Evro je pao u odnosu na dolar za više od 1,5 odsto posle objavljivanja delimičnih rezultata referenduma u Grčkoj na kojem je ubedljivo pobedilo „ne“ ponudi kreditora. Evropska valuta je na njujorškoj berzi pala za 1,54 odsto, tako da sada jedan evro vredi nepunih 1,1 dolar. Finansijski eksperti najavljuju buran dan na berzama.
O sudbini evra posle grčkog referenduma strepnja se ne nadvija samo nad devetnaest zemalja evrozone, evropskim i svetkim berzama, nego i nad zemljama Zapadnog Balkana.
Hoće li se vrednost evropske valute posle grčkog “ohi” zaljuljati, pitanje je koje se čuje i u Srbiji i Crnoj Gori, državi u kojoj je evro i zvanična valuta.
Iako je bilo najavljeno da će se grčke banke ponovo otvoriti u utorak, to je verovatno nemoguće bez vanredne pomoći Evropske centralne banke, od koje će, kako javljaju grčki mediji, grčka centralna banka zatražiti vanrednu pomoć od šest milijardi evra. I dok se očekuje vanredni samit evrozone zakazan za utorak, svi su zabavljeni spekulacijama o tome hoće li grčko „ohi“ zemlju zadržati ili izvesti iz evrozone.
Euklid Cakalotos, koordinator pregovora Atine sa kreditorima, poručuje da se ne razmišlja o paralelnoj valuti i da evrozona neće izbaciti Grčku, ali predsednik Evropskog parlamenta Martin Šulc ocenio je da će Grčka morati da uvede drugu valutu dako na referendumu pobedi opcija „ne“. Posle je malo ublažio izjavu, pa je na sopstveno pitanje "Da li Grčka ostaje u evrozoni posle referenduma?” odgovorio: “Svakako da ostaje, ali ako pobedi opcija ‘ne’, zvanična Atina će morati da uvede drugu valutu, jer evro više neće biti na raspolaganju kao sredstvo plaćanja".
Milojko Arsić, profesor Ekonomskog fakulteta u Beogradu i bivši član Saveta Narodne banke, ovako odgovara na pitanje ima li razloga za strah da će pasti vrednost evra.
“Ako bi to ostalo izolovano u slučaju Grčke, to verovatno ne bi bio neki veliki udar. To bi za Grčku bilo verovatno dramatična promena jer bi uveli jer bi uveli drahmu čija vrednost bi naglo pala i sposobnost Grčke da vraća dugove bila bi još manja, a dugovi bi ostali; dakle, izlaskom iz evrozone ne bi se poništili ti dugovi. Drugačija situacija bi, razume se, bila ako bi se ta kriza proširila na druge zemlje – Španiju, Portugaliju, Italiju – ako bi sve one izašle sa sličnim zahtevima, ali ja mislim da su šanse da se to dogodi male”, ocenjuje Arsić.
A evo šta građani Užica kažu koleginici Novki Ilić o tome hoće li vredenost evroa padati.
Iako je Crna Gora zemlja u kojoj je platežno sredstvo evro, ne bi trebalo da bude bilo kakvog direktnog uticaja grčke referendumske odluke na tu zemlju, saopštio je za Radio Slobodna Evropa viceguverner Centralne banke Nikola Fabris. Odgovarajući na pitanje o mogućem uticaju odluke Grčke na ekonomiju Crne Gore, Fabris nije isključio mogućnost indirektnih efekata, ukoliko grčka kriza bude uticala na zemlje regiona. Fabris kaže da Centralna banka budno prati situaciju i da postoje alternative za svaki scenario.
“Što se tiče grčke odluke, ne bi trebalo da bude njenog direktnog uticaja na Crnu Goru jer crnogorski bankarski sistem nije povezan sa grčkim bankarskim sistemom; crnogorski izvoz u Grčku je zanemarljiv – ispod jednog promila, a grčke direktne investicije u Crnu Goru u prošloj godini su takođe bile zanemarljive, tako da direktnog efekta neće biti”, kaže Fabris, koji, međutim, upućuje na mogućnost indirektnih efekata:
“Crna Gora je mala i visokootvorena ekonomija, koja je u velikoj meri zavisna od zemalja regiona i Evropske unije, tako da ukoliko grčka kriza bude imala negativan uticaj na ove zemlje, tu su mogući i indirektni efekti na Crnu Goru”.
Šta će biti sa grčkim članstvom u evrozoni, napominje Fabris, u ovom trenutku je teško reći, ne postoje čak nikakva pravila za izlazak iz evrozone:
“Ja lično ne očekujem da će Grčka sama zatražiti izlazak iz evrozone, ali je, s druge strane, evidentno da će pojedine zemlje tražiti da se Grčka iz nje isključi jer to urušava kredibilitet evrozone i moguće je da će imati neki uticaj na kurs evra. U osnovi, mislim da će to biti politička odluka”, ocenjuje viceguverner Centralne banke Crne Gore Nikola Fabris.
U Hrvatskoj i BiH bez zabrinutosti
Glavna je poruka grčke krize za Hrvatsku da Europska unija i njeni mehanizmi nisu rješenje za domaće probleme, već treba upotrijebiti vlastitu pamet, kažu analitičari, dok sindikati poručuju da Hrvatska unutar Europe treba tražiti saveznike kako bi se promijenilo aktualnu politiku Europske unije, piše Enis Zebić u tekstu Različito o grčkim poukama za Hrvatsku.
„Grčka nije u problemima zbog Europske unije, nego zbog nedostatka vlastite razvojne politike unutar Europske unije", kaže ekonomista i profesor na zagrebačkom Ekonomskom fakultetu Ljubo Jurčić, dok urednik uglednog poslovno-financijskog portala banka.hr Željko Ivanković kaže da je mogući izlazak Grčke iz eurozone ozbiljan zaokret i da bi Hrvatska treba pozorno motriti mogućnost stvaranja novih odnosa snaga i unutar zemalja i unutar EU.
U Bosni i Hercegovini se ne očekuju bitnije promjene u finansijskom sektoru, a ni u cjelokupnoj bh. ekonomiji, nakon referenduma u Grčkoj, koji bi mogao značiti definitivan izlazak Grčke iz eurozone. Ovakav ishod sigurno će imati uticaja na cijelu EU, no ne u velikoj mjeri i na BiH.
Ako se eurozona i podijeli na dva dijela i da odustanu od eura kao valute, Njemačka vratila njemačku marku, a onda bi BiH vratila vezanost konvertibilne marke za njemačku marku, kažu sagovornici Aide Đugum u tekstu BiH bez implikacija u slučaju izlaska Grka iz eurozone.
