Nemačka književnica Herta Miler dobitnica je ovogodišnje Nobelove nagrade za književnost, saopštila je u četvrtak Švedska akademija. U obrazloženju se ističe da je "s koncetracijom poezije i objektivnošću proze nacrtala zaboravljene pejzaže".
Ova književnica, esejistkinja i pesnikinja, poreklom iz Rumunije, rođena je 1953. godine u porodici poljoprivrednika. Nakon što je završila studije germanistike i romanske literature, Herta je počela da radi kao prevodiac za jednu inženjersku kompaniju.
Zbog odbijanja saradnje s tajnom policijom u doba komunizma izgubila je posao, te je od 1979. preživljavla dajući privatne časove iz nemačkog jezika.
Herta Miler je poznata kao visokoprofilisana književnica i esejistkinja koja u svojim delima opisuje ljudsku destrukciju u vreme Čaušeskovog režima u Rumuniji, i bezobzirnost političkog azila u kojem se i sama našla.
U svojim najpoznatijem delu, zbirci kratkih priča Niederungen (Nizine), opisala je licemerstvo seoskog života i nemilosrdnu opresiju nekonformista. Knjiga se pojavila cenzurisana 1982. godine. Necenzurisana verzija je ilegalno prebačena u Zapadnu Nemačku 1984. gde je dobro primljena.
U intervjuu Radiju Slobodna Evropa 1999. godine rekla je za svoju prvu knjige “Nizine” da je to dečje viđenje nemačke zajednice u jugozapadnom regionu Rumunije, u Banatu.
“U ovoj knjizi centralno pitanje je diktatura. Za drugo ne znam. Ništa drugo nisam videla. Nastavljam da pišem o tome. Verujem da ova vrsta literature opstaje širom sveta, o događajima za života pisca. Na primer, zbivanja 1950-ih u celoj Istočnoj Evropi: gulag, logori za prinudni rad, pre toga nacistička era, istrebljenje Jevreja. Dakle, smatram da ova vrsta literature postoji svuda od Kube do Kine”.
Uticaj totalitarizma na personalne odnose
Suočena sa zabranom svog rada, Herta Miler je sa suprugom emigrirala u Nemačku 1987.
Njena dela “Imenovanje” i “Zemlja zelenih šljiva” opisuju uticaj totalitarizma na personalne odnose. Kritičar “Njujork tajmsa” piše za “Zemlju zelenih šljiva” da je “brutalnost vlasti okvir za brutalnost i izdajstvo sa kojima ljudi jedni drugi tretiraju u svakodnevnom životu, bilo da je reč o njihovim supružnicima, članovima porodice ili najboljim prijateljima”.
Portretisala je fašistički mentalitet nemačke manjine u Rumuniji, te je bila optužena za uništavanje idilične slike nemačkih seoskih naselja u Rumuniji.
Herta Miler je dobitnica brojnih priznanja iz književnosti, od kojih je Nobelovo priznanje kruna njenog rada.
Sekretar Švedske akademije Piter Ingland kaže da je jedinstvena biografija Herte Miler dala njenoj prozi poseban kvalitet koji je nagrađen.
“Mislim da je reč o kombinaciji veoma upečatljivog jezika, s jedne strane. Istovremeno, ona zaista ima šta da ispriča o odrastanju u diktaturi, ali I kao manjina u drugoj zemlji, takođe kao stranac za sopstvenu porodicu. Ona ima veoma snažnu priču da ispripoveda”.
Njen izbor očito pokazuje da Ingland nije uspeo da utiče na ostale članove porote da dodele nagradu piscu van Evrope. Ingland je početkom ove sedmice kazao da Komitet za dodelu Nobelove nagrade zapostavlja američke autore, i da postaje “evrocentričan”, mada ima odličnih pisaca iz SAD i ostalih delova sveta koji zaslužuju ovo priznanje. U poslednjih 15 godina, samo dva dobitnika su bila van Evrope: turski pisac Orhan Pamuk (2006) i južnoafrički J.M. Kuci (2003).
Očito je Ingland promenio stav jer je prošle godine izjavljivao da je kvalitet američkih pisaca diskutabilan jer olako slede prohteve vremena.
Nemački pisac Ginter Gras je kazao da je "impresioniran i vrlo zadovoljan" što je ova nagrada dodeljena Herti Miler.
