Mediji u Beogradu prenose da je Srbija jedna od mogućih zemalja gde bi zatvorenici iz Gvantanama, američkog zatvora na Kubi, mogli da izdržavaju kaznu.
Krajem prošle godine američki Stejt Department najavio je zatvaranje zatvora i zatražio je od stotinak zemalja da na dve godine prime izvestan broj zatvorenika. Vlada Srbije nikada nije raspravljala o mogućnosti da zatvorenici iz Gvantanama zatvorsku kaznu izdržavaju u Srbiji, saopšteno je iz Vlade. Eksperti za pitanja bezbednosti to smatraju veoma rizičnim potezom koji Srbija ne bi smela da prihvati.
Zatvorenici iz Gvantanama, američkog zatvora na Kubi, mogli bi zatvorsku kaznu da izdržavaju i u Srbiji, odnosno u požarevačkoj Zabeli, saznaje dnevnik Danas, a prenose ostali mediji. Ovakva informacija je, sudeći po nedostupnosti državnih zvaničnika, na nivou službene tajne, verovatno zbog bezbednosnog, ali i političkog pitanja.
Međutim, šef vladine kancelarije za medije Milivoje Mihajlović, kaže za naš radio da Vlada Srbije nikada nije raspravljala o mogućnosti da zatvorenici iz Gvantanama zatvorsku kaznu izdržavaju u Srbiji:
"Vlada nije raspravljala o toj temi, niti je u bilo kom ministarstvu Vlade Srbije razmatrana takva mogućnost, što znači da su u pitanju potpune dezinformacije."
Po mišljenju bivšeg koministra policije Bože Prelevića, ne bi bilo dobro da Srbija prihvati zatvorenike kontroverznog američkog zatvora na Kubi:
"Ne verujem u to iz prostog razloga što Srbija ima takvu prepunjenost zatvora da, faktički, nema gde da primi te zatvorenike iz Gvantanama. To je jedna stvar, a druga, mislim da Srbiji ne trebaju zatvorenici iz Gvantanama iz jednostavnog razloga što su oni uglavnom muslimanske veroispovesti i, bojim se, na taj način bi dovela sebe i svoje građane u neprijatnu poziciju pretnje terorizmom, otmicama, da nekog od njih pusti."
Zatvor za osumnjičene protiv terorizma postao je, tokom administracije Džordža Buša, simbol primene agresivnih metoda ispitivanja, zbog kojih je Amerika optužena za torturu nad zatvorenicima. Predsednik Obama je odmah po ulasku u Belu kuću potpisao naredbe za zatvaranje Gvantanama.
Profesor sa Fakulteta za bezbednost Zoran Dragišić kaže da su zatvorenici u Gvantanamu zatvorenici najvišeg nivoa rizika, ali da, ukoliko dođe do realizacije dogovora, odluka neće biti doneta bez prethodnih bezbednosnih procena:
"U svakom slučaju, reč je o zatvorenicima koji su najvišeg nivoa rizika, pošto je reč o ljudima koji su osuđeni za terorizam – kod nas, naravno, mogu doći samo lica koja su osuđena – i to su ljudi koji su povezani sa međunarodnim terorističkim organizacijama, dakle, reč je o najopasnijim mogućim zatvorenicima. Siguran sam da će naše Ministarstvo pravde uraditi adekvatne bezbednosne procene o mogućnosti da u našim zatvorima i takva lica izdržavaju kazne. Dakle, mi smo do sada imali prilike da su u našim zatvorima najopasniji kriminalci izdržavali kazne bez nekih većih problema, tako da verujem da naše Ministarstvo pravde ima kapacitete da i takvu vrstu zatvorenika smesti u naše zatvore. Dakle, verujem da ako se takva odluka donese ona neće biti doneta bez prethodnih bezbednosnih procena i analiza. Ako takve analize pokažu da se takvi zatvorenici mogu smestiti u naše zatvore, onda sam siguran da će to proći bez nekih većih problema."
Mediji prenose da Srbija neće imati formalnih ograničenja da primi zatvorenike iz Gvantanama kada bude usvojen zakon o specijalnom zatvorskom režimu osuđenih za terorizam i organizovani kriminal, a čije usvajanje se očekuje u septembru. Kako je naveo izvor tog lista iz Vlade Srbije, takav predlog je posredstvom ambasade SAD upućen Vladi te države "kao predlog koji bi trebalo da popravi odnose sa Amerikom".
Prema mišljenju bivšeg koministra policije Boža Prelevića:
"Racionalno bi bilo napraviti saradnju sa SAD na nekom pametnijem polju od ovoga. Pravo da vam kažem, ne verujem da SAD imaju tu vrstu problema, mislim da oni to mogu da reše i u okviru baze na Kosovu. Tako da Srbija ni pod kojim uslovima to ne bi smela da prihvati."
Isprazniti zatvor u Gvantanamu neće biti lako, jer je samo mali broj zemalja ponudio da u tome pomogne i primi neke od zatočenika. U zatvoru se nalazi 240 zatvorenika.
Krajem prošle godine američki Stejt Department zatražio je od stotinak zemalja da na dve godine prime izvestan broj zatvorenika. Italija, Velika Britanija, Portugal, Španija i Francuska najavile su da bi mogle da prime zatvorenike, a to su odbile Australija, Austrija, Švedska, Danska i Holandija. Slovenija još nije donela odluku.
Zatvorsku uslugu, ili kako neki tvrde obavezu, da prime zatvorenike iz Gvantanama pored Srbije ponudili su Bosna i Hercegovina i Kosovo. Možda je stoga i razumljivo što još uvek nema službene potvrde ili demantija za gostoprimstvo nezgodnim ili neželjenim gostima iz Gvantanama.
