Osuđivani vođa navijača skinuo je igraču Partizana kapitensku traku, poslednji je skandal koji se dogodio u srpskom sportu. Ovaj nezapamćeni incident koji se desio nakon utakmice Partizan-Ludogorec završen je javnim „pomirenjem“ u prostorijama beogradskog kluba, ali se javnost po ko zna koji put pita ko je glavni u srpskom fudbalu.
Više od 22.000 gledalaca u poslednjoj ovogodišnjoj utakmici Partizana u kvalifikacijama za Ligu šampiona, koju je beogradski klub izgubio sa 1:0, moglo je da vidi mnogo propuštenih šansi i doživi očaj zbog poraza, ali i da prisustvuje nečemu što na domaćim terenima ne pamte ni najstariji ljubitelji fudbala - da navijač neometan siđe sa tribine, pozove kapitena Marka Šćepovića i naredi da mu preda kapitensku traku.
Iako je na najgrublji način ponižen igrač domaće ekipe, i potencijalno bila ugrožena bezbednost fudbalera, čelnici kluba tim povodom nisu želeli da se oglašavaju.
Albert Nađ, sportski direktor Partizana, za RSE kratko je rekao.
„Nemam komentar. Nemam šta da komentarišem, stvarno ne znam šta da komentarišem takve stvari.“
Čovek koji je Šćepoviću skinuo kapitensku traku sa ruke jedan je od osuđivanih vođa navijača Partizana Miloš Radisavljević zvani Kimi. Preskočio je ogradu, došao do igrača iza gola i skinuo mu traku sa ruke, a tom prilikom nije reagovao niko od brojnih uniformisanih redara, izostala je i reakcija policije, igrači su bili zbunjeni, dok su ovaj dogadjaj porukom „Mi smo Grobari, najjači smo najjači...!“ ispratili navijači sa južne tribine stadiona.
(VIDEO: Radisavljević skida kapitensku traku Šćepoviću)
Da li su navijači jači od zakona i države javnost se pita po ko zna koji put, a isto pitanje postavljano je i nakon neprijatnosti koje su od njih u poslednjih par godina doživeli igrači Partizana Lamin Dijara i najbolji mladi fudbaler Srbije Lazar Marković, kog su išamarali posle jedne utakmice.
Milutin Šoškić, fudbalska legenda Partizana, kaže za RSE da je rezigniran zbog poslednjeg incidenta ali da nije iznenadjen.
„U Srbiji to nije ništa novo. Navijači gospodare. Oni vode klubove, oni misle da je to njihovo i da na sve to imaju pravo. To što su sada uradili je anarhija, strašno... I, ko je kriv za to? To nije poniženje igrača, to je poniženje sistema u državi. A to što država ne reaguje je isključivo do nje. Zato što je nemoćna. Zato što nema ni vlade, ni zakona, ni pravde, ničega nema. Tu uprave klubova ništa ne mogu da urade jer nema šanse da se biju sa navijačima. Zato što sve što treba da se uradi treba da radi zakon.“
Slika srpskog društva
Miloš Radisavljević Kimi, vođa navijačke grupe “Alcatraz” i vinovnik najnovijeg incidenta, bio je osudjen zbog ugrožavanja sigurnosti i pretnji novinarki B92 Brankici Stanković i nasilničkog ponašanja tokom fudbalske utakmice Partizan-Šahtjor, dok je prvostepeno osudjen na četiri meseca zatvora zbog napada na policajce tokom nereda u kojima je 2004. zapaljena beogradska Bajrakli džamija.
Upadljivo ćutanje rukovodstva Partizana i šturo saopštenje MUP-a da su povodom incidenta u kom je navijač skinuo kapitensku traku fudbaleru „u toku konsultacije sa tužilastvom” prekinuo je sam Miloš Radisavljević koji je, opet na veliko iznenadjenje javnosti, zajedno sa fudbalerom Markom Šćepovićem održao press konferenciju u službenim prostorijama kluba, za stolom za kojim treneri i igrači govore posle utakmica.
“Pa nisam mu skinuo kapitensku traku. On je meni dao traku. A to da sam preskočio ogradu i našao se van tribina je potpuno nornalno, to se dešava posle svake utakmice. To je nešto najnormalnije, nekoliko ljudi uvek preskoči ogradu da pokupi zastave i navijačke rekvizite posle utakmice. Pa, protiv Zvezde kad smo dali gol utrčalo je 2.000 ljudi u teren. Marko je svestan da nije za traku. Kad izađe i ukliza 30 puta, može da nosi dve trake. Zna stav nas navijača, Partizanovo je dete i mora više da se zalaže”, naveo je Radisavljević.
Uz osmehe, rukovanje i poziranje snimateljima i fotoreporterima zajedno sa igračem Partizana, Radisavljević je otkrio i da je "dobar drugar" sa Šćepovićem, dok je ražalovani kapiten objasnio zbog čega je pomogao navijaču da mu skine traku.
