Uprkos nedeljama masovnih protesta, gruzijski parlament usvojio je 14. maja kontroverzni zakon o "stranim agentima".
Prema zakonu, medijske kuće, nevladine organizacije i druge neprofitne organizacije bi morale da se registruju kao da "rade za interese strane sile" ako više od 20 odsto njihovog finansiranja dolazi iz inostranstva.
Zakon mnogi vide kao pretnju nastojanjima za integraciju u evroatlantsku zajednicu i koji odražava sličan represivan zakon u Rusiji.
Predsednica Salome Zurabišvili, koja je izrazila podršku mirnim protestima, obećala je da će staviti veto na zakon ako ga poslanici odobre.
Protiv zakona se nedeljama protestuje u centru Tbilisija, uprkos nasilnim merama vlasti, prenosi Gruzijski servis Radija Slobodna Evropa.
Dopisnici RSE javljaju da studenti planiraju da naprave takozvani koridor srama kroz koji će proći poslanici vladajuće partije Gruzijski san pošto odobre zakon.
Studenti sa nekoliko univerziteta su se 13. maja uveče pridružili hiljadama demonstranata ispred zgrade parlamenta gde su skandirali da će "zaštititi dostojnu budućnost Gruzije, njenu nezavisnost i evropsku budućnost zemlje", navode dopisnici RSE.
"Nećemo se odreći slobode naše zemlje, evropske budućnosti i ustavom zagarantovanih prava", poručili su oni polažući zakletvu na skupovima.
Nekoliko nedelja desetine hiljada Gruzijaca protestovali su protiv zakona o "stranim agentima" koji je predložila stranka Gruzijski san. Demonstracije su više puta nasilno gušene vodenim topovima, suzavcem i gumenim mecima, dok su demonstrante noću napadale i bande nasilnika.
Nacrt zakona osudile su SAD, Evropska unija i druge zemlje zbog oponašanja sličnog ruskog zakona koji je predsednik Vladimir Putin koristio da slomi opoziciju i uguši nezavisne institucije.
Pošto je članovima opozicije bilo zabranjeno da prisustvuju sastanku pravnog odbora državnog parlamenta 13. maja, poslanicima iz Gruzijskog sna trebalo je samo 67 sekundi da razmotre i podrže zakon, što je omogućilo i glasanje za zakon u utorak 14. maja.
Dok je pravni odbor progurao zakon, gruzijska policija je uhapsila 20 ljudi dok je nasilno rasterali demonstrante ispred parlamenta.
Organizacije za ljudska prava takođe su pozvale Gruzijski san da odmah povuče predlog zakona.
"Gurajući ovaj štetni zakon, gruzijska vlada otvoreno podržava represiju nad ljudskim pravima i građanskim društvom, koja je poslednjih dana dostigla alarmantan nivo", navodi se u saopštenju Amnesti internešenela (Amensty International).
Američka nevladina organizacija Fridom haus (Freedom House) je naveo da bi usvajanjem zakonskog predloga bile "stigmatizovane legitimne građanske aktivnosti i nezavisni mediji".
Portparol Evropske unije Piter Stano je pohvalio "lojalnost" gruzijske javnosti "evropskom putu" i kritikovao kako vlada postupa prema demonstranatima.
"Ono što smo videli proteklih dana u Gruziji u smislu odgovora vlasti, posebno policije, bilo je nasilje", rekao je Stano.
"Najoštrije osuđujemo akte zastrašivanja, pretnji i fizičkih napada na demonstrante, na aktiviste civilnog društva, na političare i na novinare i medijske radnike", rekao je on.
Nemačka ministarka spoljnih poslova Analena Berbok (Annalena Baerbock) takođe je poslala poruku solidarnosti i podrške gruzijskim demonstrantima.
"Vladavina prava, demokratski standardi i sloboda medija su od suštinskog značaja za pristupanje Evropskoj uniji. I desetine hiljada ljudi u Gruziji pokazuju da srce Evrope kuca ne samo između Varšave i Lisabona", navela je je Berbok na Instagramu.
Premijer Gruzije Kobahidze je, međutim, u ponedeljak insistirao da će poslanici "postupiti u skladu sa racionalnom voljom većine stanovništva" i usvojiti zakon u konačnom čitanju.
On je optužio demonstrante da se "slede agendu političke manjine" i da pokazuju "veliku neodgovornost" prema svojoj zemlji.
Masovni skupovi protiv predloženog kontroverznog zakona neki su od najvećih protesta otkako je Gruzija postala nezavisna 1991. godine.
