanje i proterivanje nastavljeno je i u drugim mestima.
Tokom ratova devedesetih nekoliko desetina hiljada građana je napustilo Vojvodinu zbog nacionalne pripadnosti.
Ni nakon 18 godina naše pravosuđe još nije stavilo na dnevni red „slučaj Hrtkovci”. Đorđe Subotić iz Civilne organizacije Vojvođanski klub napominje da je punoletsvo ove tragedije prilika da se upitamo jesmo li nakon 18 godina zreliji i odgovorniji kao društvo i zašto se država Srbija nikada nije izvinila svojim bivšim državljanima za pretrpljene patnje.
“Nažalost svi oni vinovnici su i dalje na svojim mestima, neki u Hrtkovcima, neki na drugim mestima. Vodi se proces samo protiv Vojislava Šešelja u Hagu. Mi se moramo suočiti s prošlošću, pred domaćim sudovima se moraju voditi ti procesi i svako treba da odgovara za ono šta je činio”, kaže Subotić.
Vojvođanski klub insistira da Skupština posebnom deklaracijom osudi etničke progone u Vojvodini. Marko Kljajić, hrtkovački župnik tokom 90-tih te tragične događaje opisuje u svojoj knjizi “Kako je umirao moj narod”.
“Ljudi su pod prijetnjama, pritiscima, zastrašivanjem, bombašenjem i tako dalje, napuštali svoje kuće, svoje selo i od Hrtkovaca bivšeg ostalo je do danas samo ime”, kaže Kljajić.
Za Hrtkovce se interesuju samo novinari
Hrtkovci su, međutim, samo simbol proterivanja vojvođanskih Hrvata, kaže Kljajić i dodaje:
“Najtragičnije su prošli Kukujevci, Gibarac, Vašica, Morović i još poneka manja mjesta.”
Danas je u Hrtkovcima mirno. Preostale hrvatske porodice žive zajedno s mnogim srpskim izbegličkim porodicama koje su se doselile u ovo mesto, kaže sadašnji župnik Ivica Živković.
“Borba za preživljavanjem je, kako u većini u Srbiji, tako i u Hrtkovcima.”
RSE: Da li se i dalje osećaju neke tenzije?
“Ne, ne, možda po pitanju, tako, zaposlenja još malo ima diskriminacija, tako…Inače drugo - ne.”
A na pitanje da li se neko od državnih zvaničnika priseti godišnjice Hrtkovaca, Živković odgovara:
“Jedino novinari i jednom mi je došla Međunarodna konferencija za pravdu i mir u svetu i iz generalnog konzulata iz Subotice su bili pre jedno tri četiri godine. Inače niko drugi dakle nije došao.”
****
Pročitajte i ovo:
Sedamnaest godina od proterivanja Hrvata iz Hrtkovaca
Tada je, naime, pročitan spisak „nepodobnih“ meštana Hrvata, koji su zatim pod pretnjama i prisilom ubrzo morali da se isele. Toga dana je dvadeset porodica hrvatske nacionalnosti izbačeno iz svojih domova, a njihovo zastrašivanje i proterivanje nastavljeno je i u drugim mestima.
Tokom ratova devedesetih nekoliko desetina hiljada građana je napustilo Vojvodinu zbog nacionalne pripadnosti.
Ni nakon 18 godina naše pravosuđe još nije stavilo na dnevni red „slučaj Hrtkovci”. Đorđe Subotić iz Civilne organizacije Vojvođanski klub napominje da je punoletsvo ove tragedije prilika da se upitamo jesmo li nakon 18 godina zreliji i odgovorniji kao društvo i zašto se država Srbija nikada nije izvinila svojim bivšim državljanima za pretrpljene patnje.
“Nažalost svi oni vinovnici su i dalje na svojim mestima, neki u Hrtkovcima, neki na drugim mestima. Vodi se proces samo protiv Vojislava Šešelja u Hagu. Mi se moramo suočiti s prošlošću, pred domaćim sudovima se moraju voditi ti procesi i svako treba da odgovara za ono šta je činio”, kaže Subotić.
Vojvođanski klub insistira da Skupština posebnom deklaracijom osudi etničke progone u Vojvodini. Marko Kljajić, hrtkovački župnik tokom 90-tih te tragične događaje opisuje u svojoj knjizi “Kako je umirao moj narod”.
“Ljudi su pod prijetnjama, pritiscima, zastrašivanjem, bombašenjem i tako dalje, napuštali svoje kuće, svoje selo i od Hrtkovaca bivšeg ostalo je do danas samo ime”, kaže Kljajić.
Za Hrtkovce se interesuju samo novinari
Hrtkovci su, međutim, samo simbol proterivanja vojvođanskih Hrvata, kaže Kljajić i dodaje:
“Najtragičnije su prošli Kukujevci, Gibarac, Vašica, Morović i još poneka manja mjesta.”
Danas je u Hrtkovcima mirno. Preostale hrvatske porodice žive zajedno s mnogim srpskim izbegličkim porodicama koje su se doselile u ovo mesto, kaže sadašnji župnik Ivica Živković.
“Borba za preživljavanjem je, kako u većini u Srbiji, tako i u Hrtkovcima.”
RSE: Da li se i dalje osećaju neke tenzije?
“Ne, ne, možda po pitanju, tako, zaposlenja još malo ima diskriminacija, tako…Inače drugo - ne.”
A na pitanje da li se neko od državnih zvaničnika priseti godišnjice Hrtkovaca, Živković odgovara:
“Jedino novinari i jednom mi je došla Međunarodna konferencija za pravdu i mir u svetu i iz generalnog konzulata iz Subotice su bili pre jedno tri četiri godine. Inače niko drugi dakle nije došao.”
****
Pročitajte i ovo:
Sedamnaest godina od proterivanja Hrvata iz Hrtkovaca
