Kada se u pretraživač Gugl (Google) na srpskom jeziku ukucaju reči "žene treba", predloženi nastavci za dalju pretragu upućuju na diskriminaciju, pa čak i rodno zasnovano nasilje.

Tako je jedan od prvih predloga koji se nadovezivao na tražene reči - predlog "tući", dok je sledeći bio "žene treba izbegavati" ili “saveti” koje žene "ne treba ženiti".

Automatsko dovršavanje (autocomplete) je funkcija u okviru Gugl pretrage dizajnirana da ubrza proces traženja informacija sa ciljem uštede vremena. Na taj način Gugl, već nakon prve unete reči, "predviđa" nastavak i ponudi nekoliko mogućnosti.

Kako piše na Guglovom zvaničnom sajtu, automatsko dovršavanje u proseku smanjuje kucanje za oko 25 odsto vremena.

Ovaj proces Gugl često naziva "predviđanjima", koja se dobijaju na osnovu "stvarnih pretraga koje se unose na Guglu".

"Prikazujemo uobičajene i popularne pretrage koje su relevantne za unete znakove, a takođe se odnose na vašu lokaciju i prethodne pretrage", navodi se na zvaničnom sajtu Gugla.

Da li Gugl dozvoljava ovakve predloge?

Predviđanja koja su u suprotnosti sa smernicama za automatsko dovršavanje se uklanjaju, upozorava Gugl na svom sajtu.

U pitanju su, navode, "seksualno eksplicitna predviđanja koja nisu povezana sa medicinskim, naučnim ili temama seksualnog obrazovanja, predviđanja mržnje protiv grupa i pojedinaca na osnovu rase, religije ili nekoliko drugih demografskih podataka, nasilna predviđanja, kao i opasna i štetna aktivnost u predviđanjima".

Upravo to se i dogodilo nakon što je Radio Slobodna Evropa (RSE) poslao upit povodom ovog konkretnog pitanja.

Gugl je na upit RSE odgovorio molbom da im se dostavi snimak ekrana kao dokaz da se radi o kršenju smernica za automatsko dovršavanje.

Vrlo brzo nakon toga pretraga reči "žene treba" ponudila je malo drugačije opcije.

Na primer, umesto predloga "tući" i "izbegavati", pojavljuju se predviđanja "biti otvorena za porod", "znati o onim stvarima", "ponašati se u vezi" i "imati u ormaru".

Iz kompanije Gugl za RSE navode da stalno rade na unapređivanju alata automatskog predviđanja traženih reči.

"Imamo politiku i automatizovane sisteme za borbu protiv štetnih predviđanja i predviđanja koja izazivaju mržnju i nastavljamo da ih poboljšavamo kako bismo sprečili slične probleme u budućnosti. Ako automatizovani sistemi ne uhvate problematična predviđanja, naši timovi za sprovođenje uklanjaju ona koja krše naše smernice", navodi se u odgovoru neimenovanog portparola Gugla za RSE.

Predlozi 'nisu neočekivani'

Pojedine žene i muškarci sa kojima je RSE razgovarao nisu bili iznenađeni ovakvim rezultatima pretrage.

Tako je tridesettrogodišnja Stefani Miljković iz Beograda odmah na početku razgovora za RSE pretpostavila nastavak rečenice:

"Žena treba da bude mirna, poslušna, ćutljiva, da zna gde joj je mesto", rekla je Miljković.

Kako je naglasila, ovakvi rezultati predstavljaju stanje u društvu i patrijarhat, a da se žene sa tim bore "24 sata dnevno".

"I treba se boriti svakog dana, u svakom pogledu, pružati otpor jednako muškarcima i ženama, jer sve kreće od kuće", rekla je Miljković.

I dvadesetjednogodišnja studentkinja glume Maša Rodić iz Beograda pretpostavila je kakvi su rezultati pri pretraživanju.

"To dosta govori o stanju, o državi u kojoj živimo, o nerazumevanju, patrijarhatu, o tome da smo mi i dalje zaostali u nekom 14, 15, 16. veku, da muškarci uopšte nemaju svest ni o čemu, a da zapravo mnogo zavise od žena", rekla je Rodić.

S druge strane, dvadesetjednogodišnja studentkinja defektologije Nevena Milićević iz Beograda iznenadila se rezultatima.

"Iskreno, nisam očekivala to da vidim. Stvarno je užasno, ali mislim da je to rezultat cele situacije kod nas i svega što se dešava ženama - nasilje u porodici i sve to", istakla je Milićević.

Iako nije očekivala iste rezultate, pretpostavila je da će biti u vezi sa odnosom muškaraca prema ženama.

"Na Fejsu (Facebook) mi stalno izlazi kako žene treba nešto za muškarce, žene treba muškarcima ovo, žene treba muškarcima ono... Izvini, a je l' muškarci nešto treba da urade za žene, nego žena treba da se prilagodi muškarcu, šta bi žena trebalo da uradi da bi usrećila muškarca i slično", rekla je Milićević.

Osamnaestogodišnji Beograđanin Aleksa Tomić mislio je da će rezultati biti pozitivni. Ipak, kako je rekao, nije iznenađen.

"Nisam, zato što generalno znam kakva je slika kod nas, i mislim da je to jako loše iskreno i da treba da se promeni, ali sa trenutnim pristupom je to teško. Mislim da smo mi kao društvo još ostali u tom staromodnom fazonu koji je bio davno, i da su jedini načini da se to promeni edukacija i modernizacija", istakao je Tomić.

