Čelnici gradova i lokalnih samouprava u Srbiji ne vide „ništa novo“ u upozorenju Fiskalnog saveta, koji kaže da su im dugovi toliki da bi uskoro mogli potopiti državne finansije.
U Kragujevcu, koji je prema izveštaju Saveta pred bankrotom, odgovaraju da su takvo stanje zatekli. Isto poručuju i iz Niša i Beograda, koji je u manjem, ali ipak problemu prezaduženosti. Iako je koalicija naprednjaka i socijalista na vlasti već pet godina, i doskorašnja ministarka državne uprave i lokalne samouprave, nova premijerka Ana Brnabić, odgovornost prebacuje na opoziciju.
"Nismo mi, krivi su oni pre nas". Na to bi se mogle svesti reakcije lokalnih, ali i republičkih vlasti na izveštaj Fiskalnog saveta, koji bi trebalo da zvoni na uzbunu.
„Ovo će biti samo još jedan izveštaj koji smo pročitali, koji smo dva dana komentarisali, i koji neće proizvesti nikakve posledice“, kaže koordinator Koalicije za nadzor javnih finansija Dragan Dobrašinović.
Sudeći po odgovorima čelnika gradova koje je Fiskalni savet targetirao, kod njih je stanje „redovno“. Prema izveštaju Saveta, na prvom mestu je Kragujevac, koji je sa neplaćenim obavezama u visini celog gradskog budžeta, koliko je imao na kraju 2014. godine, na korak do bankrota. Gradonačelnik Radomir Nikolić u ovom podatku ne vidi ništa novo.
"...pa zar nisam na prvoj konferenciji za novinare rekao da sam izabran za stečajnog upravnika, a ne za gradonačelnika", rekao je Nikolić za portal kragujevac.rs.
Iako niko neće osporiti da je zatekao lošu situaciju, sin donedavnog predsednika Srbije Kragujevac vodi već tri godine. Uz ovo, Borivoje Radić, prvi demokratski izabran predsednik gradske vlade, koji je na čelu ovog grada bio od 1996. do 2000. godine, još pita:
„Ako je to bilo mesto stečajnog upravnika, zašto se onda toliko zaleteo da gotovo na silu preuzima vlast? Ali, situacija nije bila nimalo jednostavna i prethodna vlast je dosta zaduživala grad i snalazila se. Fiskalni savet valjda zna da su lokalne samouprave godinama gušene i da centralna vlast nije dovoljno vodila računa o tome. Postoje i uzroci koji se vezuju za lokalnu samoupravu, koliko je ona trebalo bolje da se snalazi, da ne ulazi u tolike dugove. On (Radomir Nikolić) je nastavio zaduživanje i sad je došlo do grla, ne samo u Kragujevcu, nego u čitavoj Srbiji“, kaže Radić.
Kragujevac u stopu prati Niš koji, kao i druge gradove karakteriše manjak investicija i višak subvencija. Mihajlo Zdravković, gradski većnik u vladajućoj koaliciji okupljenoj oko Naprednjaka i Socijalista, koji su činili i prethodu vlast u ovom gradu, kaže da su i pre izveštaja „bili svesni da finansijska situacija u Nišu nije laka, ali da sprovode mere radi izlaska iz krize“.
„Ovakav izveštaj Fiskalnog saveta za nas nije iznenađenje. Naprotiv, on je potvrdio postojeće stanje, kako ono koje se upisuje u izveštajima u poslednjih nekoliko godina, tako i mere koje već sprovodimo radi izlaska iz problema. I sam Fiskalni savet u jednom delu konstatuje da je ohrabrujuće to što je Niš već počeo da sprovodi dobro usmerene mere za izlazak iz krize i da usvojeni budžet za 2017. godinu predstavlja u načelu dobar osnov i kredibilan plan za postepeno uvođenje u red javnih finansija grada“, navodi Zdravković.
Dodaje i da su u odnosu na prošlu godinu za 25 posto smanjili rashode, da su prihodi povećani i da se redovno izmiruju sve tekuće i zaostale obaveze.
U Beogradu i Novom Sadu, iako stabilnije, takođe problemi. Glavni grad, prema navodima predstavnika Fiskalnog saveta, 15 odsto godišnjeg rashoda ili oko 100 miliona evra daje za pokrivanje gubitaka u Gradskom saobraćajnom preduzeću, koje ima najveći minus.
Preveliki broj zaposlenih, subvencije javnim preduzećima i javne nabavke koje se ne sprovode po propisima, tri su osnovna problema u sistemu rada lokalnih samouprava, navodi Dragan Dobrašinović iz Koalicije za nadzor javnih finansija.
„Umesto da se investira u vodovodne mreže, u kanalizaciju, dakle u sve ono što jesu ingerencije lokalnih vlasti, a što utiče na podizanje kvaliteta života, išlo se u pravcu rešavanja nekih socijalnih problema. Najčešće kroz zapošljavanje partijskih kadrova ili kroz davanje poslova partnerima vlasti, onima koji su bliski političkim strukturama koje vode gradove“, kaže Dobrašinović.
