Godinu dana od nasilja u Zvečanu i napada na pripadnike misije NATO-a na Kosovu- KFOR, pravda je još uvek na čekanju.
Specijalno tužilaštvo Kosova i Osnovni sud u Prištini nisu odgovorili na upite Radija Slobodna Evropa (RSE) o tome dokle se stiglo sa gonjenjem odgovornih.
Ono što se međutim u javnosti zna je da je desetak osoba bilo uhapšeno, od kojih je većina puštena da se brani sa slobode uz kauciju. Optuženo je četiri lica, a u međuvremenu za njih dvoje tačke za napad na KFOR su odbačene. Dvojica državljana Srbije je proterano sa Kosova, nakon što im je kazna zatvora od šest meseci zamenjena novčanom.
Do izbijanja nasilja u Zvečanu na severu Kosova došlo je tokom protesta Srba koji su se protivili ulasku albanskog gradonačelnika u zgradi opštine, koji je dobio izbore nakon bojkota Srba.
Na godišnjicu ovog napada, u kome je teže i lakše povređeno 93 vojnika KFOR-a koji su bili raspoređeni ispred opštine Zvečan, iz NATO-a u odgovoru za RSE navode da se moraju utvrditi sve činjenice a da počinioci moraju snositi odgovornost.
Dodaju da KFOR nije nadležan za sprovođenje zakona, te da je od Prištine i Beograda zatraženo da sprovedu neophodne pravne istrage kako bi se utvrdile činjenice i odgovorni izveli pred lice pravde.
Sličnu poruku je rano 29. maja preneo i komandant KFOR-a, Ozken Ulutaš (Özkan Ulutaş), uz napomenu da je napad na vojnike NATO-a prošle godine bio "ničim izazvan i potpuno neprihvatljiv".
Ulutaš je podvukao i da je KFOR povećao svoje kapcitete za oko 1.000 vojnika, te utrostručio broj patrola u opštinama na severu Kosova i oko granice sa Srbijom.
RSE se obratio Višem javnom tužilaštvu u Beogradu sa upitom da li se istražuje napad na vojnike KFOR-a na severu Kosova od prošle godine, te da li je pokrenut postupak protiv pojedinaca koji su u njemu učestvovali a koji se nalaze na teritoriji Srbije. Međutim, odgovor do objavljivanja teksta nije stigao.
Šta se dešavalo tog 29. maja?
Sukobu između vojnika KFOR-a i Srba u Zvečanu, prethodile su tenzije 26. maja, kada su se grupe lokalnih Srba okupile ispred opštinskih zgrada na severu Kosova, protiveći se ulasku novih albanskih gradonačelnika u zgrade opština.
Inače, albanski gradonačelnici su na vlast došli jer je većinsko srpsko stanovništvo u četiri opštine na severu bojkotovalo lokalne izbore na poziv Srpske liste, najveće partije Srba na Kosovu koja ima podršku Beograda.
Upravo su predstavnici Srpske liste potom 29. maja nekoliko sati pregovarali sa KFOR-om u Zvečanu, koji je tražio povlačenje demonstranata koji su opkolili jedno oklopno vozilo u kome su se nalazili pripadnici Specijalne policije Kosova.
Međutim, ovi razgovori su se završili bezupsešno, nakon čega je došlo do sukoba u kome je bilo preko 100 povređenih na obe strane.
U masi okupljenih srpskih demonstranata bilo je i onih koji su preko lica nosili maske, a koji su potom i učestvovali u sukobu sa vojnicima KFOR-a, koristeći šok bombe, molotovljeve koktele i druge čvrste predmete.
Šta je Kosovo do sada uradilo?
Specijalno tužilaštvo Kosova je 5. februara 2024. saopštilo da je podiglo optužnicu protiv dve osobe srpske nacionalnosti sa Kosova pod inicijalima R.P i D.O za krivično delo "učestvovanje u masi koja je izvršila krivično delo i huliganstvo".
Radi se o Radošu Petroviću i Dušanu Obrenoviću, koji su uhapšeni 29. maja prošle godine u Zvečanu tokom sukoba Srba sa KFOR-om.
