Dostupni linkovi

Hoće li Srbija menjati Ustav


Hoće li Srbija nakon izbora dobiti novi Ustav kojim će se uskladiti sa evropskim standardima ili će Ustav iz 2006. godine biti samo malo prepravljen? Posebno pitanje je šta sa Kosovom koje se u važećem ustavu spominje u preambuli koja nije normativni deo najvišeg akta zemlje.

Postojala je ideja da se u Srbiji raspišu izbori za ustavotvornu skupštinu,ali ona se negde zagubila u dnevnopolitičkim kalkulacijama aktera na političkoj sceni, i vlasti i opozicije.

„Moj je predlog bio da se uoči raspisivanja ovih izbora organizuje javna raspava, u okviru koje bi moglo da se vidi šta su sve feleri ovog ustava, da se nakon toga saopšti građanima da se na izbore ide, između ostalog i zbog toga da bi novi poslanici u svom mandatu, kao prvu stvar koju bi mogli da urade, a to je da usvoje tekst novog Ustava i da se taj saziv parlamenta nazove faktičkom konstituantom“, kazao je profesor Vladimir Pavićević, potpredsednik Nove stanke.

Od te ideje, dakle po svoj prilici, nema ništa, smatraju naši sagovornici. Usklađivanje domaćeg sistema sa evropskim standardima obaviće se promenama postojećeg Ustava. Profesorki prava Vesni Rakić Vodinelić se čini mnogo više verovatnim da će doći samo do promene sadašnjeg Ustava i to „ne naročito duboke promene, nego promene koje zahtevaju pregovori sa EU i samo toliko.U svakom slučaju, zbog pravosuđa i pregovora o poglavlju 24 nesumnjivo nam predstoji promena Ustava i to promena koja je podjednako složena kao i donošenje novog Ustava.“

Milan Antonijević iz Komiteta pravnika za ljudska prava kaže da očekuje da će buduća vlast imati političku snagu za rešavanje tog krupnog državnog pitanja.

„Ono za šta se mi zalažemo je da se pitanje Ustava temeljno otvori, poput primene evropskih standarda u našem sistemu – vladavine prava, ljudska prava, da se sva ta pitanja otvore i da Ustav Srbije postane jedan dokument koji ima mnogo veću i pravnu i državnu težinu.“

Vesna Rakić Vodinelić
Vesna Rakić Vodinelić
Ono što je najosetljivije, to je pitanje tretmana Kosova koji je sad deo preambule Ustava. Profesorka Vodinelić podseća da Kosovo ne zauzima mnogo mesta u sadašnjem Ustavu.

„Ono se nalazi u preambuli Ustava, koji nije normativni deo, a u normativnom delu je rečeno da će se o položaju Kosova doneti zakon koji od 2006. godine pa sve do danas, dakle osam godina, nije donesen i malo je verovatno da će sad biti donet. Kosovo se, pored toga, još nalazi i u zakletvi predsednika Republike. Pa kad bude došlo do drugih ustavnih promena, moguće je da će i u ovom pogledu do ustavnih promena doći.“

Vladimir Pavićević i Milan Antonijević smatraju da put kojim je krenula Srbija u Briselskim pegovorima otvara šansu da konačno Srbija uredi sopstveno dvorište.

Pavićević kaže da „način na koji se rešava kosvosko pitanje danas i pristup koji postoji u Srbiji, zapravo, obezbeđuje jednu novost. A to je da mi i u odnosu na kosovsko pitanje imamo ustavni trenutak. I da taj ustavni trenutak treba da iskoristimo da konačno uredimo Srbiju kao jednu savremenu evropsku državu.“

Antonijević se nada da je naše društvo „sazrelo da sva ta velika pitanja koja se mogu krstiti kao nacionalni interes, da se o njima otvoreno razgovara, da se rešenja u Ustavu primere i dovedu u skad sa promenama na koje smo pristali i da sve to mora da bude vidljivo i u najvišem pravnom aktu jedne zemlje.“
XS
SM
MD
LG