“Pa eto… Jednostavno sam osetio neku obavezu. Ipak su navijači cele godine uz nas, naš su 12. igrač. Ono što se desilo sa Lazarom Markovićem je totalno neka druga dimenzija. Ovo je bilo čisto davanje trake, tako da ne vidim razloga da se oko toga podiže medijska prašina. Ja se ni u jednom trenutku nisam osetio ugroženim", rekao je Šćepović.
Vest o najnovijem skandalu u srpskom fudbalu preneli su i mediji u regionu uz komentare da navijači poznati kao „Grobari“ zavode red i smenjuju kapitena Partizana.
Slobodan Georgijev, novinar BIRN-a i nedeljnika „Vreme“, kaže za RSE da su ovakvi skandali realnost srpskog fudbala koju vlast, kako govore dosadašnja iskustva, nema nameru ozbiljno da menja.
„Mislim da je to zbog toga što su im takvi navijači potrebni u odredjenom trenutku. Na primer, u političkim kampanjama u kojima stranke obilato koriste usluge navijačkih grupa. Da ne ulazimo u neke druge razloge i pretpostavke kao što su, na primer, situacije u kojima navijači odlaze da blokiraju prelaz Jarinje, ili slične stvari... Dakle, oni u vodjama navijača vide neku vrstu snage zbog toga što su oni sposobni da mobilišu veliki broj ljudi. Oni u nekim trenucima mogu da okupe čak i znatno više ljudi nego sami lideri političkih stranaka, pa je i zbog toga ovakvo stanje.“
Možda u ovakvim pričama, huliganizmu i menadžerima iz „sive zone“ leži i odgovor na pitanje zbog čega mladi talentovani fudbaleri, podstaknuti i boljom zaradom, brže bolje beže iz srpskog fudbala i odlaze u inostranstvo
Ivan Ergić, doskorašnji fudbalski reprezentativac Srbije, zaključuje za RSE da je sve to slika srpskog društva koju jedino ozbiljna država može da promeni.
„Zato što je to problem državnog aparata i vlasti koji su zaduženi za red u zemlji. Ja bih najviše voleo kada bi mogao da se stavi neki moratorijum od jedno pet ili deset godina na fudbalsku ligu u Srbiji dok se stvari ne dovedu u red. Medjutim, kada ne bi bilo fudbala mislim da bi nastao haos u zemlji jer je on ovde važan zbog očuvanja socijalnog mira. Tako da do toga verovatno neće doći ali zaista ne vidim neko instant rešenje za ovakvu situaciju.“
Više od 22.000 gledalaca u poslednjoj ovogodišnjoj utakmici Partizana u kvalifikacijama za Ligu šampiona, koju je beogradski klub izgubio sa 1:0, moglo je da vidi mnogo propuštenih šansi i doživi očaj zbog poraza, ali i da prisustvuje nečemu što na domaćim terenima ne pamte ni najstariji ljubitelji fudbala - da navijač neometan siđe sa tribine, pozove kapitena Marka Šćepovića i naredi da mu preda kapitensku traku.
Iako je na najgrublji način ponižen igrač domaće ekipe, i potencijalno bila ugrožena bezbednost fudbalera, čelnici kluba tim povodom nisu želeli da se oglašavaju.
Albert Nađ, sportski direktor Partizana, za RSE kratko je rekao.
„Nemam komentar. Nemam šta da komentarišem, stvarno ne znam šta da komentarišem takve stvari.“
Čovek koji je Šćepoviću skinuo kapitensku traku sa ruke jedan je od osuđivanih vođa navijača Partizana Miloš Radisavljević zvani Kimi. Preskočio je ogradu, došao do igrača iza gola i skinuo mu traku sa ruke, a tom prilikom nije reagovao niko od brojnih uniformisanih redara, izostala je i reakcija policije, igrači su bili zbunjeni, dok su ovaj dogadjaj porukom „Mi smo Grobari, najjači smo najjači...!“ ispratili navijači sa južne tribine stadiona.
(VIDEO: Radisavljević skida kapitensku traku Šćepoviću)
Da li su navijači jači od zakona i države javnost se pita po ko zna koji put, a isto pitanje postavljano je i nakon neprijatnosti koje su od njih u poslednjih par godina doživeli igrači Partizana Lamin Dijara i najbolji mladi fudbaler Srbije Lazar Marković, kog su išamarali posle jedne utakmice.
Milutin Šoškić, fudbalska legenda Partizana, kaže za RSE da je rezigniran zbog poslednjeg incidenta ali da nije iznenadjen.
