Hoće li vlast u antikorupcijskoj borbi udariti i na svoje?

Imunitet nije više prepreka da pravosudni organi otvore istragu protiv poslanika Demokratske stranke i bivšeg ministra Olivera Dulića, osumnjičenog za zloupotrebu službenog položaja prilikom izdavanja dozvola firmi “Nuba Invest” za postavljenje optičkih kablova duž srpskih saobraćajnica.

Pitanje na koje javnost Srbije još nema odgovor jeste – hoće li Srpska napredna stranka, stožerna partija aktuelne koalicione vlade, u odlučno najavljenoj borbi protiv sistemske korupcije, udariti i na čelne ljude iz partnerskih stranaka u vlasti.

Ako nova srpska vlada u prvoj godini mandata ne krene u razbijanje sistemske korupcije, neće moći da preživi mandat niti će ispuniti očekivanja EU da se Srbija reformisala u dovoljnoj meri kako bi postala kompatibilna s članicama Unije, ocenio je nedavno izvestilac Evropskog parlamenta za Srbiju Jelko Kacin. Dodao je, međutim i to da, ako novi politički lideri u Beogradu budu krenuli u borbu protiv organizovanog kriminala i korupcije unutar svojih stranaka i u svom najužem okruženju, "onda mogu sačuvati i ojačati poverenje i napraviti od Srbije pravnu državu".

Prvi potpredsednik Vlade Aleksandar Vučić rekao je da je borba protiv korupcije i kriminala njegova životna misija, da ne pravi razliku između ljudi koji su članovi njegove ili neke druge partije i da će sa korupcijom obračunati i po cenu pada vlade.

Demokratska stranka, međutim, optužuje novu vlast da aferom Dulić sprovodi hajku nad političkim protivnicima. To je, uz lidera partije Borisa Tadića i drugih visokih stranačkih funkcionera, na sednici Skupštine rekla i poslanice te partije Nada Kolundžija:

”Ono što u celoj ovoj priči krajnje zabrinjava jeste potreba nove vlasti da zloupotrebljavajući moć postupak koji bi trebalo da bude normalan i prirodan pretvara u hajku na čoveka i u hajku na opozicionu partiju”.

Jadranka Joksimović, poslanica Srpske napredne stranke, u izjavi za Radio Slobodna Evropa odbacuje tvrdnje da nova vlast borbu protiv korupcije koristi za hajku na političke protivnike, uz komentar da oni koji govore o političkim obračunima opstruišu rad Skupštine proceduralnim pitanjima upravo da bi sprečili borbu protiv korupcije i kriminala.

”Jedina hajka koja se vodi u Srbiji hajka je protiv borbe protiv korupcije i kriminala. A da li će ta borba dotaći bilo koga iz vladajuće koalicije? Naravno, ako se pokažu relevantne sumnje i indicije, apsolutno sam sigurna da će svi biti isti pred zakonom i da će, ukoliko su ih činili, svi na apsolutno jednak način odgovarati za zloupotrebe”, kaže poslanica SNS.

Da slučaj koji je pokrenut protiv bivšeg ministra Olivera Dulića predstavlja politički progon političkih protivnika negirala je i Zorana Mihajlović, ministarka energetike i članica Predsedništva Srpske napredne stranke. Ona je podsetila da je predmet Dulić počeo da se obrađuje u još u martu mesecu, u mandatu prošle vlade, da se nalazi među izveštajima Verice Barać, odnosno, Saveta za borbu protiv korupcije, kao i među onima koje je pomenula Evropska unija. Mihajlovićeva je decidno rekla da se neće stati na slučaju Dulić i kao nastavak akcije protiv korupcije najavila nove istrage u sektoru energetike, u kojem se, kako je precizirala, pronevere i krađe mere milijardama.

S druge strane, poslanici opozicije, Demokratske stranke i Lige socijaldemokrata Vojvodine, u žučnoj skuštinskoj raspravi povodom oduzimanja imuniteta Oliveru Duliću, tvrde da vlast pravi montirane procese i da je, kako je rekla Aleksandra Jerkov, svako hapšenje koje se dva meseca unapred najavljuje u tabloidima političko.

