Glavni haški tužilac Serž Bramerc stigao je u ponedeljak u jednu od poslednjih poseta Beogradu uoči podnošenja konačnog izveštaja Savetu bezbednosti. Dok vlasti u Srbiji podvlače da je reč o još jednom u nizu radnih sastanaka, nezvanične najave govore da Bramerc ovoga puta donosi oštrije poruke te da će, ukoliko uskoro ne bude vidljivog napretka u potrazi za haškim beguncem Ratkom Mladićem, njegov izveštaj biti negativan.
Nakon godina propuštenih šansi, opstrukcija, afera, i nedostatka finalnih rezultata u saradnji sa Hagom, Beograd glavnog tužioca haškog tribunala dočekuje sa porukom: „istražni organi pojma nemaju gde se krije Mladić i to je jedino što danas mogu da saopšte Seržu Bramercu”.
Tako u izjavi za Blic kaže tužilac za ratne zločine Vladimir Vukčević. On tvrdi da u potrazi učestvuje 10 hiljada policajaca i pripadnika službi, ali da ni to za Bramerca nije dovoljno.
Na pitanje kako uz toliki broj ljudi koji poseduju informacije o potrazi one mogu ostati skrivene, Vukčević navodi da sa Mladićem ne želi da se igra Džemsa Bonda. Da li će i ovo preneti Bramercu - nije rekao, ali vojni analitičar Zoran Dragišić primećuje da:
“Serž Bramerc neće biti zadovoljan onim što će mu reći predstavnici naših vlasti.”
Serž Bramerc
Vlasti su, međutim, uverene da će redovni radni sastanak sa glavnim tužiocem proteći kao i svaki prethodni, a da Bramercov izveštaj Savetu bezbednosti neće biti negativan, već umeren i objektivan.
“Mislim da ovo nije prilika da on čuje neke nove informacije, nego da sa ljudima iz Akcionog tima razmeni mišljenja i da se eventualno vidi kako bi potraga za beguncima mogla da bude unapređena. Ja ne sumnjam da se radi mnogo toga da se begunci privedu pravdi, ali za sada očigledno nema rezultata”, kazao je šef kancelarije za saradnju sa Hagom Dušan Ignjatović.
Ukoliko ih uskoro ne bude, Bramercov junski izveštaj će, kako pojedini mediji navode, ipak biti negativan. Bez Mladića u Hagu, a oko toga su svi saglasni, Srbiji neće biti omogućen više nijedan korak ka EU. Haški tužilac je, kako saznajemo, pred Spoljnopolitičkim odborom Evropskog parlamenta nedavno izneo niz konkretnih primedbi na račun službi koje tragaju za preostalom dvojicom optuženika.
Podvlačeći političku volju za hapšenjem, Dušan Ignjatović veruje da je će na predstojećem sastanku ove kritike biti odagnane.
“Ta slika koja dolazi u javnost a to je da postoji politička volja, ali da postoji neko u službama koji tu nešto opsturira, meni nije ni realno, ni racionalno”, kazao je Ignjatović.
Taoci političke elite
Šta je onda razlog tome što je Mladić još uvek na slobodi? Na ovo pitanje pokušali su da odgovore učesnici debate koju je uoči isteka rok za predaju najtraženijeg haškog begunca organizovao Helsinški odbor za ljudska prava u Srbiji. Predsednica Sonja Biserko iznosi dve mogućnosti.
“Da vlast zna ili može da zna gde je Mladić, ali ne želi da ga uhapsi i da vlast ne zna gde je. Ako je reč o ovom drugom, Srbija je u još većem problemu zbog nekompetencije koju demonstrira već deset godina”, kazala je Biserko.
Ova pitanja vratila su učesnike debate na tezu oko koje se manje više svi slažu, a to je nedostatak volje za reformom bezbednosnih službi. Jelena Milić iz Centra za evroatlanske studije ukazuje na opstrukciju koju vrši sadašnja vlast u rasvetljavanju brojnih slučajeva koji su povezani sa skrivanjem Ratka Mladića, poput ubistva dvojice gardista u Topčideru. Ovaj predmet nalazi se u Višem tužilastvu u Beogradu i više od godinu dana po njemu se ne postupa.
