Vjerica Radeta i Petar Jojić, čije izručenje zahteva Mehanizam za krivične sudove u Hagu zbog nepoštovanja Haškog tribunala, i dalje su istaknuti članovi opozicione Srpske radikalne stranke (SRS).
Radeta je potpredsednica stranke, a Jojić je odbornik SRS-a u Skupštini grada Pančeva, vojvođanskog grada nadomak Beograda.
Radeta i Jojić su do nedavno bili poslanici u Skupštini Srbije, pre nego što je Srpska radikalna stranka na junskim parlamentarnim izborima izgubila status parlamentarne stranke.
Po profesiji su pravnici i oboje su penzioneri. Jojić je, prema podacima Advokatske komore Vojvodine gde je upisan u imenik advokata, i dalje aktivan kao advokat iz Pančeva.
Sudski Mehanizam u Hagu (naslednik Haškog tribunala) u utorak, 8. decembra, ponovo je zatražio od vlasti Srbije izručenje Radete i Jojića kako bi im se pred tim sudom sudilo po optužbi za zastrašivanje, pretnje i nuđenja mita svedocima u postupku protiv lidera SRS-a Vojislava Šešelja.
Radikali su, nakon toga, na svom Tviter nalogu poručili: „Ne damo u Hag Vjericu Radetu i Petra Jojića“.
Radeta je na svom Tviter nalogu napisala: "Evo opet me nasekiraše“ i dodala: „Dobro, šalim se".
Trenutno je aktuelan međunarodni nalog za hapšenje Radete i Jojića koji je sud Ujedinjenih nacija uputio prema državama članicama UN.
Tribunal je u martu 2017. godine saopštio da je Inteprol raspisao crvene poternice za Radetom, Jojićem, kao i Jovom Ostojićem koji je u međuvremenu, u junu 2017. godine, preminuo, pa je postupak protiv njega obustavljen.
Sada u bazi Interpola poternice za Radetom i Jojićem nisu vidljive.
Iz Haga je do sada, prema podacima dostupnim u medijima, šest puta zatraženo hapšenje Radete i Jojića.
Predsednik suda Karmel Agijus (Carmel Agius) je ranije već prijavljivao Savetu bezbednosti Ujedinjenih nacija da Beograd ne sarađuje u ovom predmetu.
Zašto Srbija ne izručuje Radetu i Jojića?
U Ministarstvu pravde Srbije za RSE kažu da prema "pravosnažnoj odluci Višeg suda u Beogradu nisu ispunjeni uslovi za izručenje Vjerice Radete i Petra Jojića".
"Srbija poštuje pravnosnažne odluke domaćih sudova. Nastavićemo da se zalažemo pred Mehanizmom za međunarodne krivične sudove da se sudski postupci vode pred nadležnim sudom u Srbiji, uz davanje svih garancija za nepristrasno i fer suđenje", navedeno je u martu odgovoru Ministarstva.
Veće za ratne zločine Višeg suda u Beogradu odlučilo je 2016. godine da nema zakonskih osnova za hapšenje i izručenje članova SRS-a, zato što nacionalni zakon o saradnji sa Haškim tribunalom predviđa obavezu izručenja samo optuženih za ratne zločine, a ne i nepoštovanje suda.
Krajem 2016. godine tadašnji ministar u Vladi Srbije i predsednik Nacionalnog saveta za saradnju sa Haškim sudom Rasim Ljajić rekao je za RSE da se u svim sličnim situacijama postupalo na identičan način, da je sud morao da donese odluku pre nego što neki državljanin Srbije, koji je optužen od strane Haga, bude izručen.
„Bez obzira da li se radilo o optužbi za nepoštovanju Suda ili za ratne zločine. Bilo je slučajeva da je sud donosio odluku o izručenju i u slučajevima nepoštovanja Suda, a sad imamo situaciju da je sud procenio da nema uslova za izručenje“, rekao je Ljajić tada.
Zašto Mehanizam traži izručenje Radete i Jojića?
