U Medveđi, srpskoj opštini koja se graniči sa Kosovom, predstavnici komisija za nestala lica dve zemlje zajedno su sa predstavnicima lokalne vlasti otišli u četvratk na mesto koje je albanska strana locirala kao moguću lokaciju masovne grobnice kosovskih Albanaca. Sa predsednikom Komisije s Kosova razgovarali smo dok je obilazio lokaciju, koju on ovako opisuje: „Mi se momentalno nalazimo u Markovu logoru blizu sela Tupale na izviđanju mesta gde postoje sumnje da se nalazi masovna grobnica.“
Gvozden Gagić, iz Komisije za nestala lica Srbije, precizirao je da je sastanak i obilazak lokacije dogovoren na inicijativu kosovske Komisije i EULEKS-a, a na osnovu dokumentacije koju su razmenile dve strane. Šta dalje sledi:
„Biće uključeni Sud, Tužilaštvo i ostale institucije, kao i međunarodni subjekti koji učestvuju u traganju za nestalim licima."
Predsednik opštine Medveđa Slobodan Drašković očekuje da će brzo početi radovi na sumnjivoj lokaciji.
„Za deset-petanest dana, ne znam tačno kada će se nastaviti dalji radovi koji treba tek da se odrade."
RSE: Da li su ubedljivi dokazi koji su doneti iz Prištine?
Drašković: Pa, to su karte, slike... postoji svedok, ali on nije sada došao, videćemo kad bude došao.
O kakvom svedoku je reč, pitali smo Prenka Đetaja:
„Svedok je sada u Prištini, a inače je odavde."
RSE: Znači, on je video šta se tu događa?
Đetaj: Da, on je video, opisivao je da je bilo kretanje vozila, kopanje, transport...
Pored Medveđe, kosovska strana tvrdi da postoji sumnja i za još dve lokacije gde bi se mogle nalaziti masovne grobnice. Naš sagovornik iz Prištine precizira gde se sumnjiva mesta nalaze:
„U regionu Raške, mesto zvano Rudnica i jezero Perućac."
Riza Halimi, albanski političar iz Preševa koji ima svoje ogranke i u Medveđi među malobrojnim Albancima koji su ostali u toj opštini, na naše pitanje da
Bruno Vekarićli je ikada načuo da se govori, makar šapatom, o tajnoj masovnoj grobnici, kaže za naš program:
“Nikad mi aktivisti nisu dosad predočili neku sumnju u tom pravcu.”
Bruno Vekarić, zamenik tužioca za ratne zločine, kaže za RSE da Tužilaštvo, iako je u javnosti zamrla priča o masovnim grobnicama, nakon prvih šokantnih informacija 2001. godine nije prestalo da se bavi istraživanjem ovih zločina, ali o Medveđi i drugim sumnjivim lokacijama u centralnoj Srbiji nije hteo ništa konkretno da kaže:
“U svakom slučaju težimo da pronađemo sve ono što ukazuje na ratni zločin."
Podsećamo, u Srbiji su 2001. godine pronađene tri lokacije sa masovnim grobnicama u kojima su pokopana tela Albanaca - u Batajnici, Petrovom Selu i kod Bajine Bašte. Prva informacija o prenošenju ubijenih Albanaca, među kojima je bilo i dece, izašla je na videlo kada je isplivala hladnjača puna leševa kod Kladova. Ispostavilo se da su ona prenesena u Srbiju pre početka NATO bombardovanja. Vest je šokirala javnost jer je ličila na najstrašnije horor filmove.
Slab rad pravosuđa
Za RSE je svojevremeno svedočio ronilac koga je policija angažovala kada je izronila hladnjača kod Kladova i kad se još nije znalo šta je unutra. Živojin Đorđević:
“U momentu kada smo mi to privukli do obale, onda je došlo do konsultacije da li da otvorimo, da vidimo šta je to toliko teško da ne možemo kamion da dignemo. Kad smo otvorili vrata, ukazao se jeziv prizor, a to su bili leševi. Mi nismo znali onda ni čiji su, ni šta je, kasnije se to saznalo.”
Policija je nekoliko dana kasnije sazvala ljude koji su radili na vađenju hladnjače i saopštila im:
„Da su to Kurdi, da su to ljudi koji su probali da pređu u Rumuniju, pa eto podavili se, švercerski kanal, i tako to.“
Nakon kladovske, pronađena je i hladnjača iz Perućca. Ispostavilo se da je najveći broj ubijenih Albanaca prenetih u Srbiju bio u civilnoj odeći. Među njima je bilo više od stotinu dece, žena i osoba starijih od 70 godina.