I tridesetdevetogodišnji Dimitrije Petković iz Kruševca (grad u centralnoj Srbiji) rekao je da su rezultati pretrage "slika društva", a da žene u Srbiji žive "veoma teško".

"Nisu ravnopravne u društvu, pogotovo što se tiče zaposlenja. Za iste poslove žene su manje plaćene nego muškarci", rekao je Petković.

Guglanje kao lice društva i pogleda na ulogu žene

Šefica Odseka za medijske studije i profesorka na Filozofskom fakultetu u Novom Sadu Smiljana Milinkov slaže se da predlozi pretrage predstavljaju "okvire koji su postavljeni jako davno".

"Za žene je postavljen jedan patrijarhalni okvir koji tačno određuje šta je njena uloga. Naprosto, mi kao društvo mislim da i dalje ne možemo da se pomerimo od toga", istakla je Milinkov za RSE.

Kako je dalje objasnila, od žene se najpre očekuje da bude "odlična domaćica, majka, da bude lepa, da brine i neguje sebe".

"S druge strane, ako ne zadovoljava sve to što se od nje zahteva, e onda njoj treba pojasniti, odnosno treba upotrebiti batine da bi se ona dovela ili svela na taj okvir koji društvo za nju je stvorio", naglasila je Milinkov objašnjavajući kako društvo gleda na ulogu žene u Srbiji.

Ona dodaje da ovakvi rezultati mogu uticati i na ponašanje onih koji krenu da pretražuju reči "žene treba".

"Kod onih koji su negde zreli, samosvesni, može da izazove bes. S druge strane, tu su generacije mladih ili onih koji tek sazrevaju, i to njima može da postavlja standarde, norme, koje predstavljaju neki mejnstrim (mainstream) - nešto o čemu i način na koji razmišlja većina", objasnila je Milinkov.

Kampanja rodne ravnopravnosti

O rezultatima pretrage na pretraživaču Gugl izvestila je Krovna organizacija mladih Srbije (KOMS) sa partnerima, a u okviru kampanje rodne ravnopravnosti.

Kako stoji u prvoj objavi u okviru kampanje, cilj je da se govori o "mehanizmima koji se bave osnaživanjem žena, a koje tek treba da uspostavimo kako bismo postigli rodnu ravnopravnost".

Generalna sekretarka KOMS-a Miljana Pejić istakla je za RSE da su rezultati pretrage na Guglu posledica razmišljanja i socijalizacije samog društva.

"Vidimo upravo kada kucamo 'šta žena treba' da su to uglavnom ti stereotipi i predrasude koji su bili u prošlosti, koji postoje i danas, i koji oblikuju i sledeće generacije", naglasila je Pejić.

Ona je dodala da je neophodno baviti se ovakvim pitanjima kako bi se položaj žena promenio.

Zašto su i mediji "saučesnici"?

Kako se navodi u KOMS-ovoj objavi, "saučesnici" u kreiranju predloga su i mediji i način na koji izveštavaju o rodno zasnovanom nasilju.

Prema podacima analize Novinarki protiv nasilja prema ženama, u periodu od 2019. do 2021. godine u medijima u Srbiji objavljeno je više od 36.000 naslova o nasilju nad ženama.

Kako se navodi, temom nasilja najviše su se bavili onlajn portali, a o ovoj temi mediji su uglavnom izveštavali neetički, gde čak 40 odsto objava otkriva identitet žrtve, a u 7 odsto sadržaja, krivica se prebacuje na žrtvu.

"Sve više zapravo svedočimo koliko su mlade žene posebno nebezbedne i koliko se o njima u medijima izveštava na jedan seksistički način. Mnogo se više pažnje pridodaje da li je pričala na adekvatan način, kako se obukla i slično, nego na to šta zapravo se govori i koliko je ona profesionalna u svom nastupu", istakla je Miljana Pejić za RSE.

"Sve ovo može uticati na to kako Gugl koncipira svoje pretrage, ali ono što je ozbiljnija posledica je to kakav uticaj ovakvi sadržaji imaju na formiranje naše svesti i naših stavova", navodi se u objavi KOMS-a.

Kako bi trebalo završiti rečenicu?

"U idealnom svetu ne bi trebalo da stoji ništa. Žene ne treba ništa, ukratko, kao ni muškarac. Niko ne treba ništa. Žena želi, muškarac želi", istakla je Stefani Miljković za RSE.

Ostali imaju druge predloge:

"Poštovati, prihvatiti takve kakve jesu, ne osuđivati ih ni za šta, i dati im svu moguću slobodu u svemu apsolutno, jer zaslužuju sve na ovom svetu, bukvalno, svaka od nas", rekla je Nevena Milićević.

Maša Rodić je uz to dodala "voleti, razumeti, dati im prostora i slobode", a Dimitrije Petković i "pomoći i smatrati ih ravnopravnim".

Osamnaestogodišnji Aleksa Tomić istakao je da bi nastavak rečenice svakako trebalo da bude pozitivan.

"Treba možda da brinemo o njihovom zdravlju, treba da podržavamo kao majke na primer, pošto mislim da je to kod nas generalno slabo zastupljeno", rekao je Tomić.

U svojoj kampanji KOMS je kao rešenje napisao da bi rečenica trebalo da glasi: "Žene treba da budu ravnopravne".