“Ja da sam Ratko Mladić i da me neko uhapsi, sutra bih rekla – čekaj, čekaj, ko je sada na vlasti? Aha, Dačić i SPS, pa je l’ smo nešto zajedno radili devedesetih? Prisetite se samo frustrirajućeg intervjua tužioca za ratne zločine koji je zimus rekao da ne postoji koordinacija između nadležnih organa i da se njemu čini da informacije cure iz policije. Ministarstvo odbrane i Vlada su posle dve godine od kako ih zakon na to obavezuje tek pre neki dan uspeli da uspostave generalnog inspektora koji je zadužen za nadzor obaveštajne i bezbednosne agencije. Ja verujem da Mladić uopšte nije vladar svoje sudbine i da postoje drugi interesni krugovi koji ne žele da ga puste”, rekla je Milić.
Što, kako podvlači analitičar Zoran Dragišić, demantuje česte poruke da je Srbija talac Ratka Mladića.
“Mi smo zapravo taoci nesposobne političke elite koja od 5. oktobra ne uspeva da uspostavi efikasan obaveštajno-bezbednosni sistem. Nisam pristalica nikakvih teorija zavere, ali da li ovde zaista postoji nekakvo parapolitičko podzemlje koje zapravo upravlja celokupnim društvenim i političkim životom? Izgleda da nekome još uvek odgovara da očuva utisak o Ratku Mladiću kao jednom romantičnom heroju koji se krije od svetske zavere”, zaključuje Dragišić.
Prema analizi portala EurAktiv, neispunjenje uslova pune saradnje s Haškim tribunalom koštalo je Srbiju više milijardi evra. Odnosno da su Mladić i Hadžić izručeni zemlja bi dobila znatna sredstva iz fondova EU i od stranih investicija, što bi joj pomoglo da ubrza reforme, restrukturira privredu i spremnije odgovori na svetsku ekonomsku krizu. Bez ispunjenja ovog uslova, sva je prilika, neće moći da dobije ni status kandidata za članstvo.
Nakon godina propuštenih šansi, opstrukcija, afera, i nedostatka finalnih rezultata u saradnji sa Hagom, Beograd glavnog tužioca haškog tribunala dočekuje sa porukom: „istražni organi pojma nemaju gde se krije Mladić i to je jedino što danas mogu da saopšte Seržu Bramercu”.
Tako u izjavi za Blic kaže tužilac za ratne zločine Vladimir Vukčević. On tvrdi da u potrazi učestvuje 10 hiljada policajaca i pripadnika službi, ali da ni to za Bramerca nije dovoljno.
Na pitanje kako uz toliki broj ljudi koji poseduju informacije o potrazi one mogu ostati skrivene, Vukčević navodi da sa Mladićem ne želi da se igra Džemsa Bonda. Da li će i ovo preneti Bramercu - nije rekao, ali vojni analitičar Zoran Dragišić primećuje da:
“Serž Bramerc neće biti zadovoljan onim što će mu reći predstavnici naših vlasti.”
Vlasti su, međutim, uverene da će redovni radni sastanak sa glavnim tužiocem proteći kao i svaki prethodni, a da Bramercov izveštaj Savetu bezbednosti neće biti negativan, već umeren i objektivan.
“Mislim da ovo nije prilika da on čuje neke nove informacije, nego da sa ljudima iz Akcionog tima razmeni mišljenja i da se eventualno vidi kako bi potraga za beguncima mogla da bude unapređena. Ja ne sumnjam da se radi mnogo toga da se begunci privedu pravdi, ali za sada očigledno nema rezultata”, kazao je šef kancelarije za saradnju sa Hagom Dušan Ignjatović.
