U pismu, adresiranom na José Manuel Barrosa, predsjednika Evropske komisije, Olli Rehna, komesar za proširenje, Pierre Mirela, direktora Direktorata Generalne direkcije za proširenje, i Dimitrisa Kourkoulasa, šefa Delegacije Evropske komisije u Bosni i Hercegovini, se najoštrije osuđuje izostavljanje Bosne i Hercegovine iz ovakve odluke i zahtijeva ukidanje viznog režima od 1. januara 2010. godine za građane Bosne i Hercegovine.
Potpisnici podržavaju preporuku Evropske komisije o ukidanju viznog režima za Srbiju, Crnu Goru i Makedoniju, što je "sigurno veliki i opravdan korak ka Evropskoj uniji za navedene zemlje, čije će građanke i građani napokon ponovo moći slobodno putovati".
Međutim, u istom trenutku izražava se zabrinutost zbog činjenice da je Bosna i Hercegovina izostavljena iz te preporuke, što predstavlja veliki promašaj evropske politike prema Bosni i Hercegovini i još jedno razočarenje u evropsku politiku za građanke i građane Bosne i Hercegovine.
Ovom preporukom Evropske komisije, obeshrabruju se građanke i građani Bosne i Hercegovine, a ohrabruju one politike koje već godinama razjedinjavaju Bosnu i Hercegovinu i čine sve da Bosnu i Hercegovinu drže što dalje od evropskih vrijednosti i evropske perspektive, navodi se u pistlu.
Preporuka Evropske komisije, navodi se, je jedinstvena diskriminacija nad građankama i građanima Bosne i Hercegovine koji imaju jedno - bosanskohercegovačko državljanstvo.
U pismu koje uz fonadacije Hajnrih Bol potpisuju i najznačajnije NVO koje se bore za ljudska prava u regionu, te novinari i intelektualci poput Feride Duraković i Neruka Ćurka, Tonija Gabrića, Svetlane Lukić, Vukana Simonovića, te Ines Sabalić, navodi se da nakon neuspjele politike Evropske unije u ratu u Bosni i Hercegovini i nespriječavanja genocida nad Bošnjacima u Srebrenici u julu 1995., evo 14 godina kasnije, u istom mjesecu, julu, ta ista Evropska unija donosi odluku o daljoj izolaciji Bosne i Hercegovine.
Potpisnici podržavaju preporuku Evropske komisije o ukidanju viznog režima za Srbiju, Crnu Goru i Makedoniju, što je "sigurno veliki i opravdan korak ka Evropskoj uniji za navedene zemlje, čije će građanke i građani napokon ponovo moći slobodno putovati".
Međutim, u istom trenutku izražava se zabrinutost zbog činjenice da je Bosna i Hercegovina izostavljena iz te preporuke, što predstavlja veliki promašaj evropske politike prema Bosni i Hercegovini i još jedno razočarenje u evropsku politiku za građanke i građane Bosne i Hercegovine.
Ovom preporukom Evropske komisije, obeshrabruju se građanke i građani Bosne i Hercegovine, a ohrabruju one politike koje već godinama razjedinjavaju Bosnu i Hercegovinu i čine sve da Bosnu i Hercegovinu drže što dalje od evropskih vrijednosti i evropske perspektive, navodi se u pistlu.
Preporuka Evropske komisije, navodi se, je jedinstvena diskriminacija nad građankama i građanima Bosne i Hercegovine koji imaju jedno - bosanskohercegovačko državljanstvo.
U pismu koje uz fonadacije Hajnrih Bol potpisuju i najznačajnije NVO koje se bore za ljudska prava u regionu, te novinari i intelektualci poput Feride Duraković i Neruka Ćurka, Tonija Gabrića, Svetlane Lukić, Vukana Simonovića, te Ines Sabalić, navodi se da nakon neuspjele politike Evropske unije u ratu u Bosni i Hercegovini i nespriječavanja genocida nad Bošnjacima u Srebrenici u julu 1995., evo 14 godina kasnije, u istom mjesecu, julu, ta ista Evropska unija donosi odluku o daljoj izolaciji Bosne i Hercegovine.