"Uprkos činjenici da optuženi više nisu poslanici u Narodnoj skupštini Srbije, svedoci su ostali pri svom nedvosmislenom stavu da nisu voljni da svedoče, ukoliko bi predmet bio ustupljen Srbiji, što održavanje procesa u Srbiji čini nemogućim", naveo je kineski sudija Liu Daćun (Liu Daqun).
Sudija je ovo objašnjenje dao u pozivu vlastima u Srbiji, upućenom 8. decembra, da bez odlaganja uhapse i izruče zvaničnike Srpske radikalne stranke.
Vlasti Srbije prethodno su obavestile sudiju Daćuna da Radeta i Jojić više nisu poslanici Skupštine Srbije i ponovo izrazile "punu spremnost" srpskog pravosuđa da im sudi.
Podsetimo, da je Žalbeno veće Mehanizma za krivične sudove potvrdilo 24. februara 2020. godine odluku sudije pojedinca da se Radeti i Jojiću sudi u Hagu zbog zastrašivanja, pretnji i nuđenja mita svedocima u postupku protiv lidera SRS-a i haškog osuđenika Vojislava Šešelja.
Prethodna odluka suda iz 2018. godine da se proces ustupi Srbiji je poništena zbog odbijanja svedoka da svedoče u Srbiji.
Imena svedoka nisu navedena.
Lider radikala Šešelj je u međuvremenu, 2018. godine, osuđen pred Mehanizmom na 10 godina zatvora za podsticanje progona, deportacije i prisilno raseljavanje Hrvata u vojvođanskom selu Hrtkovci, 1992. godine.
Šešelj nije otišao u zatvor jer mu se uračunalo vreme koje je proveo u pritvoru do izricanja pravosnažne presude.
Jojića i Radetu, kao i Jova Ostojića, Haški tribunal je optužio još u oktobru 2012. godine. Ovaj sud je u decembru 2015. godine izdao nalog Srbiji za njihovo hapšenje.
Zatim je Tribunal u oktobru 2016. izdao međunarodni nalog za hapšenje Jojića i Radete.
Za nepoštovanje suda predviđena je kazna zatvora do 7 godina i/ili novčana kazna do 100 hiljada eura.
Šta su govorili Radeta i Jojić?
"Petra Jojića i mene od predaje Haškom mehanizmu štiti Ustav Republike Srbije i pravosnažno rešenje Višeg suda u Beogradu koji je odlučio da nema pravnog osnova za naše izručivanje", rekla je u martu za RSE Vjerica Radeta.
Ona je tada dodala da su njih dvoje dostupni za domaće pravosudne organe.
Radeta je tokom ovih godina izjavljivala da ona i Jojić nemaju nameru da idu dobrovoljno u Hag i da ne postoji pravni osnov za njihovo izručenje.
Radeta je u julu 2018. godine izazvala ogorčenje dela javnosti kada je na Tviteru nakon smrti Hatidže Mehemdović, predsednice Udruženja "Majke Srebrenice" ismevala tragediju članova njene porodice stradalih u genocidu u Srebrebici jula 1995. godine.
Tada je upitala ko će je sahraniti. „Muž ili sinovi?!", napisala je Radeta.
Poznata je po kletvama koje je sa govornice parlamenta uputila Tomislavu Nikoliću nakon što je on napustio Srpsku radikalnu stranku i osnovao Srpsku naprednu stranku.
Ova visoka funkcionerka SRS-a dugo godina je bila poslanica u Skupštini Srbije, a od 1998. do 2000. godine bila je zamenica ministra pravde u Vladi Srbije na čijem čelu je bio Mirko Marjanović.
Petar Jojić je bio sa ministar pravde SR Jugoslavije od avgusta 1999. do novembra 2000. godine. Poznat je po svom pismu iz maja 2000. godine tadašnjoj glavnoj tužiteljki Haškog tribunala Karli del Ponte kada joj se obratio vulgarnim rečnikom.
Nisu samo funkcioneri Srpske radikalne stranke aktivni u političkom životu Srbije i pored sudskog zahteva iz Haga za njihovim suđenjem.
I lider radikala Vojislav Šešelj je nakon što je pravosnažno osuđen u Hagu kao ratni zločinac sedeo u klupama Skupštine Srbije kao poslanik u učestvovao u donošenju zakona.