Šefica vlade Hongkonga Keri Lam (Carrie) pod pritiskom masovnih demonstracija, ali i ekonomskih interesa, odložila je usvajanje zakonskog predloga koji bi omogućio izručenja osumnjičenih u kopneni deo Kine i podrio slobode u tom gradu, pišu svetski mediji.
Nastavak protesta
Iako je sporni predlog odložen u subotu, dan kasnije je skoro dva miliona ljudi izašlo na ulice, pošto je sedmica protesta pokrenula šire političko buđenje, piše Volstrit džurnal (The Wall Street Journal) i ističe da je strah oko predloga prerestao u masovnu odbranu identiteta Hongkonga i pravne autonomije koja čuva kulturu i slobode od centralnih vlasti.
Nedeljni protest s procenom demonstranata od oko dva miliona ljudi, treće je masovno okupljanje u nedelju dana, sa zahtevom da se sporni predlog potpuno povuče, ali i da Lam podnese ostavku, piše američki list i dodaje da je nastavak previranja gurnuo vlasti Hongkonga u krizu i zapretio da problem zahvati i centralnu vladu u Pekingu, koja je, mada podržavala zakon, pokušala da bude na distanci.
U sedmom satu masovnog protesta, Lam se izvinila narodu Hongkonga zbog lošeg postupanja s predlogom, obećavši da prihvata kritike, ali nije rekla da li će potpuno povući predlog ili podneti ostavku, ukazuje list.
Posle nedelje sporadičnih protesta, uključujući sukobe u sredu kada je policije upotrebila suzavac i gumene metke, demonstranti su tražili i izvinjenje policije za koju kažu da je upotrebila nesrazmernu silu, kao i da privedeni ne budu procesuirani, piše američki list.
Gnev javnosti protiv Lam, za koju se smatra da ima čvrstu podršku Pekinga, pojačan je kada je u sredu demonstracije označila "organizovanim neredima", ukazuje BBC i dodaje da analitičari spekulišu o budućnosti Lam pošto su protesti nastavljeni, mada ju je kinesko ministarstvo spoljnih poslova podržalo.
Vlada Hongkonga tvrdi da bi sporni predlog zatvorio rupe u zakonu tako da grad više ne bi bio utočište za kriminalce. Kritičari, međutim, kažu da bi takav zakon izložio ljude u Hongkongu problematičnom pravosudnom sistemu u Kini i dalje podrio pravosudnu nezavisnost tog grada koji od vraćanja Kini 1997. funkcioniše po modelu "jedna zemlja, dva sistema". Mnogi, ističe britanski servis, strahuju da bi zakon mogao biti iskorišćen protiv političkih protivnika vlasti u Pekingu.
"Najveće uzmicanje Kine"
Odluka o suspenziji predloga o izručenju je najveće uzmicanje Kine po nekom političkom pitanju otkada je Si Đinpin postao lider te zemlje 2012, ocenjuje Njujork tajms (The New York Times) i objašnjava da je put do ovonedeljenog fijaska vlasti počeo prošle godine kada je Peking tražio od Hongkonga da vodi računa o nacionalnoj bezbednosti.
Rizik po vladu Hongkonga je da javnost, posebno mladi, mogu steći utisak da su nasilni protesti jedini način da se zaustave neželjene političke incijative, piše Tajms, ukazujući da je prošle nedelje milion ljudi mirno protestovalo, ali da se stav vlade nije promenio dok na manjim demonstracijama u sredu nisu izbili nasilje i sukob s policijom.
Neki od bliskih savetnika Lam kažu da nije jasno da li je imala ikakve razgovore s Pekingom o uvođenju zakona o izručenju, mada lideri u Hongkongu sve više ponavljaju optužbe Pekinga o ulozi zlonamernih stranih sila u podsticanju protesta. S optužbama o stranim uticajima, uzmicanje Lam još više iznenađuje, ističe američki list.
Ipak, put ka ovonedeljnom fijasku je izgleda počeo u novembru, podvlači Njujork tajms, navodeći da se tada Lam sastala sa Sijem koji je poručio liderima Hongkonga da vode računa o nacionalnoj bezbednosti i da Hongkong ne može neograničeno da odlaže pravnu obavezu po Osnovnom zakonu, nekoj vrsti ustava, da uvede zakone o nacionalnoj bezbednosti protiv pobune, subverzije, secesije i izdaje.
Zimus je došlo drugo sporno pitanje kada je Lam dobila pisma do roditelja devojke ubijene na Tajvanu. Njen dečko osumnjičen za ubistvo se vratio u Hongkong, ali nije bio izručen pošto nema zakona o ekstradiciji između Hongkonga i Tajvana. Predlog zakona je bez rasprave odobren na Izvršnom savetu, najvišem savetodavnom telu koji čine vladini ministri, 16 poslovnih lidera i poslanici naklonjeni Pekingu.