Ukoliko ih uskoro ne bude, Bramercov junski izveštaj će, kako pojedini mediji navode, ipak biti negativan. Bez Mladića u Hagu, a oko toga su svi saglasni, Srbiji neće biti omogućen više nijedan korak ka EU. Haški tužilac je, kako saznajemo, pred Spoljnopolitičkim odborom Evropskog parlamenta nedavno izneo niz konkretnih primedbi na račun službi koje tragaju za preostalom dvojicom optuženika.
Podvlačeći političku volju za hapšenjem, Dušan Ignjatović veruje da je će na predstojećem sastanku ove kritike biti odagnane.
“Ta slika koja dolazi u javnost a to je da postoji politička volja, ali da postoji neko u službama koji tu nešto opsturira, meni nije ni realno, ni racionalno”, kazao je Ignjatović.
Taoci političke elite
Šta je onda razlog tome što je Mladić još uvek na slobodi? Na ovo pitanje pokušali su da odgovore učesnici debate koju je uoči isteka rok za predaju najtraženijeg haškog begunca organizovao Helsinški odbor za ljudska prava u Srbiji. Predsednica Sonja Biserko iznosi dve mogućnosti.
Biserko: Ili vlast zna ili može da zna gde je Mladić, ali ne želi da ga uhapsi, ili vlast ne zna gde je. Ako je reč o ovom drugom, Srbija je u još većem problemu zbog nekompetencije koju demonstrira već deset godina.
“Da vlast zna ili može da zna gde je Mladić, ali ne želi da ga uhapsi i da vlast ne zna gde je. Ako je reč o ovom drugom, Srbija je u još većem problemu zbog nekompetencije koju demonstrira već deset godina”, kazala je Biserko.
Ova pitanja vratila su učesnike debate na tezu oko koje se manje više svi slažu, a to je nedostatak volje za reformom bezbednosnih službi. Jelena Milić iz Centra za evroatlanske studije ukazuje na opstrukciju koju vrši sadašnja vlast u rasvetljavanju brojnih slučajeva koji su povezani sa skrivanjem Ratka Mladića, poput ubistva dvojice gardista u Topčideru. Ovaj predmet nalazi se u Višem tužilastvu u Beogradu i više od godinu dana po njemu se ne postupa.
“Ja da sam Ratko Mladić i da me neko uhapsi, sutra bih rekla – čekaj, čekaj, ko je sada na vlasti? Aha, Dačić i SPS, pa je l’ smo nešto zajedno radili devedesetih? Prisetite se samo frustrirajućeg intervjua tužioca za ratne zločine koji je zimus rekao da ne postoji koordinacija između nadležnih organa i da se njemu čini da informacije cure iz policije. Ministarstvo odbrane i Vlada su posle dve godine od kako ih zakon na to obavezuje tek pre neki dan uspeli da uspostave generalnog inspektora koji je zadužen za nadzor obaveštajne i bezbednosne agencije. Ja verujem da Mladić uopšte nije vladar svoje sudbine i da postoje drugi interesni krugovi koji ne žele da ga puste”, rekla je Milić.
Što, kako podvlači analitičar Zoran Dragišić, demantuje česte poruke da je Srbija talac Ratka Mladića.
“Mi smo zapravo taoci nesposobne političke elite koja od 5. oktobra ne uspeva da uspostavi efikasan obaveštajno-bezbednosni sistem. Nisam pristalica nikakvih teorija zavere, ali da li ovde zaista postoji nekakvo parapolitičko podzemlje koje zapravo upravlja celokupnim društvenim i političkim životom? Izgleda da nekome još uvek odgovara da očuva utisak o Ratku Mladiću kao jednom romantičnom heroju koji se krije od svetske zavere”, zaključuje Dragišić.
Prema analizi portala EurAktiv, neispunjenje uslova pune saradnje s Haškim tribunalom koštalo je Srbiju više milijardi evra. Odnosno da su Mladić i Hadžić izručeni zemlja bi dobila znatna sredstva iz fondova EU i od stranih investicija, što bi joj pomoglo da ubrza reforme, restrukturira privredu i spremnije odgovori na svetsku ekonomsku krizu. Bez ispunjenja ovog uslova, sva je prilika, neće moći da dobije ni status kandidata za članstvo.
