Kako Srbija danas gleda na vukovarsku tragediju koja se dogodila pre 18 godina i šta su pokazali dosadašnji sudski procesi koji su vođeni povodom tog zločina i, konačno, u kojoj meri su zadovoljene pravda i istina?
„Pod Vukovarom su hiljade vojnika izginule, hiljade ranjene i hiljade ostale bez mira u duši. Osamdeset dana trajeopsada tog grada a da nikome nije sasvim jasno zašto i sa kojim ciljem!“, napisao je, u reportaži objavljenoj u listu „Vreme“, na dan pada Vukovara, novinar Miloš Vasić.
Osamnaest godina posle, u sličnom tonu konstatuje:
„ Kad čovek pogleda, sad sa ove udaljenosti, tu vukovarsku operaciju, uz najveće intelektualne napore njoj se ne može naći nikakav nikakav smisao. Pre svega vojni, zato što, već, stotinak i više godina gradovi se ne opsedaju, nego se zaobiđu, opkole i padnu sami. Uvek me je fasciniralo da školovani oficiri sa generalštabnih akademija nisu razumeli kako ih je Milošević izradio, sa kompletnim ratom u Hrvatskoj i Bosni i Hercegovini, a kamoli sa Vukovarom.“
Tokom tromesečne opsade grada, a potom ulaska jedinica bivše Jugoslovenske narodne armije, poginulo je, procenjuje se, između 3.000 i 5.000 ljudi, uglavnom civila.
U sukobima je razrušeno 90 odsto, jednog od najlepših barkonih gradova Slavonije.
NE PREPUSTITI ZABORAVU
Zbog zločina na poljoprivrednom dobru „Ovčara", gde su ubijena 194 ratna zarobljenika, uključujuči ranjenike i pacijente bolnice u Vukovaru, pred Haškim tribunalom, na visoke kazne, osuđena su dvojica oficira JNA - Mile Mrkšić i Veselin Šljivačanin, dok je preostali iz “vukovarske trojke” Miroslav Radić oslobođen optužbe.
Pred specijalnim sudom u Beogradu, takođe, je vođen postupak za ovaj zločin, za koji se očekuje presuda Vrhovnog suda Srbije.
Sandra Orlović, iz Fonda za humanitarno pravo:
“ Pred Većem za ratne zločine Okružnog suda u Beogradu vođen je postupak protiv dvadesetak pripadnika formacije “Leva supoderica”, koji su bili optuženi, a kasnije osuđeni da su streljali oko dvesta ratnih zarobljenika izvedenih iz Vukovarske bolnice, 20. novembra 1991. godine. Neki od njih su oslobođeni od optužbe, ali sedmorica pripadnika “Leve supoderice” su osuđeni na maksimalne kazne zatvora od 20 godina.”
Staša Zajović, aktivistkinja “Žena u crnom” kaže da, uprkos procesima koji se vode ovim povodom, u Srbiji, ni posle osamnaest godina, nije došlo do ozbiljnog suočavanja sa prošlošću:
“ Budući da ove sudske presude potpuno ne zadovoljavaju pravdu, ni sa stanovišta ljudskih prava, a još manje zadovoljavaju pravdu sa stanovišta žrtava i porodica ubijenih u Vukovaru, mi smatramo da je naša građanska odgovornost i naša obaveza da nastavimo da zahtevamo odgovornost za ratne zločine počinjene u Vukovaru, da se ova tragedija ne prepusti zaboravu. U tom smislu će tridesetak nas otići u Vukovar da poseti mesto zločina.”
Međutim, i ovog puta će “Dan sećanja” na žrtve rata u Vukovaru proteći bez prisustva državnih zvaničnika iz Srbije:
“ Mi ovom prilikom izražavamo naše ogorčenje, mnogo više nego razočaranje, činjenicom da na mestu zločina nema nikada predstavnika ove države. To pokazuje nedostatak političke volje da vlasti u Srbiji, nakon pada Miloševića 2000. godine, zapravo, raskinu sa zločinačkom prošlošću bivšeg režima. Mi mislimo da bi to morala biti, ne samo njihova pragmatična politička obaveza, nego i jedan ozbiljan čin moralne odgovornosti i empatije prema žrtvama zločina počinjenog u naše ime.”
POKRENUTI POSTUPKE
Sandra Orlović podseća da Tužilastvo za ratne zločine nije pokrenulo sudske postupke protiv brojnih drugih oficira JNA koji su bili na Ovčari u noći izmedju 20. i 21. novembra, kada su ratni zarobljenici i civi izvedeni iz vukovarske bolnice i streljani:
“ Tokom postupka pred Većem za ratne zločine, a takođe, i postupka pred Haškim tribunalom, postalo je jasno, i izveden je veliki broj dokaza koji govore u prilog tome, da je JNA imala, itekako, puno učešća u tome šta se dešavalo na Ovčari,” kaže Sandra Orlović i napominje da Ovčara nije jedini zločin koji je počinjen u Vukovaru.
Ona ukazuje da su ovim presudama, iz ugla porodica nastradalih i brojnih organizacija koja se bave pitanjem ljudskih prava, istina i pravda, u slučaju Vukovara, samo delimično zadovoljene:
“ Podesetiću samo, da je tokom opsade grada, od granatiranja i snajpera poginuo veliki broj hrvatskih civila. Da je, nakon pada Vukovara, više od pet hiljada hrvatskih civila i branitelja, suprtono sporazumu koji je JNA sklopila sa hrvatskom vojskom, prebačeno u Srbiju, u novoformirane logore.Mi očekujemo, zajedno sa porodicama ubijenih i nestalih, da u narednom periodu, Tužilaštvo za ratne zločine ozbiljno razmotri i pokrene postupke protiv odgovornih za ove zločine.”
