Tačno godinu dana od kada je iznela ekspoze, predsednica vlade Srbije Ana Brnabić svečano će otvoriti Narodni muzej u Beogradu i time ispuniti jedno od obećanja datih tokom izlaganja svog plana i programa rada.
Sagovornici Radija Slobodna Evropa, međutim, prvu godinu aktuelne vlade pre pamte po aferama njenih ministara, ekonomskim uspesima koje građani nisu osetili i utisku da se vlada na čijem je čelu Ana Brnabić i ne može baš nazvati „njenom“.
"Posvećenost, odlučnost, otvorenost i hrabrost – vrednosti su na kojima će se zasnivati moj rad", obećala je premijerka Ana Brnabić pre godinu dana na početku mandata. Kao prioritete tada je navela nastavak ekonomskih reformi i ubrzanje privrednog rasta, obrazovanje i digitalizaciju, nastavak reforme državne uprave.
„Moj utisak je da je teško utvrditi do koje je tačke to vlada predsednika Srbije Aleksandra Vučića a od koje tačke je to vlada premijerke Vlade Srbije Ane Brnabić", kaže markentinški stručnjak Voja Žanetić na pitanje kako bi ocenio rad Vlade, koju poslednjih godinu dana predvodi Ana Brnabić kao nestranačka ličnost koja je u Nemanjinu 11 došla iz sektora privrede.
„Imamo jednu vrstu institucionalno-koalicione vlade između dve institucije u kojoj nemamo jasnu predstavu o tome koliki je čiji doprinos. Stoga je jako teško i oceniti koliki je doprinos same premijerke, a još teže je utvrditi koliki je doprinos samog predsednika države“, ocenjuje Žanetić.
I Boban Stojanović, doktorant sa beogradskog Fakulteta političkih nauka kaže da ne vidi da premijerka bilo koju odluku donosi samostalno, te da se ne može govoriti o njenom upravljanju ili kreiranju politika.
„To vidimo iz njenih gotovo svakodnevnih izjava i negde čak to ni ona sama, u nekom smislu, i ne krije. Što se tiče rezultata ne vidim da se bilo šta specijalno promenilo. Ono što su meni ključni nalazi to je da je i dalje visok nivo korupcije, gotovo nikakav napredak u oblasti vladavine prava i što je nastavljen trend, koji traje već neko vreme i nije izmišljen sa vladom Srpske napredne stranke, a to je kreiranje partijske države koja se i pod Anom Brnabić, koja je došla u Vladu kao ekspert, konstantno nastavlja“, navodi Stojanović.
Poput predsednika Srbije i svog prethodnika Aleksandra Vučića, premijerka takođe potencira ekonomske uspehe Vlade i retko propušta priliku da naglasi da je za to zaslužna i prethodna vlada.
Tako je krajem aprila iz njenog kabineta saopšteno da je rast bruto domaćeg proizvoda u prva tri meseca ove godine najveći u poslednjoj deceniji. Kurs je stabilan, inflacija je u planiranim okvirima, a nezaposlenost se smanjuje, iznela je premijerka u januarskom autorskom tekstu za NIN o viziji Srbije u 21 veku, priznajući da je nezaposlenost "svakako i dalje veoma visoka". U maju je na Jahorina ekonomskom forumu iznela podatak da su strane investicije za više od 20 odsto premašile prethodnu godinu.
Uz ekonomske uspehe koje vlada ističe, može se dodati i jedno – ali, ocenjuje glavni urednik nedeljnika NIN, Milan Ćulibrk.
„To što smo u prvom kvartalu imali rast od 4,6 odsto treba uzeti sa velikom dozom rezerve jer smo prošle godine imali nizak rast. Kada se to uravnoteži, to je neka stopa rasta od oko 3 odsto. Ove godine će ceo svet da raste po stopi od 3,9 odsto za kojom mi opet kaskamo. Tako da, svi ti relativni uspesi, jesu samo relativni nažalost. Veliko 'ali' je tu najveći problem zapravo, jer mi nismo svesni da drugi rastu brže od nas“, kaže Ćulibrk.
Prvu godinu Vlada završava sa novim ministrom finansija. Kada je ostavku podneo ekspert Dušan Vujović, koga je prošle godine časopis Global market izabrao za ministra finansija godine za centralnu i istočnu Evropu, na njegovo mesto postavljen je Siniša Mali, dotadašnji gradonačelnik Beograda.
Brojne nerazjašnjene afere koje ga prate, poput nelegalnog rušenja u beogradskom kvartu Savamala ,“24 stana u Bugarskoj“, do optužbi za plagirani doktorat, premijerka je nazvala izmišljenim.
Takođe, za slučaj poznat kao „tetka“, kada ministar odbrane Aleksandar Vulin nije mogao da objasni poreklo novca kojim je kupio stan, Brnabić je rekla da joj je "svejedno".
Stav je zauzela, barem koliko javnost zna, jedino kada je ministar za inovacije Nenad Popović na Twitteru tražio da se u Srbiji spreči distribucija hrvatske slikovnice u kojoj se navodi da je u redu da deca imaju dve mame ili dvojicu tata, nazvavši je „gej slikovnicom“.
Politikolog Boban Stojanović ima utisak da se premijerki i ne sviđa tim koji ima uz sebe, ali da je svesna da na to ne može da utiče.
„Tako da je ona negde svoju poziciju stavila tako da radi ono što bi Vučić želeo da ona radi. Siguran sam da se to njoj ne sviđa, da bi ona verovatno izvršila neke korekcije, ali da ne bi ona dolazila u sukob ili rizikovala svoj položaj, onda brani i (Aleksandra) Vulina i (Zlatibora) Lončara, čak i istrpi pod znacima navoda i neke uvrede ministara koji dolaze na njen račun, tu mislim pre svega na Zoranu Mihajlović i takve neke sukobe... I to nam negde govori o onom pitanju – čija je vlada? Sigurno nije Ane Brnabić iako je ona formalno vodi“, rekao je Stojanović.
I upravo njeno vođenje vlade dovodi se u pitanje od samog početka, od kada je prate i kvalifikacije poput one da će samo „biti fikus“. Iako nestranačka ličnost, vrlo brzo je ušla u „formu“ kadra vladajuće Srpske napredne stranke Aleksandra Vučića, prepoznatljivu pre svega po retorici. To je naročito došlo do izražaja kada je povodom kritika na račun „Er Srbije“ u parlamentu odbrusila da „građane niko ne bije po ušima da putuju“ tom kompanijom.
„Ja nas nekako sve zajedno vidim kao ljude koji kao u onim starim filmovima stoje ispred nekog zvučnika na ulici. E sad, razlikuju se zvučnici, ali ono što čujemo iz njih je manje – više isto“, kaže marketinški stručnjak Voja Žanetić.
Ono po čemu je Ana Brnabić već upamćena je to da je prva prva žena i prva deklarisana gej osoba koja je postala premijer u istoriji Srbije.
Facebook Forum