Povodom posete srpske parlamentarne delegacije hrvatskom parlamentu, postavljamo pitanje- da li to može da označi početak obnavljanja srpsko hrvatskog političkog dijaloga koji je poslednjih godinu dana gotovo prekinut.
U normalnim okolnostima, poseta jedne parlamentarne delegacije Srbije, i to nižeg ranga, parlamentu susedne Hrvatske, ne bi zaslužila da bude zabeležena drugačije nego kao protokolarna vest.
U tom smislu ovu posetu prokomentarisala je za RSE program narodna poslanica vladajuće koalicije, Jelena Trivan:
„To spada u redovan oblik saradnje sa parlamentima.“
Danas, međutim, pošto su gotovo prekinuti politički razgovori dva suseda, i ova poseta dobija na značaju, pa se pažljivije prati.
“Ono što je važno, jeste spremnost Josipovića da primi ovu skupinu, što, opet, otvara nadu da će prostor komunikacije i saradnje između Hrvatske i Srbije biti širi, veći i svestraniji," smatra publicista iz Subotice, Tomislav Žigmanov.
Preispitati Jeremića
Sonja Biserko, predsednica Helsinškog odbora za Srbiju i dobitnica hrvatskog Ordena za unapređenje odnosa između Srbije i Hrvatske u oblasti položaja nacionalnih manjina i izbeglica, kaže da je svaki pomak, pa i ova poseta parlamentarne delegacije Srbije Zagrebu, šansa za početak obnavljanja zamrznutih političkih odnosa između dve zemlje.
Sonja Biserko, arhivska fotografija
“Regionalna saradnja je osnovni uslov za sve zemlje u regionu za njihovo integrisanje u EU. Da podsetim da je poslednjih dana bilo nekoliko visokih gostiju iz EU i Amerike i da su svi u ponavljali da je jedan od glavnih preduslova evropskih integracija regionalna saradnja. Tako da Srbija nema veliki izbor , moraće popravljati svoje odnose sa državama u regionu," kaže Biserko.
Tomislav Žigmanov probleme vidi na obe strane - sa jedne u izjavama sada već bivšeg predsednika Hrvatske Stjepana Mesića vezane za Kosovo i Republiku Srpsku, a sa druge frustraciju Srbije Kosovom koja se iskaljuje, kako on kaže, “na dežurnog neprijatelja – Hrvatsku”.
Sonja Biserko, pak, smatra da Srbija mora preispitati svoj odnos prema susedima, fokusirajući problem na šefa diplomatije:
“Verovatno će Srbija u nekom momentu morati da redefiniše svoje spoljnopolitčko ponašanje, odnosno ponašanje svog ministra za inostrane poslove. Da li će ga menjati ili ne, to ne znam, ali u svakom slučaju on je veoma narušio odnose u regionu svojim arogantnim ponašanjem i nepromišljenim izjavama. Mislim da predstoji faza kada će Srbija morati da vodi mnogo konstruktivniju politiku. Potez je na Srbiji. Ona, pre svega, mora da pokaže dobru volju.”
Tadić se još ne oglašava
Hrvatski predsednik Ivo Josipović je nabrojao otvorena pitanja između dve zemlje: odnos prema ratovima u '90-im, granica, povratak izbeglica, sudbina nestalih. A što se tiče Kosova, zbog koga se Srbija posvađala sa gotovo svim susedima, novi hrvatski predsednik je jasan - Zagreb je priznao novu državu i tu nema promene.
Tu je, naravno, još i tužba za genocid koju je Hrvatska podigla protiv Srbije ujesen 1999. godine, u vreme kada je oslabljeni Milošević nakon NATO bombardovanja pripremao ubistva svojih političkih protivnika sluteći svoj sopstveni kraj i vidao kosovske rane, u vreme kada je Tuđman, doduše oboleo, ali je još uvek bio predsednik Hrvatske.