I povodom obnovljene priče o masovnim grobnicama, ponavljamo pitanje kako je moguće da se godinama ćuti o tome. Grobnice nisu bile u nekom bespuću da bi se mogle sve skrivati. Neko je morao da vozi hladnjače i kamione prepune leševa, neko ih je morao utovarivati, pa istovarivati, neko je morao kopati, ubacivati, pa ih zatrpavati i poravnati kao da ispod nema ničega. Za to su bile, kako neki svedoci potvrđuju, angažovane komunalne službe. Zašto svi ti ljudi, pa i oni koji su to sve slučajno videli, ćute i dan-danas? U našoj arhivi je sačuvano svedočenje sagovornika Slobodana Kostića, ronioca iz Kladova koji je potvrdio da je sve gledala gomila prolaznika:
„Bilo je dosta publike na obali. Jeste da je to bilo udaljeno nekih pedesetak metara, ali moglo je da se vidi.“
Ćutnja se, možda, može delimično objasniti strahom jer evo kako su prolazili oni koji su prvi obelodanili da su pronađeni leševi Alabanaca sa Kosova, a ne nekakvi Kurdi:
„Oni je imao pritisak od ’beretki’, ove naše kladovske koje su bile u Petrovom selu, bili su kod njega, stiskali ga malo, međutim, on čovek je takav fajter da je rekao: ’Ma ljudi, bre, ne možete mi ništa, pustite me.’ I onda, naravno, da je kasnije kao doživeo infarkt na nekom klizavom putu prema Knjaževcu - preminuo čovek.“
Šta je sa krivcima? Glavni tvorac kosovske tragedije leži pod omiljenim drvetom u svom dvorištu u Požarevcu. Takozvana kosovska politički, policijski i vojni vrh procesuiran je u Hagu. Glavnom policajcu se još sudi.
Domaće pravosuđe se nije prihvatilo velikog posla. Još niko nije dobio konačnu pravosnažnu presudu. Za tolike leševe odgovaralo je samo nekoliko policajaca. Četvorici je za slučaj Suve Reke prvostepenom presudom udeljeno ukupno 68 godina zatvora, za poznati slučaj Bitići u prvostepenoj presudi dvojica policajaca su oslobođena. I to je za sada sve.
*****
Pročitajte i ostale priloge iz programa Pred licem pravde:
Suočavanje s prošlošću je u prihvatanju odgovornosti
Kritike rada institucija koje se bave nestalim osobama
Financijski aspekt slučaja Jurišić
Neočekivano blaga kazna za Karajića
Pod Karadžićevim vodstvom počinjeni su najveći zločini
****
Program Pred licem pravde - Suđenja za ratne zločine na prostoru bivše Jugoslavije pripremaju Radio Slobodna Europa i Institut za ratno i mirnodopsko izvještavanje (IWPR). Svake nedjelje od 18.30 do 19.00 i od 22.30 do 23.00 sata - samo u našem radijskom programu i na internet stranici. (Autori programa Pred licem pravde: Merdijana Sadović, Sabina Čabaravdić)
Gvozden Gagić, iz Komisije za nestala lica Srbije, precizirao je da je sastanak i obilazak lokacije dogovoren na inicijativu kosovske Komisije i EULEKS-a, a na osnovu dokumentacije koju su razmenile dve strane. Šta dalje sledi:
„Biće uključeni Sud, Tužilaštvo i ostale institucije, kao i međunarodni subjekti koji učestvuju u traganju za nestalim licima."
Predsednik opštine Medveđa Slobodan Drašković očekuje da će brzo početi radovi na sumnjivoj lokaciji.
„Za deset-petanest dana, ne znam tačno kada će se nastaviti dalji radovi koji treba tek da se odrade."
RSE: Da li su ubedljivi dokazi koji su doneti iz Prištine?
Drašković: Pa, to su karte, slike... postoji svedok, ali on nije sada došao, videćemo kad bude došao.
O kakvom svedoku je reč, pitali smo Prenka Đetaja:
„Svedok je sada u Prištini, a inače je odavde."
RSE: Znači, on je video šta se tu događa?
Đetaj: Da, on je video, opisivao je da je bilo kretanje vozila, kopanje, transport...
Pored Medveđe, kosovska strana tvrdi da postoji sumnja i za još dve lokacije gde bi se mogle nalaziti masovne grobnice. Naš sagovornik iz Prištine precizira gde se sumnjiva mesta nalaze:
„U regionu Raške, mesto zvano Rudnica i jezero Perućac."
Riza Halimi, albanski političar iz Preševa koji ima svoje ogranke i u Medveđi među malobrojnim Albancima koji su ostali u toj opštini, na naše pitanje da
“Nikad mi aktivisti nisu dosad predočili neku sumnju u tom pravcu.”
Bruno Vekarić, zamenik tužioca za ratne zločine, kaže za RSE da Tužilaštvo, iako je u javnosti zamrla priča o masovnim grobnicama, nakon prvih šokantnih informacija 2001. godine nije prestalo da se bavi istraživanjem ovih zločina, ali o Medveđi i drugim sumnjivim lokacijama u centralnoj Srbiji nije hteo ništa konkretno da kaže:
“U svakom slučaju težimo da pronađemo sve ono što ukazuje na ratni zločin."
