Udruženje zatvorenika nekada zloglasnog logora „Goli otok“ najavili su tužbu Evropskom sudu za ljudska prava u Strazburu jer od 2006. kada je stupio na snagu Zakon o rehabilitaciji nisu donete njegove izmene i dopune koje bi regulisale procedure i načini za naknadu štete, a tužilaštvu su podneli i krivičnu prijavu protiv generala Jove Kapičića, zbog neistina o Golim otoku koje je izneo u svom nedavnom gostovanju na TVB92.
Zakon o rehabilitaciji koji je donet još 2006. godine, pokazao se, kažu predstavnici udruženja „Goli otok“, kao loš, a mnogi podzakonski akti morali biti doneti još se nisu našli u Skupštinskoj proceduri.
Zbog toga su predstavnici ovog udruženja odlučili da tuže državu za naknadu štete zbog vremena provedenog na Golom otoku i to Evropskom sudu za ljudska prava u Strazburu.
Velimir Jovanović, predsednik Udruženja „Goli otok“ za Srbiju, kaže za RSE da ni posle četiri godine preživeli nisu ostvarili ustavom garantovana prava, u kojem stoji, kako kaže, da žrtve diktatorskih režima, nevino proganjane, imaju pravo na odštetu za vreme provedeno u zatvoru:
„Hrvati su dali 54 kune za svaki dan proveden dan u zatvoru, a 19 kuna za svaki dan u kojem si bio ne zaposlen nakon izlaska sa Golog otoka, najduže do dve godine, a nas su prevarili rekavši nam da će se to regulisati posebnim zakonom. Evo, četiri i po godine čekamo taj zakon i nismo ga dočekali, zato smo i prinuđeni, mimo naše volje, da se obratimo Evropskom sudu za ljudska prava, jer po njegovom stavu ne donošenje zakonskih propisa kojima se reguliše ljudsko pravo predstavlja oblik kršenja ljudskog prava. Mi nismo tužili Jovu Kapičića jer nemamo para za tužbu, ali smo podneli instituciji javnog tužilaštva prijavu o njegovom nedavnom zločinačkom nastupu na TVB92. Država nas je rehabilitovala, a on i dalje nastvalja tu zločinačku politiku – i posle Golog otoka, Goli otok“, kaže on.
I kao što su to već i najavili, predstavnici ovog udruženja podneli su prijavu protiv nekadašnjeg genarala i visokog funkcionera UDBE Jove Kapičića, jer ga smatraju jednim od najodgovornijih za patnje i muke kroz koje su prolazli tokom boravka na Golom otoku.
Izgubljene godine
Jovo Kapičić, u to vreme šef državne bezbednosti tadašnje Jugoslavije, kaže RSE da svako ima pravo da tuži onog ko mu je naneo bilo kakvu štetu, ali da se on ne oseća odgovornim za ono što mu preživeli zatvorenici prispisuju. On naglašava da je svako uplitanje njegovog imena u stradanja na Golom otoku, neozbiljno:
„Samo treba izuzeti i tu se slažem, ljude koji su tamo nevini poslati, a toga je bilo dosta jer je to bilo mračno vrijeme, teško vrijeme. Nemam ja ništa protiv, ovo je demokratsko društvo, svako ima pravo da se žali, da traži pravu, a možda i odštetu za to, ali ako su našli da se na mene vade, na moju ličnost i moju aktivnost, onda se jako varaju jer ja nemam nikave uloge u svemu onome što se zove Goli otok. Sem što sam video kakvo je mesto i rekao da se može iskoristiti kao jedno prihvatilište, jer to nije bio zatvor, već neka vrsta izolacionog mesta. Izvolite dokažite sve, ko vas je bio tužite ga“, kaže on.
Podaci pokazuju da je na osnovu optužnica da pripadaju IB-u od 1948. godine, osuđeno više od 55.000 osoba
U Srbiji je na osnovu Zakona o rehabilitaciji, rehabilitovano oko 700 građana koji su u to vreme bili optuženi kao IB-eovci, a rešenja se čekaju u još oko 2000 slučajeva.
Milan Antonijević izvršni direktor Komiteta pravnika za ljudska prava, kaže za RSE da ova grupa građana ima pravo da se obrati Evropskom sudu za ljudska prava i da očekuju da im država ispalti odštetu, kao što je to urađeno u nekim bivšim jugoslovenskim republikama.
„To zaista jesu izgubljene godine i to jesu ljudi koji su bili pod strahovitom torturom i zbog toga oni očekuju jedan vid nadoknade. Sa druge strane, sama rehabilitacija koja je sprovedena je jedan pozitivan korak države i to će biti jedan od argumenata države koji će istaći pre Evropskim sudom za ljudska prava, da je država, ipak, učinila jedan korak i rehabilitovala ljude koji su bili na Golom otoku i da smatra da je to dovoljan korak i da se ne mora ići dalje na nadoknadu štete. Videćemo kako će to sud proceniti, ali to neće biti baš brzo, možda čak i one godine kada budemo ulazili u EU“, kaže on.
