Sa Haradinajem sarađuju, protiv Kosova lobiraju

Dok s jedne strane pregovara o normalizaciji odnosa i podržava učešće Srpske liste u aktuelnoj kosovskoj vladi, Vlada Srbije istovremeno vuče i poteze koji ostavljaju utisak drugačije politike.

Poslednji primer je premijera dokumentarnog filma čija je namera da se osujete pokušaji Kosova da postane član UNESCO, a koja je nanovo uzburkala odnose Beograda i Prištine.

Vlada Kosova reagovala je oštro, ocenivši film "raskorakom sa procesom normalizacije u okviru dijaloga koji se vodi u Briselu“.

• Pročitajte: I srpski i kosovski manastiri I Srbija priprema dijalog, a blokira prijem Kosova u UNESKO

Istovremeno iz opozicije u Beogradu dolaze mišljenja da je finansiranje filma „kompenzacija za tišinu“, odnosno za postupke poput pružanja podrške ulasku Srpske liste u kosovsku vladu.

Osetljivo pitanje kulturnog nasleđa Srpske pravoslavne crkve koje se nalazi na teritoriji Kosova, te pokušaji da se onemogući prijem Kosova u međunarodne organizacije (pre svih UNESCO, ali i INTERPOL) nije novo, a u bližoj istoriji bilo je i premet zahlađenja odnosa sa susedima, poput Makedonije.

U dokumentarnom filmu koji je ovo pitanje aktuelizovao, a čiji je jedan od pokrovitelja i Vladina Kancelarija za KiM, uništavanje srpskih crkava i manastira upoređeno je sa uništavanjem kulturnog nasleđa od strane militanata takozvane Islamske države u Iraku.

Zbog toga, Borko Stefanović, bivši glavni pregovarač Beograda u dijalogu sa Prištinom, danas opozicioni političar, postavlja pitanje - „Kako s jedne strane dajete film koji pravi tako snažna poređenja, a pregovarate sa tim ljudima? I, što je još važnije, ulazite sa tim ljudima u koaliciju u Vladi Kosova?“, pitao je Stefanović, aludirajući na nedavni ulazak Srpske liste u vladu premijera Ramuša Haradinaja koji je Vlada Srbije podržala iako ga tereti za ratne zločine.

Predsednik Skupštinskog odbora za Kosovo iz redova vladajuće Srpske napredne stranke, Milovan Drecun, uz ogradu da film nije gledao, ističe međutim kako ne misli da su ocene iznete u njemu prejake, te da ne vidi ni zašto bi film – koji smatra slobodnim umetničkim tumačenjem - bio u neskladu sa dijalogom koji se vodi u Briselu, odnosno sa opredeljenošću Vlade Srbije da se problem Kosova reši.

“Ako dijalog zavisi od filma, onda ja i ne vidim svrhu… Dijalog mora prvenstveno da zavisi od obaveza koje Priština mora da ispuni,a to je formiranje ZSO. Nama je mnogo bitnije da pravoslavni vernici mogu da neuništene svetinje obilaze redovno”.

Drecun podvlači i da osuđuje svako nasilje nad bilo kojim verskim objektom, ali i kaže da je „pravljenje paralele između rušenja objekata SPC na Kosovu i onih islamske verske zajednice – tendeciozno“.

Prema podacima SPC, na Kosovu je, neposredno nakon rata 1999. godine uništeno ili oštećeno preko 150 pravoslavnih hramova i manastira, uključujući i 35 objekata uništenih ili oštećenih tokom martovskih nereda 2004. godine.

Retko se u Srbiji međutim pominjalo da su kosovske vlasti preuzele odgovornost da obnove sve verske objekte oštećene 2004. Skupština Kosova je za to tada odvojila 3,5 miliona evra, dok je do 2010. godine taj budžet porastao na 10 miliona.

Takođe, na Kosovu je tokom rata uništeno i 218 džamija, koje su u međuvremenu obnovljene, dok neke još uvek čekaju na izgradnju, kao što je ona koja se nalazila pored Ibarskog mosta u Mitrovici, u severnom delu grada.

Vlada Kosova: Film je uvredljiv

U međuvremenu, Vlada Kosova je uvredljivim ocenila premijerno prikazani film autora Borisa Malagurskog, saradnika ruskog medijskog servisa 'Sputnjik', poznatog po kampanji protivljenja članstvu Kosova u UNESCO, ali i po filmu u kome se pokušava da se ospori optužnica protiv okrivljenih za brutalno ubistvo navijača iz Tuluza Brisa Tatona u centru Beograda, 2009. godine.

U saopštenju kosovske Vlade dodaje se i da su „prepreke na putu Kosova ka međunarodnom priznanju i članstvu u međunarodnim organizacijama koje nastavlja da vrši Srbija, u suprotnosti sa principima politike dobrosusedstva, u raskoraku sa odlukom međunarodnog suda pravde procesom normalizacije odnosa u okviru dijaloga potpomognutog od strane EU i protiv procesa pomirenja naroda nakon teškog perioda istorije.“

Reagujući na ovo saopštenje, direktor Kancelarije Vlade Srbije za KiM, Marko Đurić, kratko je rekao da je to „prvo veliko priznanje za dokumentarni film“, te da će „nastaviti da podržavaju projekte koji govore istinu o našem nasleđu na Kosovu".

Za Borka Stefanovića motiv za pokroviteljstvo filma od strane Kancelarije, bilo je međutim skretanje pažnje sa učešća Srpske liste u kosovskoj vladi. „Finansiranje tog filma je kupovina tišine o za njih nezgodnoj koaliciji sa Ramušem Haradinajem“, kaže Stefanović.

Čitava situacija, odnosno potezi koje Beograd vuče i retorika koja se može čuti, za istoričarku Branku Prpu pokazuju nesklad koji vidi kao „jednan od ključnih problema“.

„Mi jasno vidimo da je njihova politička praksa jedno, a da je javni govor - koji uopšte ne dotiče i ne objašnjava tu političku praksu – potpuno drugo. Drugim rečima, oni pristaju na sve što od njih traži EU, a pritom u svojoj javnosti i pred svojim građanima drže vatrene govore koji se u najblažem mogu nazvati primerima intolerancije. Teške reči tu padaju“, kaže Prpa poredeći aktuelno stanje sa, kako je rekla, „partijom ping-ponga koju politička elita igra sa svojim građanima“.

„Zbunjujuća situacija u kojoj ne znaju zapravo ni šta da misle ni za šta da se opredele. To je jedno licemerje i manipulacija sa ozbiljnim političkim pitanjima u kojoj se rešenja samo prolongiraju“.

Nakon što 2015. godine predlog za prijem Kosova u UNESCO nije dobio dovoljno glasova od članica tog tela UN, kosovska vlada razmatra mogućnost da ove godine ponovo podnese zahtev za članstvo.