Nakon otkazivanja sastanka u Vašingtonu zakazanog za 27. juni u kojem su trebali da učestvuju specijalni predstavnik američkog predsednika za dijalog Kosova i Srbije Richard Grenell i lideri Kosova i Srbije, oglasili su se predstavnici ambasada Nemačke i Francuske sa svojim podrškama nastavku dijaloga.
“Francuska i Nemačka očekuju da se dijalog između Kosova i Srbije uskoro nastavi. Zajedno sa kancelarkom Merkel, predsednik Macron ostaje spreman za organizovanje samita u Parizu”, navode iz ambasade Francuske na Kosovu na svom Twitter nalogu.
Nemački ambasador na Kosovu Christian Heldt takođe se oglasio na Twitteru naglasivši da je važna posvećenost dijalogu.
Grenel najavljuje novi sastanak posle Hotijevog otkazivanja puta u Vašington
Ričard Grenel (Richard Grenell) je prethodno napisao na Tviteru da razume odluku kosovskog premijera Avdulaha (Avdullah) Hoti da otkaže dolazak na susret predstavnika Srbije i Kosova koji je bio zakazan za subotu 27. jun.
"Razumemo vašu odluku i unapred se radujemo ponovnom zakazivanju susreta uskoro", napisao je Grenel.
Prethodno je Hoti izjavio kako je odluku o otkazivanju putovanja u Vašington doneo u saglasnosti sa Grenelom.
"Ja sam njemu predložio da se ovaj sastanak odloži za jedna drugi dan, zbog dešavanja u toku jučerašnjeg dana", izjavio je Hoti novinarima u četvrtak (25. juna) u Briselu.
Inače, Hoti je još u četvrtak ujutru na Tviteru objavio da otkazuje put u Vašington.
"Zbog novih dešavanja u Prištini, kao rezultat optužnice koju je podnelo Specijalizovano tužilaštvo, moram da se vratim u svoju zemlju kako bih se pozabavio tom situacijom. Obavestio sam ambasadora Grenela da ne mogu prisustvovati sastanku 27. juna u Beloj kući", napisao je Hoti.
Odlazak u Vašington na razgovore lidera Kosova i Srbije prethodno je otkazao i kosovski predsednik Hašim Tači (Hashim Thaqi), a nakon što je Specijalizovano tužilaštvo u Hagu saopštilo da je 24. podnelo optužnicu protiv Tačija i drugih osoba sa Kosova.
Thaci se nakon saopštenja tužioca nije oglasio, niti je komentarisao optužnicu, osim što je u četvrtak na svom Fejsbuk profilu objavio sliku sa logom OVK.
Kakav je stav Beograda?
Zvanični Beograd, kako je rečeno za Radio Slobodna Evropa (RSE), čeka da se oglasi američka administracija.
"Niko nam nije javio da je sastanak otkazan ili odložen. Logično je da je na domaćinu da kaže da li će susreta biti ili ne. A pošto je albanska strana otkazala dolazak, na njima je da objasne zbog čega se to dogodilo", objasnio je za RSE sagovornik u Beogradu.
Iz tih razloga, ističe se, vlast u Srbiji do daljeg neće komentarisati objavljivanje optužnice protiv Tačija, koji je bio potvrdio dolazak u Belu kuću istog dana kada je Grenel najavio susret, 15. juna.
Sve je počelo sa objavljivanjem optužnica
Specijalizovano tužilaštvo u Hagu saopštilo je u sredu (24. juna) da je još 24. aprila Specijalizovanim većima Kosova podnelo na ispitivanje optužnicu protiv Tačija, te bivšeg predsednika Skupštine i aktuelnog poslanika opozicione Demokratske partije Kosova (DPK) Kadrija Veseljija (Veseli), kao i "drugih" lica.
Imena ostalih lica Tužilaštvo nije želelo da objavi. U optužnici se navodi da Tači, Veselji i drugi osumnjičeni iz optužnice snose krivičnu odgovornost za skoro 100 ubistava.
Hoti o posledicama
Upitan oko mogućnih implikacija koju bi ovo saopštenje iz Haga moglo imati na političku scenu na Kosovu, kosovski premijer je u izjavi novinarima u Briselu ocenio da ne ne treba komentarisati pitanja koja su vezana za pravosuđe, "već iste u potpunosti treba ispoštovati".
"Mi kao Kosovo, imamo potrebnu institucionalnu zrelost da bi prevazišli bilo kakvu situaciju sa kojom se suočavamo", izjavio je Avdulah Hoti.
EU očekuje nastavak dijaloga u julu
Kosovski premijer u Briselu boravi u ranije planiranoj zvaničnoj poseti. Predsednik Evropskog saveta Šarl Mišel (Charles Michel) nakon sastanka sa Hotijem je poručio da je neophodno nastaviti dijalog Kosova i Srbije o normalizaciji odnosa.
"Tokom našeg sastanka naglasio sam hitnu potrebu za napretkom u dijalogu Beograda i Prištine. Nedavno imenovanje ambasadora Miroslava Lajčaka za specijalnog predstavnika EU za dijalog Beograd-Priština ilustruje fokusiranost EU na ovaj dijalog, čiji je nastavak sada planiran za jul 2020. u Briselu", poručio je u saopštenju Mišel.