Ipak, Miloševićeva Srbija nije ni tada, pa ni godinama nakon toga podigla protivtužbu. To je Srbija uradila sada, 2010. godine. Apsurd nije samo za one koji laički procenjuju šta se događa, već i za ljude od struke. Profesor međunarodnog prava dr Vojin Dimitrijević je za naš program, bez ikakve ograde, rekao:
“Ta tužba i kontratužba su glupost, to je bacanje para, jer nemaju nikakvih izgleda na uspeh. Niko, ni hrvatski, ni srpski, ni međunarodni sud nije utvrdio da je ijedan zločin u Hrvatskoj bio ravan genocidu. A tu se ( misli se na Međunarodni sud pravde) ima pristup samo zbog genocida. “
Novi hrvatski predsednik Ivo Josipović je sledećom izjavom nagovestio mogućnost povlačenja tužbe.
"Jedan od razloga naše tužbe za genocid bio je upravo u tome što Srbija svojevremeno nije htela ni da čuje za odgovornost za ratne zločine. Sada se to promenilo", rekao je Josipović.
Boris Tadić se, nakon Josipovićeve inauguracije i pomirljivih ponuda, nije oglasio. Jeste siva eminencija Demorkatske stranke, uticajni Dragoljub Mićunović i to preko programa RSE. On je nagovestio susret dva predsednika već idućeg meseca.
Videćemo da li će preko parlamentarne delegacije Srbije hrvatski predsednik poslati još neku poruku Beogradu. Možda ćemo saznati i da li su parlamentarci dobili ulogu poštara još u Srbiji.
I na kraju: zar nije apsurdno da su odnosi između Hrvatske i Srbije, tadašnje srpsko crnogorske Jugoslavije, krenuli putem normalizacije još krajem devedesetih, u vreme ratnih vođa Slobodana Miloševića i Franje Tuđmana a da je danas, 15 godina nakon završetka rata, sa formalno demokratskim vladama i otklonom prema ratnohuškačkim '90-im, politički dijalog između Beograda i Zagreba potpuno prekinut?
******
Pročitajte i ovo:
Susreti sa srbijanskim parlamentarcima dobar poticaj za suradnju
Mogu li Hrvatska i Srbija biti dobri susedi?
Uskoro susret Tadića i Josipovića?
U normalnim okolnostima, poseta jedne parlamentarne delegacije Srbije, i to nižeg ranga, parlamentu susedne Hrvatske, ne bi zaslužila da bude zabeležena drugačije nego kao protokolarna vest.
U tom smislu ovu posetu prokomentarisala je za RSE program narodna poslanica vladajuće koalicije, Jelena Trivan:
„To spada u redovan oblik saradnje sa parlamentima.“
Danas, međutim, pošto su gotovo prekinuti politički razgovori dva suseda, i ova poseta dobija na značaju, pa se pažljivije prati.
“Ono što je važno, jeste spremnost Josipovića da primi ovu skupinu, što, opet, otvara nadu da će prostor komunikacije i saradnje između Hrvatske i Srbije biti širi, veći i svestraniji," smatra publicista iz Subotice, Tomislav Žigmanov.
Preispitati Jeremića
Sonja Biserko, predsednica Helsinškog odbora za Srbiju i dobitnica hrvatskog Ordena za unapređenje odnosa između Srbije i Hrvatske u oblasti položaja nacionalnih manjina i izbeglica, kaže da je svaki pomak, pa i ova poseta parlamentarne delegacije Srbije Zagrebu, šansa za početak obnavljanja zamrznutih političkih odnosa između dve zemlje.
“Regionalna saradnja je osnovni uslov za sve zemlje u regionu za njihovo integrisanje u EU. Da podsetim da je poslednjih dana bilo nekoliko visokih gostiju iz EU i Amerike i da su svi u ponavljali da je jedan od glavnih preduslova evropskih integracija regionalna saradnja. Tako da Srbija nema veliki izbor , moraće popravljati svoje odnose sa državama u regionu," kaže Biserko.
