Grčki parlament je rano u četvrtak ujutro usvojio ključni – drugi set reformskih zakona. Usvajanje tih mera praktično znači početak pregovora o pomoći u iznosu od 86 milijardi evra koje će obezbediti Evropska unija.
Reforme podrazumevaju promene u bankarskom i pravosudnom sistemu.
Glasanje i raspravu u grčkom parlamentu su propratili protesti hiljada građana koji su prerasli u kratkotrajno nasilje pošto su demonstranti zasuli policiju molotovljevim koktelima.
Izjašnjavanje poslanika pratilo je strahovanje od njihove moguće pobune, ali se ispostavilo da je Aleksis Cipras, grčki premijer, obezbedio potrebnu podršku. Refrome je podržalo 230 poslanika zahvaljujući podršci proevropskih partija, dok je njih 63-oje bilo protiv. Iz Ciprasove vladajuće Sirize među njima ih je bilo skoro polovina, ali ipak manje nego na prošlonedeljnom inicijalnom glasanju.
Janis Varufakis, bivši ministar finansija koji je od povlačenja pokazivao otvoreno neslaganje sa potezima grčkih vlasti koje predvodi Cipras i predloženim reformama, ovoga puta je podržao reformske zakone.
Uoči glasanja Aleksis Cipras je istakao da je nezadovoljan merama koje su predložili kreditori.
"Izabrali smo težak kompromis kako bismo izbegli najekstremnije planove najekstremnijih krugova u Evropi”, rekao je Cipras.
Predstavnici institucija Evropske unije koji bi trebalo da obezbede novac za pomoć u izlasku iz krize u petak će sa grčkim vlastima početi pregovore u Atini.
Prošle nedelje u Grčkoj je usvojen incijalni set mera štetnje. Reč je o kombinaciji ekonomskih reformi i budžetskih ušteda koje su tražile zemlje evrozone da bi nastavile pregovore o pomoći sa Grčkom.