Finansijski zvaničnici i finasijeri, međutim, kako piše list, nisu znali da bi predlog omogućio kineskim službama da traže zamrzavanje imovine u Hongkongu, kao i da će biti moguće izručenje stranih državljana. To je užasnulo uticajnu trgovinsku komoru koja predstavlja najveće banke sa Zapada i druge velike kompanije, pa je poslovna zajednica počela da traži zaustavljanje predloga zakona o izručenju.
I SAD u političkom vrtlogu Hongkonga
Lam je gurajući zakon o izručenju izazvala politički vrtlog i nehotice postavila Hongkong kao potencijalnu metu u trgovinskom ratu SAD i Kine, ističe Fajnenšl tajms (The Financial Times) koji takođe ocenjuje da je tek posle nasilja, kakvo se retko viđa u glavnom azijskom finansijskom centru, establišment Hongkona porazmislio o predlogu.
Mada Lam kaže da će nastaviti konslutacije oko predloga, pitanje je da li će ona zadrži svoj posao, piše FT i ocenjuje da istorija nije na njenoj strani - prvi postkolonijalni lider Hongkonga Tung Čihva bio je primoran da se povuče pošto nije uspeo da sprovede slično nepopularan predlog 2003.
Nezadovoljni nisu samo obični ljudi koji sporni predlog smatraju pretnjom po građanske slobode, već i poslovni svet zabrinut da bi takav zakon mogao podriti vladavinu prava na teritoriji i stvoriti političku neizvesnost, ukazuje britanski list i dodaje da je u petak više provladinih figura, povezanih s administracijom Keri Lam, počelo da traži suspenziju predloga.
Još gore po Hongkong, ističe Fajnenšl tajms, SAD su počele da gledaju tu teritoriju kao još jedan "štap" kojim bi mogli udariti Peking u trgovinskom ratu. U Kongresu je u četvrtak iznet dvostranački predlog kojim bi se uklonile jedinstvene trgovinske privilegije grada u odnosima sa SAD ako vlada Hongkonga ne održi slobode na svojoj teritoriji. Mada Lam insistira da je predlog o izručenju njena ideja, verovatno je Peking, zajedno s tajkunima u gradu, tražio da ga suspenduje, verujući da nije vredan muka u kontekstu trgovinskog rata i cene reputacije tog grada.
Para vrti gde burgija neće
Sličnu ocenu iznosi i agencija Rojters (Reuters) - Peking je podlegao pod jedinstvenim ekonomskim statusom Hongkonga, jer mada je centralna vlada ponižena, za kinesku Komunističku partiju očuvanje finansijske uloge Hongkonga i dalje nadmašuje želju za političkom kontrolom.
Lam tvrdi da je insistiranje na predlogu zakona o izručenju njena želja, ali je i centralna vlada u Pekingu to podjednako entuzijastično prihvatila, ukazuje Rojters, dodajući da su snaga i širina protesta uhvatili Lam i Peking spuštenog garda - reakcija nije bila ograničena na borce za demokratiju ili radikalnu manjinu koja traži nezavisnost, već se proširila na svakoga ko je nepoverljiv prema kineskom pravnom sistemu i na kraju je izgleda obuhvatila sve.
Neki tajkuni su počeli da premeštaju sredstva iz Hongkonga u Singapur pre usvajanja predloga, što je bila naznaka odliva kao pre predaje iz britanskih ruku 1997. I ne samo što tabor naklonjen Pekingu nije uspeo da se mobilizuje protiv demonstracija kao 2014, već je, kako piše Rojters, i konzervativna poslovna zajednica počela da izražava sumnje, dok su se finansijska tržišta zaljulala.
Privreda Hongkonga je početkom 90-ih bila četvrtina privrede kopnenog dela Kine. Mada je sada taj udeo jednocifren, on pokriva 12 odsto kineskog izvoza prošle godine, a Hongkong je i dalje najveći pojedinačni izvor ostvarenih stranih direktnih investicija u Kini. Berza u tom gradu daje kompanijama s kopna nezavisan pristup međunarodnom kapitalu izvan Njujorka ili Lononda, što omogućava Kini da zadrži internu kontrolu kapitala a da ne oduzme svojim firmama tvrdu valutu ili strane investicije.
Kineska Komunistička partija, ističe Rojters, možda ne čuje nezadovljstvo naroda, ali subotnja najava odlaganja, s pretpostavkom da će se odustati od predloga, pokazuje da očito sluša novac.