„U Srbiji to nije ništa novo. Navijači gospodare. Oni vode klubove, oni misle da je to njihovo i da na sve to imaju pravo. To što su sada uradili je anarhija, strašno... I, ko je kriv za to? To nije poniženje igrača, to je poniženje sistema u državi. A to što država ne reaguje je isključivo do nje. Zato što je nemoćna. Zato što nema ni vlade, ni zakona, ni pravde, ničega nema. Tu uprave klubova ništa ne mogu da urade jer nema šanse da se biju sa navijačima. Zato što sve što treba da se uradi treba da radi zakon.“
Slika srpskog društva
Miloš Radisavljević Kimi, vođa navijačke grupe “Alcatraz” i vinovnik najnovijeg incidenta, bio je osudjen zbog ugrožavanja sigurnosti i pretnji novinarki B92 Brankici Stanković i nasilničkog ponašanja tokom fudbalske utakmice Partizan-Šahtjor, dok je prvostepeno osudjen na četiri meseca zatvora zbog napada na policajce tokom nereda u kojima je 2004. zapaljena beogradska Bajrakli džamija.
Upadljivo ćutanje rukovodstva Partizana i šturo saopštenje MUP-a da su povodom incidenta u kom je navijač skinuo kapitensku traku fudbaleru „u toku konsultacije sa tužilastvom” prekinuo je sam Miloš Radisavljević koji je, opet na veliko iznenadjenje javnosti, zajedno sa fudbalerom Markom Šćepovićem održao press konferenciju u službenim prostorijama kluba, za stolom za kojim treneri i igrači govore posle utakmica.
“Pa nisam mu skinuo kapitensku traku. On je meni dao traku. A to da sam preskočio ogradu i našao se van tribina je potpuno nornalno, to se dešava posle svake utakmice. To je nešto najnormalnije, nekoliko ljudi uvek preskoči ogradu da pokupi zastave i navijačke rekvizite posle utakmice. Pa, protiv Zvezde kad smo dali gol utrčalo je 2.000 ljudi u teren. Marko je svestan da nije za traku. Kad izađe i ukliza 30 puta, može da nosi dve trake. Zna stav nas navijača, Partizanovo je dete i mora više da se zalaže”, naveo je Radisavljević.
Uz osmehe, rukovanje i poziranje snimateljima i fotoreporterima zajedno sa igračem Partizana, Radisavljević je otkrio i da je "dobar drugar" sa Šćepovićem, dok je ražalovani kapiten objasnio zbog čega je pomogao navijaču da mu skine traku.
“Pa eto… Jednostavno sam osetio neku obavezu. Ipak su navijači cele godine uz nas, naš su 12. igrač. Ono što se desilo sa Lazarom Markovićem je totalno neka druga dimenzija. Ovo je bilo čisto davanje trake, tako da ne vidim razloga da se oko toga podiže medijska prašina. Ja se ni u jednom trenutku nisam osetio ugroženim", rekao je Šćepović.
Vest o najnovijem skandalu u srpskom fudbalu preneli su i mediji u regionu uz komentare da navijači poznati kao „Grobari“ zavode red i smenjuju kapitena Partizana.
Slobodan Georgijev, novinar BIRN-a i nedeljnika „Vreme“, kaže za RSE da su ovakvi skandali realnost srpskog fudbala koju vlast, kako govore dosadašnja iskustva, nema nameru ozbiljno da menja.
„Mislim da je to zbog toga što su im takvi navijači potrebni u odredjenom trenutku. Na primer, u političkim kampanjama u kojima stranke obilato koriste usluge navijačkih grupa. Da ne ulazimo u neke druge razloge i pretpostavke kao što su, na primer, situacije u kojima navijači odlaze da blokiraju prelaz Jarinje, ili slične stvari... Dakle, oni u vodjama navijača vide neku vrstu snage zbog toga što su oni sposobni da mobilišu veliki broj ljudi. Oni u nekim trenucima mogu da okupe čak i znatno više ljudi nego sami lideri političkih stranaka, pa je i zbog toga ovakvo stanje.“
Možda u ovakvim pričama, huliganizmu i menadžerima iz „sive zone“ leži i odgovor na pitanje zbog čega mladi talentovani fudbaleri, podstaknuti i boljom zaradom, brže bolje beže iz srpskog fudbala i odlaze u inostranstvo
Ivan Ergić, doskorašnji fudbalski reprezentativac Srbije, zaključuje za RSE da je sve to slika srpskog društva koju jedino ozbiljna država može da promeni.
„Zato što je to problem državnog aparata i vlasti koji su zaduženi za red u zemlji. Ja bih najviše voleo kada bi mogao da se stavi neki moratorijum od jedno pet ili deset godina na fudbalsku ligu u Srbiji dok se stvari ne dovedu u red. Medjutim, kada ne bi bilo fudbala mislim da bi nastao haos u zemlji jer je on ovde važan zbog očuvanja socijalnog mira. Tako da do toga verovatno neće doći ali zaista ne vidim neko instant rešenje za ovakvu situaciju.“