Goli otok nalazi se u velebitskom kanalu između hrvatskih ostrva Rab i Sveti Grgur. Poslednji politički zatvorenik sa njega pušten je 1956. godine, kada je pretvoren u takozvani „hrvatski Alkatraz“, i tu su do 1988. godine kazne izdržavali najopasniji kriminalci. Danas je ovo ostrvo turistička atrakcija.
Zakon o rehabilitaciji koji je donet još 2006. godine, pokazao se, kažu predstavnici udruženja „Goli otok“, kao loš, a mnogi podzakonski akti morali biti doneti još se nisu našli u Skupštinskoj proceduri.
Zbog toga su predstavnici ovog udruženja odlučili da tuže državu za naknadu štete zbog vremena provedenog na Golom otoku i to Evropskom sudu za ljudska prava u Strazburu.
Četiri i po godine čekamo taj zakon i nismo ga dočekali, zato smo i prinuđeni, mimo naše volje, da se obratimo Evropskom sudu za ljudska prava, jer po njegovom stavu ne donošenje zakonskih propisa kojima se reguliše ljudsko pravo predstavlja oblik kršenja ljudskog prava.
„Hrvati su dali 54 kune za svaki dan proveden dan u zatvoru, a 19 kuna za svaki dan u kojem si bio ne zaposlen nakon izlaska sa Golog otoka, najduže do dve godine, a nas su prevarili rekavši nam da će se to regulisati posebnim zakonom. Evo, četiri i po godine čekamo taj zakon i nismo ga dočekali, zato smo i prinuđeni, mimo naše volje, da se obratimo Evropskom sudu za ljudska prava, jer po njegovom stavu ne donošenje zakonskih propisa kojima se reguliše ljudsko pravo predstavlja oblik kršenja ljudskog prava. Mi nismo tužili Jovu Kapičića jer nemamo para za tužbu, ali smo podneli instituciji javnog tužilaštva prijavu o njegovom nedavnom zločinačkom nastupu na TVB92. Država nas je rehabilitovala, a on i dalje nastvalja tu zločinačku politiku – i posle Golog otoka, Goli otok“, kaže on.
I kao što su to već i najavili, predstavnici ovog udruženja podneli su prijavu protiv nekadašnjeg genarala i visokog funkcionera UDBE Jove Kapičića, jer ga smatraju jednim od najodgovornijih za patnje i muke kroz koje su prolazli tokom boravka na Golom otoku.
Izgubljene godine
Jovo Kapičić, u to vreme šef državne bezbednosti tadašnje Jugoslavije, kaže RSE da svako ima pravo da tuži onog ko mu je naneo bilo kakvu štetu, ali da se on ne oseća odgovornim za ono što mu preživeli zatvorenici prispisuju. On naglašava da je svako uplitanje njegovog imena u stradanja na Golom otoku, neozbiljno:
„Samo treba izuzeti i tu se slažem, ljude koji su tamo nevini poslati, a toga je bilo dosta jer je to bilo mračno vrijeme, teško vrijeme. Nemam ja ništa protiv, ovo je demokratsko društvo, svako ima pravo da se žali, da traži pravu, a možda i odštetu za to, ali ako su našli da se na mene vade, na moju ličnost i moju aktivnost, onda se jako varaju jer ja nemam nikave uloge u svemu onome što se zove Goli otok. Sem što sam video kakvo je mesto i rekao da se može iskoristiti kao jedno prihvatilište, jer to nije bio zatvor, već neka vrsta izolacionog mesta. Izvolite dokažite sve, ko vas je bio tužite ga“, kaže on.
Podaci pokazuju da je na osnovu optužnica da pripadaju IB-u od 1948. godine, osuđeno više od 55.000 osoba
U Srbiji je na osnovu Zakona o rehabilitaciji, rehabilitovano oko 700 građana koji su u to vreme bili optuženi kao IB-eovci, a rešenja se čekaju u još oko 2000 slučajeva.
Milan Antonijević izvršni direktor Komiteta pravnika za ljudska prava, kaže za RSE da ova grupa građana ima pravo da se obrati Evropskom sudu za ljudska prava i da očekuju da im država ispalti odštetu, kao što je to urađeno u nekim bivšim jugoslovenskim republikama.
„To zaista jesu izgubljene godine i to jesu ljudi koji su bili pod strahovitom torturom i zbog toga oni očekuju jedan vid nadoknade. Sa druge strane, sama rehabilitacija koja je sprovedena je jedan pozitivan korak države i to će biti jedan od argumenata države koji će istaći pre Evropskim sudom za ljudska prava, da je država, ipak, učinila jedan korak i rehabilitovala ljude koji su bili na Golom otoku i da smatra da je to dovoljan korak i da se ne mora ići dalje na nadoknadu štete. Videćemo kako će to sud proceniti, ali to neće biti baš brzo, možda čak i one godine kada budemo ulazili u EU“, kaže on.
Goli otok nalazi se u velebitskom kanalu između hrvatskih ostrva Rab i Sveti Grgur. Poslednji politički zatvorenik sa njega pušten je 1956. godine, kada je pretvoren u takozvani „hrvatski Alkatraz“, i tu su do 1988. godine kazne izdržavali najopasniji kriminalci. Danas je ovo ostrvo turistička atrakcija.