Tomislav Žigmanov probleme vidi na obe strane - sa jedne u izjavama sada već bivšeg predsednika Hrvatske Stjepana Mesića vezane za Kosovo i Republiku Srpsku, a sa druge frustraciju Srbije Kosovom koja se iskaljuje, kako on kaže, “na dežurnog neprijatelja – Hrvatsku”.
Sonja Biserko, pak, smatra da Srbija mora preispitati svoj odnos prema susedima, fokusirajući problem na šefa diplomatije:
“Verovatno će Srbija u nekom momentu morati da redefiniše svoje spoljnopolitčko ponašanje, odnosno ponašanje svog ministra za inostrane poslove. Da li će ga menjati ili ne, to ne znam, ali u svakom slučaju on je veoma narušio odnose u regionu svojim arogantnim ponašanjem i nepromišljenim izjavama. Mislim da predstoji faza kada će Srbija morati da vodi mnogo konstruktivniju politiku. Potez je na Srbiji. Ona, pre svega, mora da pokaže dobru volju.”
Tadić se još ne oglašava
Hrvatski predsednik Ivo Josipović je nabrojao otvorena pitanja između dve zemlje: odnos prema ratovima u '90-im, granica, povratak izbeglica, sudbina nestalih. A što se tiče Kosova, zbog koga se Srbija posvađala sa gotovo svim susedima, novi hrvatski predsednik je jasan - Zagreb je priznao novu državu i tu nema promene.
Tu je, naravno, još i tužba za genocid koju je Hrvatska podigla protiv Srbije ujesen 1999. godine, u vreme kada je oslabljeni Milošević nakon NATO bombardovanja pripremao ubistva svojih političkih protivnika sluteći svoj sopstveni kraj i vidao kosovske rane, u vreme kada je Tuđman, doduše oboleo, ali je još uvek bio predsednik Hrvatske.
Ipak, Miloševićeva Srbija nije ni tada, pa ni godinama nakon toga podigla protivtužbu. To je Srbija uradila sada, 2010. godine. Apsurd nije samo za one koji laički procenjuju šta se događa, već i za ljude od struke. Profesor međunarodnog prava dr Vojin Dimitrijević je za naš program, bez ikakve ograde, rekao:
“Ta tužba i kontratužba su glupost, to je bacanje para, jer nemaju nikakvih izgleda na uspeh. Niko, ni hrvatski, ni srpski, ni međunarodni sud nije utvrdio da je ijedan zločin u Hrvatskoj bio ravan genocidu. A tu se ( misli se na Međunarodni sud pravde) ima pristup samo zbog genocida. “
Novi hrvatski predsednik Ivo Josipović je sledećom izjavom nagovestio mogućnost povlačenja tužbe.
"Jedan od razloga naše tužbe za genocid bio je upravo u tome što Srbija svojevremeno nije htela ni da čuje za odgovornost za ratne zločine. Sada se to promenilo", rekao je Josipović.
Boris Tadić se, nakon Josipovićeve inauguracije i pomirljivih ponuda, nije oglasio. Jeste siva eminencija Demorkatske stranke, uticajni Dragoljub Mićunović i to preko programa RSE. On je nagovestio susret dva predsednika već idućeg meseca.
Videćemo da li će preko parlamentarne delegacije Srbije hrvatski predsednik poslati još neku poruku Beogradu. Možda ćemo saznati i da li su parlamentarci dobili ulogu poštara još u Srbiji.
I na kraju: zar nije apsurdno da su odnosi između Hrvatske i Srbije, tadašnje srpsko crnogorske Jugoslavije, krenuli putem normalizacije još krajem devedesetih, u vreme ratnih vođa Slobodana Miloševića i Franje Tuđmana a da je danas, 15 godina nakon završetka rata, sa formalno demokratskim vladama i otklonom prema ratnohuškačkim '90-im, politički dijalog između Beograda i Zagreba potpuno prekinut?
******
Pročitajte i ovo:
Susreti sa srbijanskim parlamentarcima dobar poticaj za suradnju
Mogu li Hrvatska i Srbija biti dobri susedi?
Uskoro susret Tadića i Josipovića?