Goranu Bregoviću, muzičaru i nekadašnjem frontmenu "Bijelog dugmeta", jednog od najpopularnijih rok bendova u bivšoj Jugoslaviji, nije mesto na festivalu u albanskom gradu Korča. Zašto?
To smatra sociolog sa Kosova Ismailj Hasani (Ismail), koji za Radio Slobodna Evropa (RSE) kaže da "sadržaj koji on pruža kao umetnik, vraća u prošlost ljude kojima su (tokom rata na Kosovu) ubijeni bližnji".
"Goran Bregović sa pesmom 'Kalašnikov' ne bi trebalo uopšte da se pojavi. Deca su ubijana kalašnjikovom u toku rata. Ne znam zašto Albaniji ili festivalu treba Bregović kad znamo da su Korča i ostali gradovi u Albaniji bili sklonište za ljude koji su bili proterani sa Kosova. Podsećati na to je sramota", rekao je Hasani.
Goran Bregović sa pesmom 'Kalašnikov' ne bi trebalo uopšte da se pojavi. Deca su ubijana kalašnjikovom u toku rata. Ne znam zašto Albaniji ili festivalu treba Bregović kad znamo da su Korča i ostali gradovi u Albaniji bili sklonište za ljude koji su bili proterani sa Kosova. Podsećati na to je sramotaIsmailj Hasani, sociolog sa Kosova
Vest da će Bregović nastupati 22. avgusta na Festivalu piva u Korči na jugoistoku Albanije pokrenula je talas negativnih medijskih napisa na Kosovu.
Pokrenuta je i online peticija protiv dolaska muzičara. U peticiji, koju je do sada potpisalo oko šest hiljada ljudi navodi se, pored ostalog, da je Bregović pesmom 'Kalašnjikov' "probudio srpski nacionalizam" i da su reči u pesmi "pucaj, juriš i boom, boom, boom, navele srpsku vojsku i paravojne formacije da čine zločine na Kosovu".
Kosovska kompanija Pećko pivo (Birra Peja) saopštila je da povlači sponzorstvo na festivalu.
"Verujemo da festival piva treba da doprinese zadovoljstvu, tako što će stvoriti prijateljsku atmosferu između svih, stoga smo otvoreni da podržimo ostale inicijative koje se tiču zabave, koje će zameniti ovaj festival", saopštila je 6. avgusta kompanija.
Sa festivala su se povukli i mnogobrojni muzičari sa Kosova i iz Albanije.
Na društvenim mrežama najavljen je i protest u Korči, a pojedini mediji sa Kosova preneli su da se na njemu okupilo četvoro ljudi, koji su prošetali sa transparentom "Bregović nije dobrodošao na Festival piva, ako se ne izvini".
Tim Gorana Bregovića nije odgovorio na pitanja RSE povodom negativnih reakcija na najavu njegovog nastupa, niti da li će se muzičar pojaviti u Korči.
Da je potvrdio dolazak izjavila je zamenica gradonačelnika Korče Benilja Temelji (Benila Themeli) koja je poručila da ga neće otkazivati. Festival organizuje opština Korča.
"Čast nam je da nastupi i koliko mi znamo, a u pravu smo, nikada se nije pozicionirao ni protiv Albanaca, ni protiv Kosovara", rekla je Temelji za kosovski portal "Gazeta Express".
Komentarišući Bregovićevu pesmu "Kalašnjikov", Temelji je rekla da je nastala mnogo pre rata.
"Pesma 'Kalašnjikov' je verovatno bila korišćena, ali je Bregović napisao mnogo pre rata, tako da Bregovića ne povlačimo sa Festivala piva", izjavila je Temelji.
Prema podacima nevladinog Fonda za humanitarno pravo, na Kosovu je tokom rata 1998. i 1999. godine stradalo oko 13.500 ljudi, od toga je oko 8.500 albanskih civila.
O čemu govori pesma 'Kalašnjikov'?
Bregović je pesmu "Kalašnjikov" snimio 1995. godine za film "Undergound", crnohumornu dramu reditelja Emira Kusturice koja govori o ljudima koji žive ispod zemlje, nesvesni činjenice da je Drugi svetski rat završen. Kusturica je za ovaj film nagrađen Zlatnom palmom na festivalu u Kanu.