Krajem prošle godine američki Stejt Department najavio je zatvaranje zatvora i zatražio je od stotinak zemalja da na dve godine prime izvestan broj zatvorenika. Vlada Srbije nikada nije raspravljala o mogućnosti da zatvorenici iz Gvantanama zatvorsku kaznu izdržavaju u Srbiji, saopšteno je iz Vlade. Eksperti za pitanja bezbednosti to smatraju veoma rizičnim potezom koji Srbija ne bi smela da prihvati.
Zatvorenici iz Gvantanama, američkog zatvora na Kubi, mogli bi zatvorsku kaznu da izdržavaju i u Srbiji, odnosno u požarevačkoj Zabeli, saznaje dnevnik Danas, a prenose ostali mediji. Ovakva informacija je, sudeći po nedostupnosti državnih zvaničnika, na nivou službene tajne, verovatno zbog bezbednosnog, ali i političkog pitanja.
Međutim, šef vladine kancelarije za medije Milivoje Mihajlović, kaže za naš radio da Vlada Srbije nikada nije raspravljala o mogućnosti da zatvorenici iz Gvantanama zatvorsku kaznu izdržavaju u Srbiji:
"Vlada nije raspravljala o toj temi, niti je u bilo kom ministarstvu Vlade Srbije razmatrana takva mogućnost, što znači da su u pitanju potpune dezinformacije."
Po mišljenju bivšeg koministra policije Bože Prelevića, ne bi bilo dobro da Srbija prihvati zatvorenike kontroverznog američkog zatvora na Kubi:
"Ne verujem u to iz prostog razloga što Srbija ima takvu prepunjenost zatvora da, faktički, nema gde da primi te zatvorenike iz Gvantanama. To je jedna stvar, a druga, mislim da Srbiji ne trebaju zatvorenici iz Gvantanama iz jednostavnog razloga što su oni uglavnom muslimanske veroispovesti i, bojim se, na taj način bi dovela sebe i svoje građane u neprijatnu poziciju pretnje terorizmom, otmicama, da nekog od njih pusti."
Zatvor za osumnjičene protiv terorizma postao je, tokom administracije Džordža Buša, simbol primene agresivnih metoda ispitivanja, zbog kojih je Amerika optužena za torturu nad zatvorenicima. Predsednik Obama je odmah po ulasku u Belu kuću potpisao naredbe za zatvaranje Gvantanama.
Profesor sa Fakulteta za bezbednost Zoran Dragišić kaže da su zatvorenici u Gvantanamu zatvorenici najvišeg nivoa rizika, ali da, ukoliko dođe do realizacije dogovora, odluka neće biti doneta bez prethodnih bezbednosnih procena:
"U svakom slučaju, reč je o zatvorenicima koji su najvišeg nivoa rizika, pošto je reč o ljudima koji su osuđeni za terorizam – kod nas, naravno, mogu doći samo lica koja su osuđena – i to su ljudi koji su povezani sa međunarodnim terorističkim organizacijama, dakle, reč je o najopasnijim mogućim zatvorenicima. Siguran sam da će naše Ministarstvo pravde uraditi adekvatne bezbednosne procene o mogućnosti da u našim zatvorima i takva lica izdržavaju kazne. Dakle, mi smo do sada imali prilike da su u našim zatvorima najopasniji kriminalci izdržavali kazne bez nekih većih problema, tako da verujem da naše Ministarstvo pravde ima kapacitete da i takvu vrstu zatvorenika smesti u naše zatvore. Dakle, verujem da ako se takva odluka donese ona neće biti doneta bez prethodnih bezbednosnih procena i analiza. Ako takve analize pokažu da se takvi zatvorenici mogu smestiti u naše zatvore, onda sam siguran da će to proći bez nekih većih problema."
Mediji prenose da Srbija neće imati formalnih ograničenja da primi zatvorenike iz Gvantanama kada bude usvojen zakon o specijalnom zatvorskom režimu osuđenih za terorizam i organizovani kriminal, a čije usvajanje se očekuje u septembru. Kako je naveo izvor tog lista iz Vlade Srbije, takav predlog je posredstvom ambasade SAD upućen Vladi te države "kao predlog koji bi trebalo da popravi odnose sa Amerikom".
Prema mišljenju bivšeg koministra policije Boža Prelevića:
"Racionalno bi bilo napraviti saradnju sa SAD na nekom pametnijem polju od ovoga. Pravo da vam kažem, ne verujem da SAD imaju tu vrstu problema, mislim da oni to mogu da reše i u okviru baze na Kosovu. Tako da Srbija ni pod kojim uslovima to ne bi smela da prihvati."
Isprazniti zatvor u Gvantanamu neće biti lako, jer je samo mali broj zemalja ponudio da u tome pomogne i primi neke od zatočenika. U zatvoru se nalazi 240 zatvorenika.
Krajem prošle godine američki Stejt Department zatražio je od stotinak zemalja da na dve godine prime izvestan broj zatvorenika. Italija, Velika Britanija, Portugal, Španija i Francuska najavile su da bi mogle da prime zatvorenike, a to su odbile Australija, Austrija, Švedska, Danska i Holandija. Slovenija još nije donela odluku.
Zatvorsku uslugu, ili kako neki tvrde obavezu, da prime zatvorenike iz Gvantanama pored Srbije ponudili su Bosna i Hercegovina i Kosovo. Možda je stoga i razumljivo što još uvek nema službene potvrde ili demantija za gostoprimstvo nezgodnim ili neželjenim gostima iz Gvantanama.