I Beogradu loptu prebacuju u dvorište prethodnika - Demokrata. Gradski menadžer Goran Vesić tako za Studio B kaže da je pre dolaska Naprednjaka „glavni grad bio pred bankrotom, da rade na tome da se dug smanji, da je vraćeno preko 400 miliona evra kredita, da se nisu dodatno zaduživali i da je situacija danas mnogo bolja“.
Osvrćući se na nedavno instaliranu muzičku fontanu na Slaviji koja je koštala dva miliona evra, Dobrašinović ocenjuje da sama fontana nije problem.
„Problem je u tome što curi na drugim mestima. Kada već spominjem curenje, postoje ogromni gubici na vodovodnoj mreži, to je nešto što je prioritet i što je trebalo rešavati. Postoje problemi u postupcima javnih nabavki, u radu lokalnih javnih preduzeća. Problem je u tome što se ne gasi tamo gde gori, gde je centar problema u funkcionisanju lokalnih samouprava“, navodi Dobrašinović.
Od novosadskih vlasti, odgovor na izveštaj Fiskalnog saveta nismo dobili. Iako navodi da je grad stabilan, i tamo, prema rečima člana Saveta za finansije u Skupštini Novog Sada iz redova opozicione Demokratske stranke Gorana Radojeva, najviše ide na subvencionisanje javnih preduzeća.
„Većina lokalnih preduzeća u Novom Sadu ima zaduženja, neka od njih prelaze i višestruko puta vrednost čitavog kapitala samih javnih preduzeća što je veoma zabrinjavajuće, pogotovo imajući u vidu to da grad Novi Sad iz godine u godinu izdvaja izuzetno visoka sredstva za subvencije svih javnih preduzeća“, rekao je Radojev.
Kada se sve zbroji, gradovi i lokalne samouprave u Srbiji duguju oko milijardu evra, a kasne u plaćanju dospelih obaveza od 300 miliona evra, što ukupno čini četiri odsto bruto domaćeg proizvoda, podatak je Fiskalnog saveta. Oko 200 miliona evra godišnje se odliva u lokalna javna preduzeća - gubitaše.
„Odgovorne su i lokalne vlasti i Republika Srbija koja je dozvolila preveliko zaduživanje. Sa druge strane, ničim nije doprinela da lokalne samouprave reše ove probleme. Njima su potrebni podsticaji i to ne samo finansijski, nego i odluke vlasti koje bi išle u pravcu racionalizacije javne potrošnje na lokalu. Ovo se desilo u Italiji pre dvadesetak, tridesetak godina, i onda su uveli mere koje su bile restriktivne prema lokalnim samoupravama i ograničili su njihovo zaduživanje. To je nešto što je u prvom koraku trebalo da uradi Vlada Srbije“, navodi Dragan Dobrašinović.
I donedavna ministarka državne uprave i lokalne samouprave Ana Brnabić odbacuje odgovornost. U polemici sa opozicijom u Skupštini Srbije krivicu prebacuje na njih.
„Mala Smederevska Palanka je uspela da se zaduži za tri puta godišnji budžet, pa se vi sada sa tim snalazite. Beogradu je ostavljen deficit 20 posto, Prokuplje je imalo četiri puta više zaposlenih od optimuma, pa sad vi to smanjujte. U svakom slučaju verujem da su neki ljudi ovde mnogo veći eksperti za pravljenje i objašnjavanje kako su se pravili dugovi loklane samouprave nego što sam ja“, rekla ja Ana Brnabić u Skupštini Srbije pre nego što je vladajuća koalicija izabrala za premijerku.
Na čelu Ministarstva je, podsećamo, 2016. godine zamenila Kori Udovički, koja je na toj funkciji bila od 2014. godine, takođe u vladi Naprednjaka Aleksandra Vučića.
„Ono za čim mora da se traga u periodu koji je pred nama jesu efikasni modeli za rešavanje, pre svega gradskog prevoza koji je u Beogradu ogroman problem, i rada lokalnih javih preduzeća i ustanova. Ne možete samo pričati o tome kako je prethodna vlast nešto loše uradila, nego morate primeniti efikasne mere za rešavanje tih problema“, kaže Dobrašinović.
One, kako navodi, moraju biti oštre i ozbiljne, a ne populističke.
„A znate kako se Vlada ponaša? Onako paternalistički prema onima koji su njeni miljenici, tamo gde imaju apsolutnu vlast i gde je važno da se pokaže da država brine o svojim građanima. Mnogo je lakše sprovoditi populističke mere nego rešavati suštinske probleme. Kod nas su izbori na svake dve godine i praktično nema ni vremena da se bilo šta oziljno uradi tako da se stvari neprekidno prolongiraju i mislim da se ništa neće desiti ni u narednom periodu“, dodaje Dobrašinović.
Iz Fiskalnog saveta najavljuju da će sa izveštajem upoznati i Međunarodni monetarni fond, čiji predstavinici borave u Srbiji.
Facebook Forum