"Priznajem da je moj favorit bio Amos Oz, ali želim da istaknem da je Nobelov komitet doneo dobru odluku", dodao je Gras koji je i sam dobio ovo priznanje 1999.
Ova književnica, esejistkinja i pesnikinja, poreklom iz Rumunije, rođena je 1953. godine u porodici poljoprivrednika. Nakon što je završila studije germanistike i romanske literature, Herta je počela da radi kao prevodiac za jednu inženjersku kompaniju.
Zbog odbijanja saradnje s tajnom policijom u doba komunizma izgubila je posao, te je od 1979. preživljavla dajući privatne časove iz nemačkog jezika.
Herta Miler je poznata kao visokoprofilisana književnica i esejistkinja koja u svojim delima opisuje ljudsku destrukciju u vreme Čaušeskovog režima u Rumuniji, i bezobzirnost političkog azila u kojem se i sama našla.
U svojim najpoznatijem delu, zbirci kratkih priča Niederungen (Nizine), opisala je licemerstvo seoskog života i nemilosrdnu opresiju nekonformista. Knjiga se pojavila cenzurisana 1982. godine. Necenzurisana verzija je ilegalno prebačena u Zapadnu Nemačku 1984. gde je dobro primljena.
U intervjuu Radiju Slobodna Evropa 1999. godine rekla je za svoju prvu knjige “Nizine” da je to dečje viđenje nemačke zajednice u jugozapadnom regionu Rumunije, u Banatu.
“U ovoj knjizi centralno pitanje je diktatura. Za drugo ne znam. Ništa drugo nisam videla. Nastavljam da pišem o tome. Verujem da ova vrsta literature opstaje širom sveta, o događajima za života pisca. Na primer, zbivanja 1950-ih u celoj Istočnoj Evropi: gulag, logori za prinudni rad, pre toga nacistička era, istrebljenje Jevreja. Dakle, smatram da ova vrsta literature postoji svuda od Kube do Kine”.
Uticaj totalitarizma na personalne odnose
Suočena sa zabranom svog rada, Herta Miler je sa suprugom emigrirala u Nemačku 1987.
Njena dela “Imenovanje” i “Zemlja zelenih šljiva” opisuju uticaj totalitarizma na personalne odnose. Kritičar “Njujork tajmsa” piše za “Zemlju zelenih šljiva” da je “brutalnost vlasti okvir za brutalnost i izdajstvo sa kojima ljudi jedni drugi tretiraju u svakodnevnom životu, bilo da je reč o njihovim supružnicima, članovima porodice ili najboljim prijateljima”.
Portretisala je fašistički mentalitet nemačke manjine u Rumuniji, te je bila optužena za uništavanje idilične slike nemačkih seoskih naselja u Rumuniji.
Herta Miler je dobitnica brojnih priznanja iz književnosti, od kojih je Nobelovo priznanje kruna njenog rada.
Sekretar Švedske akademije Piter Ingland kaže da je jedinstvena biografija Herte Miler dala njenoj prozi poseban kvalitet koji je nagrađen.
“Mislim da je reč o kombinaciji veoma upečatljivog jezika, s jedne strane. Istovremeno, ona zaista ima šta da ispriča o odrastanju u diktaturi, ali I kao manjina u drugoj zemlji, takođe kao stranac za sopstvenu porodicu. Ona ima veoma snažnu priču da ispripoveda”.
Njen izbor očito pokazuje da Ingland nije uspeo da utiče na ostale članove porote da dodele nagradu piscu van Evrope. Ingland je početkom ove sedmice kazao da Komitet za dodelu Nobelove nagrade zapostavlja američke autore, i da postaje “evrocentričan”, mada ima odličnih pisaca iz SAD i ostalih delova sveta koji zaslužuju ovo priznanje. U poslednjih 15 godina, samo dva dobitnika su bila van Evrope: turski pisac Orhan Pamuk (2006) i južnoafrički J.M. Kuci (2003).
Očito je Ingland promenio stav jer je prošle godine izjavljivao da je kvalitet američkih pisaca diskutabilan jer olako slede prohteve vremena.
Nemački pisac Ginter Gras je kazao da je "impresioniran i vrlo zadovoljan" što je ova nagrada dodeljena Herti Miler.
"Priznajem da je moj favorit bio Amos Oz, ali želim da istaknem da je Nobelov komitet doneo dobru odluku", dodao je Gras koji je i sam dobio ovo priznanje 1999.
