„Prvostepenom, oslobađajućom presudom Vojislavu Šešelju nije doneta pravda“, rekao je predstavnik Tužilaštva Matijas Markusen (Mathias Marcussen), obrazlažući žalbeni zahtev da se takva presuda poništi ili, alternativno, da se sudi iz početka.
Markusen je to rekao na raspravi o žalbi na presudu lideru Srpske radikalne stranke (SRS) Vojislavu Šešelju, koja je održana pred Međunarodnim sudskim mehanizmom, pravnim naslednikom Haškog tribunala.
Predsedavajući sudija Teodor Meron (Theodor) konstatovao je na početku zasedanja da Vojislav Šešelj, koji se brani sam, nije prisutan.
Šešelj se nalazi na privremenoj slobodi u Srbiji, a više puta je poslednjih meseci rekao da pred Haški sud neće dobrovoljno otići. Tamo se može pojaviti, kazao je, ukoliko ga isporuči vlast u Srbiji.
Za raspravu o žalbi Tužilaštva, sud u Hagu je Šešelju postavio zastupnicu po službenoj dužnosti, američku pravnicu Kolin Roan (Collen Rohan), koja neće imati pravo da se izjašnjava o suštini procesa, već samo da štiti proceduralna prava optuženog.
Šešelj, prema rečima sudije Merona, mora da podnese odgovor u pismenom obliku na usmene argumente tužilaštva u roku od 10 dana od prijema transkripta pretresa. Tužilaštvo, potom, ima pravo na repliku u roku od pet dana od prijema eventualnog Šešeljevog pismenog odgovora.
Tužilaštvo, kako je rekao Meron, iznelo je dve žalbene osnove u kojima tvrdi da je pretresno veće načinilo pravnu grešku jer nije iznelo obrazloženo mišljenje i da je načinilo činjeničnu grešku jer je izreklo oslobađajuću presudu Šešelju.
Predstavnik Tužilaštva, Matijas Markusen, na početku izlaganja je rekao da presuda ne zadovoljava kritetijume MKSJ i da mora biti poništena.
"Ne može se dopustiti da ostane na snazi takva kakva je sada", istakao je Markusen.
"Prvostepeno veće nije analiziralo sve dokaze", obrazložio je stav Tužilaštva.
"Jedna stvar nedostaje presudi. Propust da se uopšte i prihvati postojanje dokaza o krivičnim delima deportacije i prislnog premeštanja. To se ne može naći nigde u prvostepenoj presudi", naveo je predstavnik tužilaštva naveveši da su desetine hiljada ljudi prisilno proterani sa područja na kojima su živeli.
"Pothranjivao je strah Srba da su ugroženi, pozivao je na osvetu za ranije zločine, a obećao je i da će poteći reke krvi ako BiH proglasi nezavisnost. Te izjave i drugi dokazi o Šešeljevoj nameri, sasvim je jasno da je trebalo da budu uzeti u obzir prilikom utvrđivanja da li je on delio zajednički zločinački cilj da se nesrpsko stanovništvo prisilno ukolni činjenjem zločina. Ali, to nije uzeto u obzir", rekao je Markusen.
On je naveo i da dokazi u spisu pokazuju da se Šešelj lično zalagao za proterivanje čitavih autobusa nesrba sa područja koje je smatrao srpskim kako bi se promenio demografski sastav.
Markusen je citirao i, kako je naveo, Šešeljvu izjavu o Hrvatima u Srbiji. "Možda će biti najbolje rešenje, kada toliko žele Hrvate, da jednostivano sa njima posedaju u autobuse, pa u Zagreb".
Sudija Meron je predstavnika tužilaštva pitao da li može da se pozove na neke od konkretnih govora, u Vukovaru ili u Hrtkovcima, na šta je Markusen rekao da se to navodi u podnesku.
On je naveo i da je nakon govora došlo do porasta krivičnih dela i zastrašivanja i da to jasno pokazuje vezu između govora i dela izvršenih nad hrvatskim stanovništvom.
"Ukoliko presuda ostane na snazi, to neće biti uvreda samo za svedoke krivičnih dela, već će ozbiljno potkopati kredibilitet i nasleđe MKSJ i MIKT. Čitava presuda je toliko manjkava da mora da se poništi, a oslobađajuća presuda da se preinači", zaključio je predstavnik Tužilaštva Matijas Markusen.
Većinom glasova, Haški tribunal je 31. marta 2016. godine, oslobodio Šešelja krivice za zločine nad nesrbima u Hrvatskoj, Vojvodini i Bosni i Hercegovini od 1991. do 1993.
Prvostepenom presudom je utvrđeno da su u neke od zločina iz optužnice bili umešani dobrovoljci SRS, ali ne po Šešeljevom naređenju i odobrenju.
Tužilaštvo je žalbom zatražilo da oslobađajuća presuda bude poništena i da Šešelj bude proglašen krivim po svim tačkama optužnice i osuđen na 28 godina zatvora.
Alternativno, tužioci su žalbom zatražili da Šešelju bude ponovo suđeno.