Udeo u finansiranju filma, koji je sniman u Srbiji dok je još trajao rat u Bosni i Hercegovini imala je Radio televizija Srbije, a za potrebe nekih scena korišćena je oprema koju je dala tadašnja Vojska Jugoslavije, zbog čega je bio na meti kritika.
Kalašnjikov je personifikacija Balkana. Rodilo se dete, izlazi tata da puca iz kalašnjikova. Svadba - kum će da izvuče kalašnjikov i da puca. Ne znam zašto bi Bregović platio cehove nečijeg lošeg doživljaja. Ako je neko to i radio, sigurno ga nije pitao za dozvoluDušan Vesić, rok kritičar iz Srbije i autor knjige o Bijelom dugmetu
Pesma "Kalašnjikov" je na romskom jeziku i deo je scene svadbe u filmu. Već po pojavljivanju postala je popularna i do danas je neizostavna na repertoaru većine proslava u Srbiji.
"Kalašnjikov je personifikacija Balkana. Rodilo se dete, izlazi tata da puca iz kalašnjikova. Svadba - kum će da izvuče kalašnjikov i da puca. Ne znam zašto bi Bregović platio cehove nečijeg lošeg doživljaja. Ako je neko to i radio, sigurno ga nije pitao za dozvolu", rekao je za RSE rok kritičar iz Srbije i autor knjige o "Bijelom dugmetu" Dušan Vesić.
"Koliko ga poznajem, ne verujem da bi bio srećan da neko ide u rat sa njegovim pesmama, s koje god strane bio. Ali kad pesma ode od vas, vi nemate više kontrolu nad njom", dodao je Vesić.
Počasni građanin Tirane
Bosanskohercegovački novinar Senad Avdić podseća da je Bregović 2006. godine proglašen za počasnog građanina Tirane.
Bregović je te godine održao koncert u glavnom gradu Albanije, a priznanje "Ključ Tirane" uručio mu je tadašnji gradonačelnik, danas premijer Albanije Edi Rama.
"Palo mi je napamet, možda nisam u pravu, da se sad preko Bregovića neko iz Prištine obračunava sa Ramom zbog njegovog približavanja i „malog šengena“ jer vidimo da je tu razmijenjeno prilično oštrih reakcija između Prištine i Tirane", rekao je Avdić.
Kosovo se protivi inicijativi koja je prošlog meseca preimenovana u "Open Balkan", a koju su 2019. pokrenuli premijeri Albanije i Severne Makednije i predsednik Srbije. Premijer Kosova Aljbin Kurti (Albin), ocenio je da bi region trebalo da se vrati na dnevni red evropskih integracija, a ne inicijativa koje su, kako je naveo, štetne za Albance.
Sociolog sa Kosova Ismailj Hasani navodi da je Ramino priznanje Goranu Bregoviću "bila greška, koja ne bi trebalo da se ponovi u Korči".
"Možda je to tendencija da se (Rama) predstavlja kao lider većeg formata. Imamo situaciju ove godine da na albansko primorje Srbi idu bez ikakvih problema. Albanija i Srbija su otvorene države, ljudi se kreću, trguju, ali ljudi nisu spremni da slušaju Bregovića i 'Kalašnikov'", navodi Hasani.
"Kosovo i Srbija su u procesu razgovora i možda, nadam se, konačnog sporazuma između dve države. E onda će se zaboraviti i Bregović i kalašnjikovi jer dolaze nove generacije koje možda neće znati za Bregovića, izaći će umetnici i pesnici koji će pevati o ljubavi, o nečem što je dobro u čoveku, a ne podsećati na krvoproliće i rat", dodao je Hasani.
Ko je Goran Bregović?
Goran Bregović rođen je u Sarajevu. U glavnom gradu Bosne i Hercegovine završio je gimnaziju kada je počeo da svira (bas gitaru) u bendu "Beštije". Na jednom od nastupa čuo ga je rok muzičar i prvi pevač "Bijelog dugmeta" Željko Bebek, koji ga je pozvao da svira u njegovoj grupi "Kodeksi".
"Bijelo dugme" nastaje 1974. godine. Bregović je bio gitarista, tekstopisac, kompozitor i jedini stalni član u svakoj postavi grupe do njenog raspada.