„Pod Vukovarom su hiljade vojnika izginule, hiljade ranjene i hiljade ostale bez mira u duši. Osamdeset dana trajeopsada tog grada a da nikome nije sasvim jasno zašto i sa kojim ciljem!“, napisao je, u reportaži objavljenoj u listu „Vreme“, na dan pada Vukovara, novinar Miloš Vasić.
Osamnaest godina posle, u sličnom tonu konstatuje:
Uvek me je fasciniralo da školovani oficiri sa generalštabnih akademija nisu razumeli kako ih je Milošević izradio, sa kompletnim ratom u Hrvatskoj i Bosni i Hercegovini, a kamoli sa Vukovarom.
„ Kad čovek pogleda, sad sa ove udaljenosti, tu vukovarsku operaciju, uz najveće intelektualne napore njoj se ne može naći nikakav nikakav smisao. Pre svega vojni, zato što, već, stotinak i više godina gradovi se ne opsedaju, nego se zaobiđu, opkole i padnu sami. Uvek me je fasciniralo da školovani oficiri sa generalštabnih akademija nisu razumeli kako ih je Milošević izradio, sa kompletnim ratom u Hrvatskoj i Bosni i Hercegovini, a kamoli sa Vukovarom.“
Tokom tromesečne opsade grada, a potom ulaska jedinica bivše Jugoslovenske narodne armije, poginulo je, procenjuje se, između 3.000 i 5.000 ljudi, uglavnom civila.
U sukobima je razrušeno 90 odsto, jednog od najlepših barkonih gradova Slavonije.
NE PREPUSTITI ZABORAVU
Zbog zločina na poljoprivrednom dobru „Ovčara", gde su ubijena 194 ratna zarobljenika, uključujuči ranjenike i pacijente bolnice u Vukovaru, pred Haškim tribunalom, na visoke kazne, osuđena su dvojica oficira JNA - Mile Mrkšić i Veselin Šljivačanin, dok je preostali iz “vukovarske trojke” Miroslav Radić oslobođen optužbe.
Pred specijalnim sudom u Beogradu, takođe, je vođen postupak za ovaj zločin, za koji se očekuje presuda Vrhovnog suda Srbije.
Sandra Orlović, iz Fonda za humanitarno pravo:
“ Pred Većem za ratne zločine Okružnog suda u Beogradu vođen je postupak protiv dvadesetak pripadnika formacije “Leva supoderica”, koji su bili optuženi, a kasnije osuđeni da su streljali oko dvesta ratnih zarobljenika izvedenih iz Vukovarske bolnice, 20. novembra 1991. godine. Neki od njih su oslobođeni od optužbe, ali sedmorica pripadnika “Leve supoderice” su osuđeni na maksimalne kazne zatvora od 20 godina.”
Staša Zajović, aktivistkinja “Žena u crnom” kaže da, uprkos procesima koji se vode ovim povodom, u Srbiji, ni posle osamnaest godina, nije došlo do ozbiljnog suočavanja sa prošlošću:
Međutim, i ovog puta će “Dan sećanja” na žrtve rata u Vukovaru proteći bez prisustva državnih zvaničnika iz Srbije:
“ Mi ovom prilikom izražavamo naše ogorčenje, mnogo više nego razočaranje, činjenicom da na mestu zločina nema nikada predstavnika ove države. To pokazuje nedostatak političke volje da vlasti u Srbiji, nakon pada Miloševića 2000. godine, zapravo, raskinu sa zločinačkom prošlošću bivšeg režima. Mi mislimo da bi to morala biti, ne samo njihova pragmatična politička obaveza, nego i jedan ozbiljan čin moralne odgovornosti i empatije prema žrtvama zločina počinjenog u naše ime.”
POKRENUTI POSTUPKE
Sandra Orlović podseća da Tužilastvo za ratne zločine nije pokrenulo sudske postupke protiv brojnih drugih oficira JNA koji su bili na Ovčari u noći izmedju 20. i 21. novembra, kada su ratni zarobljenici i civi izvedeni iz vukovarske bolnice i streljani:
“ Tokom postupka pred Većem za ratne zločine, a takođe, i postupka pred Haškim tribunalom, postalo je jasno, i izveden je veliki broj dokaza koji govore u prilog tome, da je JNA imala, itekako, puno učešća u tome šta se dešavalo na Ovčari,” kaže Sandra Orlović i napominje da Ovčara nije jedini zločin koji je počinjen u Vukovaru.
Ona ukazuje da su ovim presudama, iz ugla porodica nastradalih i brojnih organizacija koja se bave pitanjem ljudskih prava, istina i pravda, u slučaju Vukovara, samo delimično zadovoljene:
“ Podesetiću samo, da je tokom opsade grada, od granatiranja i snajpera poginuo veliki broj hrvatskih civila. Da je, nakon pada Vukovara, više od pet hiljada hrvatskih civila i branitelja, suprtono sporazumu koji je JNA sklopila sa hrvatskom vojskom, prebačeno u Srbiju, u novoformirane logore.Mi očekujemo, zajedno sa porodicama ubijenih i nestalih, da u narednom periodu, Tužilaštvo za ratne zločine ozbiljno razmotri i pokrene postupke protiv odgovornih za ove zločine.”
