Šta je cilj odluke o formiranju Zajednice albanskih opština na jugu Srbije, ima li političkih razloga da se u tom formatu pravi „pandan“ u Briselu dogovorenom osnivanju Zajednice srpskih opština na Kosovu i kakav domet će imati ovaj akt albanskih odbornika koji je bacio u senku pobedu Srpske napredne stranke na lokalnim izborima u Medveđi – ostaje da se vidi.
Odluka o formiranju Zajednice albanskih opština nastavak je zahteva Albanaca iz Preševa, Bujanovca i Medveđe s referenduma 1992. godine za poboljšanje njihovog položaja i pripajanje Kosovu. To je ocena predsednika Nacionalnog saveta Albanaca Jonuza Musliua. On je kazao i da Evropa ne bi trebalo da ima dvostruke standarde, drugačije za Srbe na Kosovu u odnosu na one koji važe za Albance u Preševskoj dolini.
Lider Partije za demokratsko delovanje i poslanik Skupštine Srbije Riza Halimi za naš radio podseća da su i 2006. godine u „političkoj deklaraciji“ odbornici albanske nacionalnosti u tri opštine na jugu Srbije tražili formiranje regionalnih institucija, pa i organa. On kaže da, s obzirom da se u predstojećem periodu očekuje i donošenje novog ustava, treba tražiti adekvatnija rešenja. U tom pogledu smatra da bi rešenje moglo biti ili asimetrična lokalna samouprava poput one na Kosovu ili, u drugoj varijanti, da se u očekivanoj nesimetričnoj regionalizaciji Srbije prihvate specifičnosti koje ona ima – ne samo u Preševskoj dolini, nego i u Sandžaku i Vojvodini.
Upitan kako komentariše izjave Jonuza Musliua o stvaranju „istočnog Kosova“, o razmeni i pripajanju teritorija, Haljimi kaže da je u Srbiji na delu politička igra centralnih vlasti – i u mandatu „demokrata“ i sada „naprednjaka“ - da bolje sarađuju sa radikalnijim opcijama Albanaca sa juga Srbije, ne samo sa strankom Jonuza Musliua, nego i drugih albanskih lidera, recimo i Ragmija Mustafe, koji emituju slične vruće političke izjave, nego sa njegovom partijom koja ne bojkotuje nego učestvuje na parlamentarnim izborima.
„Bolje sarađuju sa strankama koje emituju ovakve verbalne vruće izjave, kao što su one o prisajedinju Preševske doline sa Kosovom. To su izjave koje služe više za politički marketing, uz koje se dobijaju jeftini politički poeni potrebni za osvajanje vlasti na lokalu. Čitavo vreme od 2007. nije bilo spremnosti parlamentarnih većina – ni ’demokrata’, ni sada ’naprednjaka’ – da sarađuju sa predstavnicima Albanaca iz Preševa, Bujanovca i Medveđe u centralnom parlamentu, čak ni u okviru Koordinacionog tela za jug Srbije“, kaže Riza Halimi.
Predsednik Koordinacionog tela za opštine Preševo, Bujanovac i Medveđa Zoran Stanković izjavio je da „formiranje asocijacije albanskih opština na jugu Srbije – ne znači ništa“ jer te opštine, „kao i do sada, mogu da računaju na prava zagarantovana Ustavom i zakonima Srbije, kao i Međunarodnom konvencijom o nacionalnim manjinama“.
Stanković je izrazio nadu da će medju političkim predstavnicima preovladati razum, odgovornost i zrelost i da će na predstojećim lokalnim izborima nastupiti sa planovima i predlozima koji će poboljšati život i rad svih građana, a ne samo manje grupe ljudi.
Zakon o lokalnoj samoupravi dozvoljava opštinama da se udružuju radi ostvarivanja zajedničkih planova i ciljeva, pa koordinatora Foruma za etničke odnose Nenada Đurđevića pitamo zašto bi za Srbiju bio problem formiranje Zajednice albanskih opština na jugu Srbije.
„Ako je ona formirana u konsultaciji sa svim ostalim građanima iz tih opština koji nisu Albanci, što nije učinjeno, ako je formirana da bi pospešila komunikaciju sa drugim opštinama ili centralnim organima – to je onda legitiman vid organizovanja na opštinskom nivou. Do sada, formalno govoreći, tu ne možemo naći neku zamerku, osim da u tu zajednicu opština nisu bile uključene političke partije Srba i Roma koje žive u tim opštinama. Međutim, ako pogledamo izjave koje dolaze, i dolazile su u poslednjih nekoliko godina, i od strane gospodina Jonuza Musliua, i gospodina Ragmija Mustafe – to je retorika o ’istočnom Kosovu’, o promeni granica, razmeni teritorija itd, onda neko može da se zapita da li je možda zakon samo iskorišćen da bi se formirao ovakav jedan entitet, da bi se na taj način delovalo kao neka vrsta pritiska i na Vladu“, kaže Đurđević.
I Halimi i Đurđević saglasni su u tome da je država Srbija upala u zamku onih opcija na jugu Srbije koje sa njom ne žele da sarađuju, a marginalizovala umerene snage koje sa njom hoće da saradjuju.
Uz to, država, nesprovođenjem politike inkluzije Albanaca na jugu Srbije, i sama doprinosi ovakvim scenarijima, a povrh toga, ignoriše sprovođenje čak i nekih sporazuma potpisanih u Briselu, kao što je priznavanje kosovskih univerzitetskih diploma.
Đurđević podseća da su stranke koje su vrlo gorljivo podržavale formiranje Zajednice albanskih opština u Bujanovcu u koaliciji sa srpskim političkim partijama, da, dakle, za stvaranje lokalnih koalicija problema nema, ali ističe, a čini to i Riza Halimi, da, osim na papiru, od 2001. godine nije mnogo učinjeno na integraciji Albanaca iz ove tri opštine u politički i ekonomski život Srbije.