O optužnici Specijalnog tužilaštva rekao je kako je "važno da Specijalizovane komore i Specijalizovano tužilaštvo budu u mogućnosti da samostalno rade svoj posao, bez ikakvih spoljnjih uplitanja".
Kosovski premijer Avdulah Hoti je izjavio nakon sastanka sa Mišelom da "dijalog nema alternativu". Hoti će kasnije tokom dana obaviti razgovore i sa predsednicom Evropske komisije Ursulom Van der Lajen (Von der Leyen) i komesarom za proširenje Oliverom Varheljijem (Oliver Varhelyi).
Portparol EU Peter Stano je na pitanje ko će biti glavni sagovornik Brisela nakon potvrde da Specijalno tužilaštvo predsednika Kosova tereti za ozbiljne zločine, podvukao da Brisel ne bira sagovornike.
"Na kosovskim vlastima je da odluče na koji način će najbolje biti predstavljeni njihovi interesi. Vlast treba da obezbedi naše sagovornike", naveo je Stano.
Specijalno tužilaštvo je u sredu objavilo kako se radi o optužnici protiv Tačija Veseljija "i drugih" od deset tačaka i precizira da se terete "za niz zločina protiv čovečnosti i ratnih zločina, uključujući ubistvo, prisilno nestajanje lica, progon i mučenje".
Inače, sastanak predstavnika Srbije i Kosova u Beloj kući, iniciran od strane Grenela o čemu je javnost obavestio pre deset dana, trebalo je da bude susret lidera dve strane. Učešće je ranije potvrdio Vučić, a pre njega, odmah po Grenelovom pozivu, i Tači.
Šef kabineta i glavni savetnik predsednika Kosova Bekim Čolaku (Collaku), ranije je objavio da su na sastanku u Vašingtonu glavne teme trebale biti rešavanje ekonomskih problema, uklanjanje trgovinskih prepreka, slobodno kretanje ljudi i robe te investicije u regionalnoj infrastrukturi.
'Razdvajanje u avionu'
Nakon Hotijeve odluke, lider Demokratskog saveza Kosova Isa Mustafa je izjavio kako je od sastanka sa Srbijom važnije obezbediti funkcionisanje svih državnih institucija. Mustafa je naveo da se u Vašington "ide uz podršku koalicionih i opozicionih stranaka, ne samo sa ubeđenjem ko treba da predvodi delegaciju".
"Unutar DSK-a nema zabune oko toga da li premijer treba da ide u Vašington ili ne. DSK čvrsto veruje u SAD. Delegacija Kosova je u Vašington krenula sa dobrom voljom, ali se razdvojila dok je bila u avionu", napisao je Mustafa na društvenoj mreži Facebook.
Lišanin: Dogovor nije na vidiku
Mladen Lišanin, istraživač Instituta za političke studije, ocenjuje da "sveobuhvatni, trajni i održivi dogovor Beograda i Prištine nije na vidiku", te da zbog toga trenutni razvoj situacije neće ostaviti dugoročne posledice na kraj dijaloga.
Lišanin napominje da je nepoznanica da li će optužnica protiv Tačija i Veseljija biti potvrđena, ali ocenjuje kako je "u taktičkom smislu, ovo donekle pobeda za Aleksandra Vučića koji se sad predstavlja kao jedini političar koji je ispao kredibilan sagovornik u ovom procesu".
Dodaje da je ovo "pobeda" i za snage unutar Evropske unije (EU) i američke administracije koje se zalažu za drugačiji pristup pregovorima, u odnosu na onaj koji nudi Ričard Grenel.
Zamenik predsednika opozicione Stranke slobode i pravde Borko Stefanović, koji je za vreme vlasti Demokratske stranke bio na čelu tima za pregovore sa Kosovom, izjavio je kako ga Tačijeva odluka da ne ode u Vašington nakon objave optužnice ne čudi.
Navodi, međutim, kako se postavlja pitanje kako bi američka administracija mogla da vodi pregovore sa Vučićem i Tačijem "o nepoznatom planu rešavanja kosovskog pitanja".
"Samo demokratizacija i izbacivanje kriminala i zločina iz vlasti Beograda i Prištine može dovesti do pomirenja i rešenja kosovskog problema", naveo je Stefanović u saopštenju.
HRW: Ključni izazov zaštita svedoka
Međunarodna organizacija Human Rights Watch (HRW) ocenila je da ključni izazov u po pitanju optužnica protiv Tačija i drugih ostaje zaštita svedoka, koji su pokrenuli mnoga suđenja za ratne zločine bivših pripadnika OVK.
Potreba da se obezbede svedoci i dokazni materijal bio je glavni razlog što su istrage ovih slučajeva i specijalni sud zasnovani u inostranstvu, isprva u Briselu, a potom u Hagu, navodi ova organizacija.
HRW podvlači da optužnica koja je objavljena protiv Tačija i drugih bivših čelnika Oslobodilačke Vojske Kosova unapređuje pravdu za ratne zločine i zločina protiv čovečnosti tokom i nakon rata na Kosovu 1998-1999.
