Šetnjama, polaganjem cveća i paljenjem sveća obeležena je u Beogradu dvanaesta godišnjica ubistva premijera Srbije Zorana Đinđića. Porodica, članovi njegove vlade, nekadašnji saradnici i građani odali su počast ubijenom premijeru na Novom Grolju gde je sahranjen i u dvorištu Vlade Srbije gde je ubijen. Poštu premijeru, koji se danas smatra jednim od reformatora u Srbiji, odali su i članovi Vlade Srbije predvođeni premijerom Aleksandrom Vučićem.
Dvanaest godina nakon ubistva Zorana Đinđića sećanje na ubijenog premijera i dalje je živo.
„Značio je svetlo na kraju tunela.“ „Budućnost.“ „Nadu. Nadu da će nešto da se promeni, za decu, za unuke, eto nadu“, tako o Đinđiću danas govore građani.
Uz porodicu i nekadašnje saradnike, na Novom groblju gde je sahranjen i na mestu gde je ubijen u dvorištu Vlade Srbije, odali su poštu i oni koji su poštovali njegove reformatorske korake.
Članovi Đinđićeve vlade, prve koja je formirana nakon pada režima Slobodana Miloševića, položili su vence u Aleji zaslužnih građana, gde je premijer sahranjen. Članovi njegove Demokratske stranke krenuli su put goblja noseći žute ruže iz sedišta partije u Krunskoj ulici. Lider demokrata Bojan Pajtić rekao je da se Đinđić smatra jedinim reformatorom od uvođenja višestranačja u Srbiji.
„Činjenica je da su danas na vlasti ljudi koji su se toj smrti radovali, zbog toga i danas važi ona Zoranova `da u svim zemljama postoji korov ali se samo u Srbiji korov zaliva`. Uošte nije važno u koliko grupa dolazimo, važno je da dolazimo na jedno mesto sa ljubavlju i poštovanjem. Zoran Đinđić je zaslužio da na ceo današnji dan dolazi što više grupa iz što više pravaca“, rekao je Pajtić.
On se time osvrnuo na to što su nekadašnji Đinđićevi saradnici iz Demokratske stranke dolazili odvojeno u više kolona na groblje kao čelnici drugih političkih partija poput Borisa Tadića nekadašnjeg lidera DS-a i predsednika Srbije, zatim Zorana Živkovića, premijera nakon ubistva Đinđića, te Čedomira Jovanovića.
Premijer Aleksandar Vučić uputio je poruku srpskoj javnosti povodom godišnjice Đinđićevog ubistva sa izrazima "iskrenog poštovanja" porodici i prijateljima Zorana Đinđića. Vučić je ocenio da nijedno ubistvo nije donelo ništa drugo do novih ubistava i podela. „Baš zato, danas na godišnjicu smrti čoveka, koji je tvrdio da će Srbija biti onakva kavku je sami napravimo, vreme je da prestanemo da se delimo, bar oko onoga što je bio cilj svakoga ko je u našim podelama položio svoj život“, naveo je Vučić.
Građani koji danas odaju poštu Đinđiću ne vide da su njegove ideje do kraja realizovane.
Režiser Lazar Stojanović tokom „Šetnje za Zorana“ ipak iznosi bojazan da bi Srbija danas jednako izgledala i da je Đinđić živ.
„Zbog toga što njegov život mnogo menja u životima nas njegovih sugrađana, drugova, saboraca, ali ne i u opštem stanju političkog mišljenja i političkog opredeljivanja grđanstva i javnosti“, kaže Stojanović i još konstatuje: „Imam utisak da put koji vodi preko hodočašća ovome grobu mora da se iskoristi danas inače će biti zatvoren, a ostaće otvoren put koji vodi od onog drugog groba, (grob Slobodana Miloševića, prim.aut.) koji je juče posećivan i obeležavan a on vodi na jednu sasvim suprotnu stranu, a ne u Evropu“, navodi Stojanović.