U odgovoru, Šešelj, koji se branio sam, zatražio je da žalba tužilaca bude odbačena, a oslobađajuća presuda potvrđena.
Ivan Jovanović: Presuda koja bode oči
„Neizvesno je kakva će biti odluka apelacionog veća“, kaže za RSE stručnjak za međunarodno pravo Ivan Jovanović uz ocenu da je sve vezano za slučaj Šešelj bilo specifično i da ga nije moguće porediti sa drugim slučajevima koji su se vodili pred Trinulaom u Hagu. „To uključuje i provstepenu presudu“, dodaje Jovanović.
„Ta presuda se zaista izdvaja time što je ona, po mom dubokom ubeđenju, najgora napisana presuda Tribunala do sada – pravnički gledano, najnekvalitetnije napisana“, kaže Jovanović.
„Ne zbog toga što je Šešelj oslobođen, ne zbog ishoda, to se moglo i očekivati, već zato što je toliko konfuzna u obrazloženjima, zato što ne sadrži obrazloženja nekih bitnih delova presude. Recimo, vrlo olako sudsko veće zaključuje da nije bilo uopšte sistematskog ili rasprostranjenog napada na nesrpsko civilno stanovništvo iako je to utvrđeno u skoro svim drugim predmetima pred Tribunalom, nimalo se ne obazirući ni objašnjavajući koje to dokaze Tužilaštva većina u sudskom veću nije prihvatila i zbog čega to nije prihvatila“.
Ova presuda, zaključuje Ivan Jovanović, „prosto bode oči time koliko je loše pravnički urađena“.
Predsedavajući sudija Teodor Meron rekao je, na kraju rasprave, da će pravosnažna presuda Šešelju biti izrečena "u dogledno vreme".
Prošle nedelje, sudije Meron je, pred Savetom bezbednosti UN u Njujorku, najavio da će ta presuda biti izrečena "u prvom delu 2018."
Šešelj je 2014. godine, kako je zvanično objašnjeno, zbog bolesti pušten iz pritvora nakon jedanaest godina provedenih iz rešetaka (dobrovoljno se predao 24. februara 2003.).
Vojislav Šešelj bio je optužen po tri tačke za zločine protiv čovečnosti i po šest tačaka za kršenja zakona ili običaja ratovanja u periodu od avgusta 1991. do septembra 1993. godine.
U optužnici se navodi da je Šešelj planirao, naredio, podsticao, počinio, uključujući kroz učešće u udruženom zločinačkom poduhvatu (UZP), ili na drugi način pomagao i podržavao planiranje, pripremu ili izvršenje tih zločina. U optužnici se navodi da je svrha UZP-a bila da se većina Hrvata, Muslimana i drugih civila nesrpske nacionalnosti silom trajno ukloni iz delova Hrvatske, Bosne i Hercegovine, kao i pokrajine Vojvodine u Republici Srbiji.
Tri tačke za zločine protiv čovečnosti
- Progoni na političkoj, rasnoj ili verskoj osnovi (tačka 1)
- Deportacija, nehumana dela (prisilno premeštanje) (tačke 10 i 11)
Šest tačaka za kršenje zakona ili običaja ratovanja
- Ubistvo (tačka 4)
- Mučenje i okrutno postupanje (tačke 8 i 9)
- Bezobzirno razaranje, uništavanje ili hotimično nanošenje štete ustanovama posvećenim religiji i obrazovanju, pljačkanje javne ili privatne imovine (tačke 12, 13 i 14)
Tačke 2, 3, 5, 6 i 7 su povučene iz prvobitne optužnice.
Pitanje Vojislava Šešelja dodatno je zakomplikovano zahtevom Haškog tribunal od 5. oktobra 2016. godine da troje njegovih bliskih saradnika Vjerica Radeta, Petar Jojić i Jovo Ostojić budu uhapšeni i isporučeni tom sudu. Terete se za uticanje na svedoke.
Ostojić je preminuo pre šest meseci, dok su Radeta i Jojić trenutno poslanici u Skupštini Srbije, za kojima je Interpol u martu, na zahtev Tribunala, raspisao crvenu poternicu.
Predsednik Nacionalnog saveta za saradnju sa Haškim tribunalom i srpski vicepremijer izjavio je nedavno u intervjuu za Radio Slobodna Evropa da su po ovom pitanju Beogradu "vezane ruke" sve dok postoji odluka domaćeg suda da nema uslova za izručenje.
Takvu odluku Viši sud u Beogradu doneo je maja prošle godine.
Inače, partija Šešeljevih radikala vratila se u Skupštinu Srbije, posle četiri godine pauze, na vanrednim parlamentarnim izborima prošle godine. Sa 8,10 odsto glasova osvojili su 22 mandata (Skupštinu čini 250 narodnih poslanika).
Šešelj je od tada i sam narodni poslanik, često citiran u ovdašnjim tabloidima, a neretko se pojavljuje i u televizijskim emisijama uključujući i rijaliti programe.
Facebook Forum