Ako je istina da su ministri iz Demokratske stranke opljačkali Srbiju, šta je radio Ivica Dačić koji je u prošloj vladi bio ministar policije i zašto se pred "nosom" Ujedinjenih regiona Srbije odvijala ta pljačka, upitala je poslanica Lige socijaldemokrata Vojvodine.

"Ako su pustili Demokratsku stranku da pljačka Srbiju, to ih čini saučescnicima. Da li Srpska napredna stranka sedi u vladi sa apsolutno nesposobnim ljudima ili ljudima koji su Demokratsku stranku podržavali u velikoj pljački Srbije", upitala je Jerkov koja je pomenula i Bogoljuba Karića, čija je stranka u parlament ušla na listi Srpske napredne stranke, partije koja kaže da se zalaže za borbu protiv korupcije.

Šta sa slučajem Nacionalne štedionice

Novoj vlasti duva u leđa dobar vetar zbog propusta bivše vlade da se obračuna sa visokom korupcijom, ocenjuje za Radio Slobodna Evropa novosadski politikolog Jovan Komšić, a na pitanje da li će Srpska napredna stranka, kao stožerna partija nove vlade, imati snage da borbu protiv korupcije izgura do kraja, pa čak i po cenu pada vlade, odgovara da neke indicije ukazuju na to da takvo obećanje neće biti lako ispuniti.

“Tu će verovatno biti dosta vaganja da li zbog jednog visokopozicioniranog zvaničnika vredi seći drvo kompletne vlasti. To ostaje tek da procenimo, ali svakako neće biti lako sadašnjim vlastima da konsekventno istraju na principu vladavine prava, u kome neće gledati kroz prste pripadnicima vlasti. Do sada je, nažalost, svaka ekipa na vlasti u tom principu selektivnosti i selektivne pravde, u suštini, akcenat u borbi protiv korupcije stavljala na istraživanje pojava među organizacijama i pojedincima koji nisu bili toliko blizu vrha vlasti”, kaže Komšić.

Funkcioneri Srpske napredne stranke se u “slučaju Dulić” pozivaju na činjenicu da je i Savet za borbu protiv korupcije istraživao taj predmet. Međutim, Savet, kojim je predsedavala Verica Barać, autor je i mnogih drugih istraživanja u čijem centru su i političari koji zauzimaju značajne ministarske pozicije u aktuelnoj vlasti.

Tako se, recimo, u izveštaju o Nacionalnoj štedionici, koji je Savet dostavio Vladi i Republičkom javnom tužilaštvu još pre sedam godina, navodi da je Mlađan Dinkić, tada guverner, a sada ministar privrede i finansija, omogućio Nacionalnoj štedionici, privatnoj banci koju kontrolišu tajkuni Vuk Hamović i Vojin Lazarević, da besplatno koristi opremu i poslovni prostor bivšeg Zavoda za obračun i plaćanja, bez konkursa joj dodelio isplatu velikog dela stare devizne štednje i omogućio mnoge druge privilegije. Narodna banka je, uz to, kako navodi ovo antikorupciono telo, propustila da utvrdi da povezana lica stiču kontrolni paket akcija Nacionalne štedionice, kao i da je u jednom danu značajan iznos deviznih sredstava opisao krug između Beča, Moskve i Beograda na osnovu fiktivnog posla, a da su na kraju od te transakcije kupljene akcije Banke. Iako je navode iz ovog izveštaja istraživao UBPOK, slučaj nikada nije procesuiran.

Veruje li da će nova vlada, u kojoj Mlađan Dinkić ima jedan od najjačih resora, istražiti slučaj Nacionalna štedionica – pitamo Jovana Komšića:

“Teško je verovati u bilo šta danas u ovom modernom svetu, a kamoli u Srbiji, tako da – skeptičan sam”.