Politička pozadina atentata na Đinđića ni nakon 12 godina nije otkrivena. Na tu činjenicu ukazuje predsednik Liberalno demokratske partije Čedomir Jovanović.
“Neka se jednom završi to suđenje za pobunu Jedinice za specijalne operacije, neka se osude oni koji su odgovorni za taj prvi korak koji nas je uveo u 12. mart 2003. godine. Neka na optuženičku klupu sednu i Koštunica i svi koji su bili u njegovoj orbiti i neka kažu ono što govore kroz usta drugih ovih 12 godina osuđujući nas i kriminalizujući Zorana, ali neka pogledaju u oči onima sa kojima moraju da se suoče na isti način na koji smo to mi učinili”, poručio je Jovanović.
Zoran Đinđić je ostao upamćen kao neko ko nije oklevao u donošenju teških odluka i ko se nije libio da prizna svoje greške. Pre svega ga pamtimo po ogromnoj energiji i efektnim metaforama.
„Čitam u novinama, kao premijer ima problem, hiperaktivan je. Pa, sa stanovišta puža i kornjača je hiperaktivna“, govorio je Đinđić.
Dvanaesta godišnjica ubistva Đinđića
Ne bi trebalo tražiti Đinđićevog naslednika
Zašto snaga lika i dela Zorana Đinđića danas ne može biti pokretač i ujedinitelj opozicije? - “Nema opozicije”, odgovara Vesna Pešić i dodaje:
“Ko da se ujedini? Ja bih baš volela kada bi mi neko dao ideju koga hoće da vidi zajedno. Prema tome, ta priča je samo gubitak energije i gubitak pokušaja da svako pronađe sebe negde i da se aktivira. Šta ima da traži nekakvo jedinstvo kog nema u ovom momentu. To ne znači i da će zauvek da bude tako, možda će se otvoriti i neke druge perspektive. Devedesetih su bile Demokratska stranka, SPO i DSS. To su bile stranke opozicije i onda su vizavi Miloševiću – on i mi, građani tražili da se objedini opozicija da bi dobila na snazi. Ali mi sad više nemamo ni te tri takve stranke”, kaže Vesna Pešić.
Uz ocenu da je opozicija u Srbiji poražena, dramaturg Nenad Prokić navodi da bi svaki od lidera stranaka koji pretenduje na mesto nastavljača politike nekadašnjeg premijera najpre trebalo da preispita ulogu i delo samog Đinđića, ali i 5. oktobra, te da istupi sa novom idejom.
“Srpske opozicije u ovom trenutku nema. Oni su svi imali toliko šansi i sve su ih redom prokockali. Sve se to zajedno pretvorilo u jedan veliki neuspeh, što pokazuju i njihovi međusobni odnosi. Tu nikakvih ideala nije ni bilo, nego je uvek bila reč o promociji sebe, sebe i samo sebe. Zbog toga je i Vučić došao na vlast i zbog toga je i omogućena promena nekadašnjim radikalima. Zato što su oni pokazali veći stepen mogućnosti za samu promenu. Svi oni koji su bili samozvani naslednici Đinđićeve političke ideje u Srbiji su poraženi i rasčistio se jedan teren da se napravi nešto novo. A neće se napraviti ništa novo dok taj neko novi ne konstruiše neku novu misao, kroz preispitivanje svih tih koje ste vi pomenuli”, navodi Prokić.
Vesna Pešić podvlači da naslednika nema i da ih ne bi trebalo ni tražiti.
“Neposredno posle ubistva je nastala nekakva utakmica ko je taj naslednik Zorana Đinđića, a kao što vidimo kada gledamo unazad, to je bilo krajnje neuspešno. Ne treba ni da tražimo nikakve naslednike da povedu u današnjoj situaciji. Pa Zoran Đinđić ne bi mogao ni da pomisli da bi se našao u ovakvoj situaciji. Verovatno bi se zapanjio kada bi sada bio Vučićev opozicionar”, kaže Vesna Pešić.
