Predstavnici Evropske unije, Rusije i Ukrajine sastaće se u Berlinu, gde će razgovarati o mogućnostima za ponovni dovod ruskog gasa u Ukrajinu. Na sastanku će učestvovati komesar za energetiku EU Ginter Etinger, ruski ministar energetike Aleksandr Novak i njegov ukrajinski kolega Jurij Prodan, a očekuje se da će se učesnici sastanka nakon razgovora obratiti medijima.
Uoči sastanka, Etinger je izjavio da se nada da bi dogovor mogao biti postignut i da će obezbediti gas iz Rusije za ovu zimu.
Evropa je zabrinuta zbog nestašica gasa koje bi mogle nastati ruskom odlukom da obustavi dotok gasa kroz Ukrajinu. I Kijev je zabrinut da neće obezbediti najmanje pet milijardi kubnih metara gasa, a možda i više, ukoliko je zima posebno hladna, prenosi Reuters.
Ruska država energetska kompanija "Gasprom" prekinula isporuke gasa Ukrajini u junu zbog nesuglasica sa Kijevom oko neplaćenih računa za ranije isporučeni gas, što podiže zabrinutost da će zemlja neće moći da pokrije potražnju za gasom u nastupajućoj zimskoj sezoni.
Ukrajinski premijer Arsenij Jacenjuk optužio je Rusiju da pokušava da se Ukrajina "smrzne" u nastupajućoj zimi, koristeći gas kao oružje i način za potčinjavanje Ukrajine.
"Oni (Rusija) žele da se mi (Ukrajinci) smrznemo. To je cilj i to je još jedan adut u ruskim rukama. Dakle, osim vojnih napada, osim vojne operacije protiv Ukrajine, oni igraju na još jedan adut - to je energija", rekao je Jacenjuk na marginama godišnjeg zasedanja Generalne skupštine Ujedinjenih nacija u Njujorku.
Prema rečima ukrajinskog premijera, krajnji cilj Rusije jeste da organizuje, da "orkestrira još jedan smrznuti sukob u Ukrajini", prenela je agencija Rojters.
Govoreći o potezima koji su usledili posle postizanja primirja 5. septembra u Minsku, Jacenjuk je branio odluku Kijeva o dodeli privremene autonomije "pobunjenicima" u regionima na istoku Ukrajine, ocenivši da je to najmanje loš izbor koji su imali, ali i naveo da je to potez "dobre volje" čime su pokazali "svoju privrženost mirnom rešenju".
"Mi smo shvatili da smo imali samo dve opcije - lošu i još goru, pa su predsednik i vlada odlučili da preuzmu samo lošu opciju", rekao je ukrajinski premijer.
Jacenjuk ima malo poverenja u ruskog predsednika Vladimira Putina kao partnera u mirovnim pregovorima.
"Nemam poverenja u predsednika Putina", rekao je on, navodeći da je, zbog toga, bilo presudno što su predstavnici SAD i Evropske unije sedeli s Ukrajinom na razgovorima s Rusijom.
Prema njegovim rečima, "Rusija mora da plati cenu", misleći na sankcije Moskvi koje treba ostaju na snazi "sve dok (cela) Ukrajine ne bude vraćena pod kontrolu Kijeva, uključujući Krim" - crnomorski regiona koju je Rusija anektirala posle referenduma o nezavisnosti u martu ove godine.
"Oni hoće da se vrate na biznis kao i obično, ali mi želimo da povratimo red i zakon, povratimo teritorijalni integritet i nezavisnost naše zemlje. To je cilj sankcija - da se primora Rusija da povuče svoju vojsku. Da povuku svoju artiljeriju i zaustave snabdevanje oružjem i ubistvenu pomoć Rusijom predvođenih terorista. Da samo izađu iz Ukrajine", naveo je Jacenjuk.
Ukrajinski predsednik Petro Porošenko predstavio je široki plan reformi koje će, kako je rekao, omogućiti Ukrajini da aplicira za ćlanstvo u EU u narednih šest godina.
Porošenko je istakao da se nada da će se sastati sa ruskim predsednikom Vladimirom Putinom u naredne tri nedelje. Dodao je da održavanje tog sastanka zavisi od uspha u primeni mirovnog plana.
Grupa G7 pozdravila je ranije dogovor u Minsku, kojim je obezbeđena obustava vatre u Ukrajini. To je “važna prilika” da se dođe do političkog rešenja konflikta, saopštila je grupa vodećih zemalja.