Podsećamo, u Srbiji su 2001. godine pronađene tri lokacije sa masovnim grobnicama u kojima su pokopana tela Albanaca - u Batajnici, Petrovom Selu i kod Bajine Bašte. Prva informacija o prenošenju ubijenih Albanaca, među kojima je bilo i dece, izašla je na videlo kada je isplivala hladnjača puna leševa kod Kladova. Ispostavilo se da su ona prenesena u Srbiju pre početka NATO bombardovanja. Vest je šokirala javnost jer je ličila na najstrašnije horor filmove.
Slab rad pravosuđa
Za RSE je svojevremeno svedočio ronilac koga je policija angažovala kada je izronila hladnjača kod Kladova i kad se još nije znalo šta je unutra. Živojin Đorđević:
“U momentu kada smo mi to privukli do obale, onda je došlo do konsultacije da li da otvorimo, da vidimo šta je to toliko teško da ne možemo kamion da dignemo. Kad smo otvorili vrata, ukazao se jeziv prizor, a to su bili leševi. Mi nismo znali onda ni čiji su, ni šta je, kasnije se to saznalo.”
Policija je nekoliko dana kasnije sazvala ljude koji su radili na vađenju hladnjače i saopštila im:
„Da su to Kurdi, da su to ljudi koji su probali da pređu u Rumuniju, pa eto podavili se, švercerski kanal, i tako to.“
Nakon kladovske, pronađena je i hladnjača iz Perućca. Ispostavilo se da je najveći broj ubijenih Albanaca prenetih u Srbiju bio u civilnoj odeći. Među njima je bilo više od stotinu dece, žena i osoba starijih od 70 godina.
I povodom obnovljene priče o masovnim grobnicama, ponavljamo pitanje kako je moguće da se godinama ćuti o tome. Grobnice nisu bile u nekom bespuću da bi se mogle sve skrivati. Neko je morao da vozi hladnjače i kamione prepune leševa, neko ih je morao utovarivati, pa istovarivati, neko je morao kopati, ubacivati, pa ih zatrpavati i poravnati kao da ispod nema ničega. Za to su bile, kako neki svedoci potvrđuju, angažovane komunalne službe. Zašto svi ti ljudi, pa i oni koji su to sve slučajno videli, ćute i dan-danas? U našoj arhivi je sačuvano svedočenje sagovornika Slobodana Kostića, ronioca iz Kladova koji je potvrdio da je sve gledala gomila prolaznika:
„Bilo je dosta publike na obali. Jeste da je to bilo udaljeno nekih pedesetak metara, ali moglo je da se vidi.“
Ćutnja se, možda, može delimično objasniti strahom jer evo kako su prolazili oni koji su prvi obelodanili da su pronađeni leševi Alabanaca sa Kosova, a ne nekakvi Kurdi:
„Oni je imao pritisak od ’beretki’, ove naše kladovske koje su bile u Petrovom selu, bili su kod njega, stiskali ga malo, međutim, on čovek je takav fajter da je rekao: ’Ma ljudi, bre, ne možete mi ništa, pustite me.’ I onda, naravno, da je kasnije kao doživeo infarkt na nekom klizavom putu prema Knjaževcu - preminuo čovek.“
Šta je sa krivcima? Glavni tvorac kosovske tragedije leži pod omiljenim drvetom u svom dvorištu u Požarevcu. Takozvana kosovska politički, policijski i vojni vrh procesuiran je u Hagu. Glavnom policajcu se još sudi.
Domaće pravosuđe se nije prihvatilo velikog posla. Još niko nije dobio konačnu pravosnažnu presudu. Za tolike leševe odgovaralo je samo nekoliko policajaca. Četvorici je za slučaj Suve Reke prvostepenom presudom udeljeno ukupno 68 godina zatvora, za poznati slučaj Bitići u prvostepenoj presudi dvojica policajaca su oslobođena. I to je za sada sve.
*****
Pročitajte i ostale priloge iz programa Pred licem pravde:
Suočavanje s prošlošću je u prihvatanju odgovornosti
Kritike rada institucija koje se bave nestalim osobama
Financijski aspekt slučaja Jurišić
Neočekivano blaga kazna za Karajića
Pod Karadžićevim vodstvom počinjeni su najveći zločini
****
Program Pred licem pravde - Suđenja za ratne zločine na prostoru bivše Jugoslavije pripremaju Radio Slobodna Europa i Institut za ratno i mirnodopsko izvještavanje (IWPR). Svake nedjelje od 18.30 do 19.00 i od 22.30 do 23.00 sata - samo u našem radijskom programu i na internet stranici. (Autori programa Pred licem pravde: Merdijana Sadović, Sabina Čabaravdić)