Sa velikim brojem hitova, albuma i koncerata, "Bijelo dugme" je bilo jedno od najpopularnijih grupa tadašnje Jugoslavije krajem 70-tih i polovinom 80-tih godina.
Bregović je solo karijeru počeo nakon što se "Bijelo dugme" raspalo, saradnjom sa rediteljem Emirom Kusturicom za čije je filmove radio muziku.
Kada je 1992. počeo rat u Bosni i Hercegovini, sa porodicom se preselio u Pariz, ali je često boravio i u Beogradu.
Kako se odnosio prema ratu?
Na internetu se može pronaći snimak iz 1990. godine, na kojem se Bregović obraća sa jednog od krovova na sarajevskoj Baščaršiji dok se iza njega čuju zvona katoličkih i pravoslavnih crkava i zvuci minareta džamija:
"Ovo je jedno od rijetkih mjesta na zemaljskoj kugli gdje možete to sve skupa čuti u isto vrijeme, i da zvuči ovako lijepo. Bilo bi šteta da to jedared stane."
Bregović je ovo poručio u novembru 1990. u predizbornom spotu Saveza reformskih snaga Jugoslavije, pokreta koji je osnovao Ante Marković, poslednji predsednik Saveznog izvršnog veća tadašnje Socijalističke Federativne Republike Jugoslavije. Pokret je bio zasnovan na socijalnoj demokratiji, zalagao se za sveobuhvatne reforme, demokratsku tranziciju, tržišnu ekonomiju.
Na prvim višetranačkim izborima u BiH posle kraja komunizma u tadašnjoj Jugoslaviji, Savez nije postigao uspeh, a pobedile su nacionalne stranke: Stranka demokratske akcije (SDA), Srpska demokratska stranka (SDS) i Hrvatska demokratska zajednica BiH (HDZ BIH).
Predsednik republike postao je Alija Izetbegović (SDA), predsednik skupštine Momčilo Krajišnik (SDS), a predsednik vlade Jure Pelivan (HDZ BiH). Koalicija je bila na vlasti do početka rata u BiH 1992. godine.
U aprilu te godine počela je opsada Sarajeva, najduža u modernoj istoriji ratovanja.
Prema podacima Istraživačko-dokumentacionog centra iz Sarajeva, tokom opsade je ubijeno 13.952 Sarajlija, među njima 1.601 dete. Na grad je sa okolnih brda sa položaja tadašnje Jugoslovenske narodne armije dnevno ispaljivano preko 300 granata.
Memorijalna 'Bijela soba' ubijene djece tokom opsade Sarajeva
Ćutanje i 'nevrstavanje'
Goran Bregović je za to vreme bio u Parizu i Beogradu. O ratu u BiH uglavnom je ćutao, a u intervjuima nakon toga zauzimao je "neutralan stav", zbog čega su ga mnogi osuđivali.
"Koliko se sećam, njega je početak rata zatekao u Parizu i ko bi se sad vratio u Sarajevo u tim okolnostima. Kad već nije bio tamo, on je odabrao da se ne svrstava ni na čiju stranu. Ne svrstati se je legitimno isto kao i svrstati se. Nije on taj tip da bi se petljao u tu vrstu politike. On nije naročito hrabar čovek. Ne želim da kažem da je kukavica, jednostavno nije neko ko bi hrabro izlazio i svrstavao se", kaže za RSE rok kritičar Dušan Vesić.
Sam Bregović je u intervjuima svoje ćutanje obrazlagao stavom da "to nije bio njegov rat".
"Ja sam iz miješane kuće, moj otac je bio Hrvat katolik, majka mi je pravoslavna Srpkinja, a supruga muslimanka. Prema tome, ne znam prema kome bih ja u tom ratu uperio pušku", rekao je u avgustu 2019. godine za bosanskohercegovački portal "Kliker".
Ćutanje je prekinuo koncertom u Grčkoj 1999. godine neposredno po početku NATO intervencije u tadašnjoj Saveznoj Republici Jugoslaviji koja je pokrenuta sa ciljem sprečavanja zločina srpskih snaga i egzodusa albanskog stanovništva na Kosovu.
Bregović je u intervjuu za sarajevske "Dane" 2005. izjavio da koncert u Solunu nije bio koncert podrške Beogradu, već "deklarativno, za sve žrtve rata na Balkanu".
