Istoričar Gabrijel Čubinidze je lutao buvljom pijacom u Tbilisiju početkom decembra kada je primetio kolekciju sovjetskih filmova za fotografije, koji su izgleda decenijama bili u kutijama.

"Prodavac nije imao pojma šta se nalazi na filmovima", kaže Čubinidze.

Kada je istoričar uočio rukom pisane beleške na ruskom jeziku ispisane na kutijama filma, pogledao je izbliza.

Na jednoj je pisalo: "Januar 1992."

Zima 1991-1992 bila je jedna od najtraumatičnijih epizoda u modernoj istoriji Gruzije. U decembru 1991. borbe su izbile u Tbilisiju pošto se više pobunjeničkih grupa udružilo da svrgne Zvijada Gamsahurdiju samo nekoliko meseci pošto je izabran za prvog predsednika nezavisne Gruzije.

Rat u Tbilisiju, kako je postao poznat, bio je veoma koncentrisan – borbe su uglavnom bile ograničene na samo nekoliko gradskih blokova oko zgrade parlamenta – ali izuzetno destruktivne. Haubice, tenkovi i minobacači pretvorili su nekoliko zgrada u ruševine duž nekih od najelegantnijih ulica u Tbilisiju. Više od 100 ljudi je poginulo u nasilju, a državni udar je na kraju doveo do šireg građanskog rata koji je besneo dve godine.

Dok je Čubinidze držao traku filma ka svetlu i gledao slike profesionalnog kvaliteta spaljenih zgrada i uništavanja u centru Tbilisija, shvatio je da je došao do važnog otkrića. Kupio je slike, za iznos koji ne želi da javno iznese da drugi prodavci ne bi podigli cene, a zatim ih skenirao.

Kada je 5. decembra objavio fotografije na svojoj Fejsbuk (Facebook) stranici u nadi da će uspeti da pronađe fotografa, Čubinidze je priznao da je bio "psihološki nespreman" za ono što je usledilo.

Slike su se munjevito proširile gruzijskim društvenim mrežama, a mediji su počeli da ga zasipaju zahtevima. "Agresivno su mi pisali 'Gabrijele, moraš nam dati intervju'", priseća se on.

Neki stariji stanovnici Tbilisija tada su počeli da dele lična sećanja onog što je prethodilo događajima na fotografijama.

"Ovo je Ševčenkova ulica. Moja baka Babelina je živela u poslednjoj zgradi na trećem spratu; možete videti njen balkon na fotografiji", primetio je jedan komentator ispod slike (iznad) naoružanih ljudi koji šetaju spaljenom ulicom. "Nestala je bez traga", nastavio je očevidac. "Dva puta sam otišao u njen (zapaljeni) stan, ali ona nije mogla da izađe sa mnom, a onda je izbila pucnjava. Bio sam u zgradi preko puta i bio sam previše uplašen da pređem ulicu. Sledećeg dana zgrada je uništena u požaru. Ovo su veoma teške fotografije za mene."

Začudo, priču o preminuloj ženi je tada izgleda potvrdio drugi komentator koji je odgovorio: "Oh, pokojna Babelina, njen muž se zvao Apolon. Živeli su na spratu iznad nas. Sećam se tih dana, bilo je mnogo panike, niko to nije mogao zaustaviti. Padala je kiša artiljerije i nismo je mogli izvući."

Za Čubinidzea, snažna reakcija na slike još uvek nepoznatog fotografa izazvao je pomešane emocije. "Možda je zanimljivo što ljudi razmišljaju o ovom vremenu naše istorije, ali je, s druge strane, to veoma veliki užas."

Mnogi koji su komentarisali na internetu, kaže on, branili su ugroženog gruzijskog predsednika, koji je umro u decembru 1993. pod misterioznim okolnostima. "Oni su traumatizovani ljudi, i to se moglo videti iz njihovih komentara. Mislim da oni još žive u tom vremenu, još žive kao da je 1991. ili 1992. Prepoznavali su lica, kao: 'Oh, ovo je momak koji je pucao na nas'".

Mladi istoričar veruje da je sukob koji je razbio središte glavnog grada njegove zemlje i danas tabu tema. Gruzijci velikom većinom vide nasilno svrgavanje Gamsahurdije kao štetu po Gruziju, ali Čubinidze kaže da se o tome retko govori jer je "mnogo ljudi (s trenutne političke scene Gruzije( bilo umešano u državni udar".

Čubinidze se sada nada da bi slike koje je otkrio mogle poslužiti kao osnova za neku vrstu arhive otvorenog koda koja bi očuvala deo vizuelne istorije Gruzije. "Želim da napravim mesto gde ljudi mogu da dođu i skeniraju svoje negative, a zatim da ih aplouduju", rekao je on. "Zato što imamo veliki problem s arhivama."

Čubinidze kaže da je njegov prvi cilj da identifikuje tajanstvenog fotografa, čiji je stil jedinstven po svom tehnički stručnom, ali nasumičnom vizuelnom zapisu. Dok su drugi fotografi imali tendenciju da troše vreme na jednu scenu, čini se da je ovaj fotograf težio samo da napravi što raznovrsniji i obimniji zapis.

"Snimao je sve na ulici", rekao je istoričar iz Tbilisija za RSE. "I siguran sam da je, kada je prvi put stigao u ratnu zonu, bio šokiran, i samo je sve fotografisao. Svaki ćošak, svaku barikadu, sve. U jednom danu fotograf je snimio oko 200 fotografija koje prikazuju neposredne posledice puča koji je rezultirao bekstvom predsednika Zvijada Gamsahurdija iz Tbilisija".

Čubinidze je obećao da će slike koje je otkrio na buvljoj pijaci biti besplatno dostupne na internetu. "Objavljivanje zahteva određeno ulaganje vremena i novca, ali bez obzira na to, pre ili kasnije fotografije će biti dostupne svima", rekao je on.