Na Horgošu je u četvrtak bilo mirno, dan posle intervencije mađarske policije suzavcem i vodenim topovima protiv izbeglica, u kojoj je bilo mnogo povređenih i uhapšenih.
Pogranični pojas oko Horgoša sve do podneva u četvrtak ličio je na improvizovani kamp, sa oko hiljadu zbunjenih i neodlučnih izbeglica pred žičanom ogradom i gvozdenim zidom umesto regularnog graničnog prelaza.
Već u kasnim popodnevnim satima broj se gotovo prepolovio, jer je većina odlučila da autobusima, koji su dolazili do samog prelaza ode nazad do Kanjiže, a zatim nastavi put Šida ili Bezdana, graničnih prelaza sa Hrvatskom.
Mnogi su pre toga krenuli pešice ka Kanjiži, ali ima i onih koji su, kako su nam rekli, odlučni u nameri da ostanu dok Mađarska ne otvori granice.
Ispred žičane ograde situaciju tokom dana nadzire dvadesetak srpskih policajaca, ali u četvrtak očito bez neke veće opasnosti od nereda. Naprotiv, grupa izbeglica iz Kurdistana, Sirije i Avganistana oko sat vremena organizovala je miran protest protv odluke Mađarske da im zatvori put ka Evropi.
Oni su formirali živi zid držeći se za ruke, dok je grupa od pedesetak izbeglica posedala na zemlju sa transparentima„Otvorite kapiju“, „Ovo je Evropa“ i „Mi želimo mir“.
A protest je počeo skandiranjem „Hvala, Srbijo“. To je i jedino što su rekli medijima, izjavljujući da je ovo istovremeno i njihov nemi protest zbog postupaka mađarske policije.
Grupa se ubrzo i razišla, a vremenom su oni koji su odlučili da napuste ničiju zemlju kod Horgoša postali sve brojniji. Njih su na drugu stranu prevozili autobusi i taksiji, a pojedini prevoznici su Horgoš povezali direktno sa Bezdanom, graničnim prelazom severnije od Šida, i svakako bližim Subotici i Horgošu.
Među onima koji su nam rekli da će ostati je i Abdula iz Sirije, koji kaže da nema novca za dalje putovanje. On komunicira na mešavini srpskog i engleskog, a došao je sa porodicom i jednom bebom.
„Katastrofa. Ovo nije dobro. Imam porodicu sa malom bebom, ali mi nemamo novca ni za autobus, ni za avion, ni za taksi. Moramo čekati ovde, nemamo drugo rešenje“, priča nam.
Susreli smo i mladu studentkinju iz Iraka Nur, koja je na Horgošu bila dva dana. Deluje veoma umorno, nosi zavoj na dresnoj ruci. Kaže nam da je povređena u incidentu u sredu.
„Ja sam ovde sa svojim prijateljem dva dana. Juče mi je mađarska policija povredila ruku, i još me veoma boli. Previo me je kasnije lekar kada je stigla hitna pomoć... Ne znam šta ćemo dalje, granica je zatvorena. Ne znam kuda bismo sada“, kaže nam Nur.
Nevit iz Avganistana je, međutim, samoinicijativno već rano pre podne krenuo sa Horgoša pešice za Kanjižu, a zatim verovatno, kako je rekao,u Hrvatsku.
„Ja i moji prijatelji smo ovde na granici bili tri dana, ali ona je kao što vidite zatvorena. Čujemo da će možda biti zatvorena i grčka i makedonska granica. Ne znamo šta da radimo. Krenuli smo u Kanjižu, rekli su nam da možemo drugim putem prema Evropskoj uniji. Imamo ovu kartu, ovo ovde je Hrvatska, i mi ćemo sada tim putem“, priča Nevit.
Subotička lokalna samouprava obezbedila je čak desetak autobusa za prevoz izbeglica koje su trenutno na Horgošu. Takođe, i iz prihvatnog centra u Kanjiži, kroz koji je tokom proteklih dana prolazilo i po nekoliko hiljada ljudi, odlaze čini se poslednji njegovi privremeni žitelji.
U prethodna dva dana tamo je boravilo tek po dvadesetak osoba i većina koja je pristizala iz Horgoša nije ni ulazila u kamp, već odmah odlazila ka Šidu. U sredu je prevezeno više od 3.000 ljudi.
U kampu u Kanjiži je inače Komesarijat za izbeglice omogućio i internet vezu, kako bi se svi koji žele mogli direknto informisati o situaciji u regionu.