Na pitanje novinara zašto to nije učinio za Sarajevo pod opsadom, Bregović je odgovorio da bi to značilo da staje na stranu tadašnjeg predsednika BiH Alije Izetbegovića, "što mi ne pada na pamet".
Život na tri adrese
"Toliko je godina prošlo, šta koga briga kako se Goran ponašao u ratu. Nije Goranu nikad moral bio jača strana, ni iskrenost. Kod Gorana nema nikakvog političkog sadržaja, on je kameleon koji se prilagođava. Njemu nije problem otići sa Dodikom (Milorad, srpski član Predsedništva BiH) se izljubiti, pa narednog sa gradonačelnikom Sarajeva iz SDA (bošnjačka Stranka demokratske akcije)", kaže novinar Senad Avdić.
Toliko je godina prošlo, šta koga briga kako se Goran ponašao u ratu. Nije Goranu nikad moral bio jača strana, ni iskrenost. Kod Gorana nema nikakvog političkog sadržaja, on je kameleon koji se prilagođava. Njemu nije problem otići sa Dodikom se izljubiti, pa narednog sa gradonačelnikom Sarajeva iz SDASenad Avdić, novinar
Najviše mu je zamereno što je često boravio u Beogradu, koji je i danas jedna od njegovih adresa.
"Ali znam da je on prvo hteo da ide u Zagreb, pa ga hrvatska granična policija nije pustila sa crvenim pasošem. On je većinu vremena bio tad u Parizu. Mislim da je to bio ključni razlog za Beograd, a ne da je podržavao Miloševićevu politiku (Slobodan, nekadašnji predsednik Srbije). Koliko ja znam, on nije podržavao ničiju politiku", navodi novinar Dušan Vesić.
Bregović je 2011. godine dobio ličnu kartu sa adresom prebivališta u Sarajevu.
Šest godina ranije, 2005, "Bijelo dugme" se još jednom sastalo i u ovom gradu, uz Zagreb i Beograd, održalo oproštajne koncerte.
"Ovdje je bila stvorena ružna atmosfera u vreme njihova tri čuvena povratnička koncerta. Ništa se na kraju nije desilo. Održan je koncert, bilo je 50-60 hiljada ljudi", rekao je Senad Avdić.
Šta je govorio o Radovanu Karadžiću?
U srpskoj televizijskoj emisiji "Ćirilica" 2019. godine, Bregović je govorio o susretu sa nekadašnjim političkim liderom bosanskih Srba Radovanom Karadžićem, koji je u Hagu osuđen na doživotni zatvor zbog opsade Sarajeva, ratnih zločina i genocida u BiH.
Tada je ispričao kako se svojevremeno susreo sa Karadžićem na recepciji jednog hotela u Beogradu i da ga je pitao "Kako ide naša stvar?". Karadžić mu je, kako je rekao u emisiji, odgovorio: "Dobijamo ih sto posto".
Usledile su oštre reakcije, a Bregović je kasnije govorio da su i njegovo pitanje i Karadžićev odgovor bili u vezi "sa kartanjem koje se odvijalo u hotelu, a ne sa ratom, koji još nije bio ni počeo".
Nekoliko meseci kasnije, ponovo je izazvao burne reakcije i komentare na društvenim mrežama kada se slikao sa Sonjom Karadžić, ćerkom pomenutog haškog osuđenika i poslanicom Srpske demokratske stranke u Skupštini bh. entiteta Republika Srpska.
Zajedničku fotografiju je na svom Twitteru objavila Sonja Karadžić.
"Naše sarajevske priče i kafa na miru. Rijetko se zalomi, ali se pamti. Zato – dogovorili sljedeću", napisala je ona.
Koncert na Krimu
Sa svojim "Orkestrom za svadbe i sahrane", Bregović je u martu 2015. održao koncert u Sevastopolju na Krimu, ukrajinskom poluostrvu koje je godinu dana ranije anektirala Rusija.
"Zapad je uvek bio paranoičan prema Rusiji i nadam se da će ta paranoja proći", izjavio je Bregović na Krimu, a preneo beogradski list "Politika".
Zbog ovog koncerta i poruka, organizatori u Ukrajini i Poljskoj otkazali su mu planirane nastupe u tim državama.
Facebook Forum