Advokat Asdren Hodža je objasnio da su oni pušteni pošto su sa tužilaštvom postigli dogovor o priznanju krivice "za učestvovanje u masi koja vrši krivična dela ili huliganizam".
Inače su osuđeni na kaznu od šest meseci zatvora koja je u slučaju Petrovića preinačena u novčanu, dok je Dušanu Obrenoviću u kaznu uračunat šestomesečni pritvor.
Pojasnio je da su ranije odbačena tri krivična dela koja su im se takođe stavljala na teret: "udruživanje radi protivustavnog delovanja sa ciljem napada na ustavni poredak Republike Kosovo, ugrožavanja lica pod međunarodnom zaštitom" i "napada na službeno lice".
Jula 2023. optužnica je podignuta i protiv dvojice Srba pod inicijalima S.J. i I.S. pod sumnjom da su "učestvovali u nasilnim protestima" i "neovlašćenog posedovanja oružja".
Tužilaštvo Kosova je tada navelo da su S.J. i I.S. "pripremali radnje za izazivanje opšte opasnosti”, te da su bili u kontaktu sa "nasilnim srpskim demonstrantima" koji su se 29. maja u Zvečanu sukobili sa vojnicima KFOR-a, ispred opštinske zgrade.
Oni su avgusta 2023. osuđeni na šest meseci zatvora uz mogućnost da ona bude zamenjena novčanom kaznom, te je za obojicu položen novac nakon čega su proterani sa Kosova uz zabranu ulaska na period od tri godine.
Ministar unutrašnjih poslova Kosova Dželjalj Svečlja je ranije kao jednog od lidera "nasilnih demonstranata" i organizatora napada na KFOR, označio Miluna Milenkovića Luneta, koji je uhapšen 13. juna 2023. godine.
Milenković se i dalje nalazi u pritvoru ali protiv njega optužnica još uvek nije podignuta za napad na KFOR.
Njemu i još trojici pripadnika srpske zajednice je početkom godine počelo suđenje na osnovu optužnice za krivično delo terorizam, odnosno da su decembra 2022. napali prostorije Centralne izborne komisije u Severnoj Mitrovici.
Dok su lokalni Srbi u Severnoj Mitrovici održavali proteste zbog hapšenja Milenkovića, kosovski šef policije Svečlja je ustvrdio kako je on "jedan od vođa kriminalne formacije 'Civilna zaštita' i vođa kriminalnih grupa koje su godinama terorisale građane, napadale pripadnike Policije Kosova i institucije Republike Kosovo".
Pored Milenkovića, kosovske vlasti su za napad na KFOR okrivile i druge pripadnike "Civilne zaštite" i organizacije "Severna brigada", koje je Kosovo nakon nemira u Zvečanu proglasilo terorističkim organizacijama.
Kosovski zvaničnici su u nekoliko navrata naveli kako zvanični Beograd finansira ove organizacije, te da su one bliske i predsedniku Srbije Aleksandru Vučiću.
Iz Srbije su međutim negirali ove navode a Vučić je odgovornost prebacio na kosovskog premijera Aljbina Kurtija uz poruku da je njemu "najviše odgovaralo da dođe do sukoba Srba i NATO-a".
'Međunarodna zajednica da izvrši pritisak na Srbiju da sarađuje sa Kosovom'
Ehat Miftaraj iz Kosovskog instituta za pravdu smatra da je kosovsko tužilaštvo, u skladu sa situacijom na severu, preduzelo odgovarajuće i efektivne radnje kako bi se procesuirali napadači na pripadnike KFOR-a ali i novinare koji su izveštavali o toj krizi.
Ipak, dodaje da nedostaje saradnja sa Srbijom oko hapšenja i izručenja onih koji su počinili krivična dela na teritoriji Kosova a nisu dostupni nadležnim institucijama.
"Nažalost, Srbija je postala bezbednosni raj za kriminalce koji su počinili krivična dela na Kosovu, obezbeđujući im punu institucionalnu nekažnjivost", navodi on.
Miftaraj smatra da kosovske institucije treba da povećaju saradnju i koordinaciju sa KFOR-om i međunarodnim partnerima kada je reč o akcijama na severu Kosova, te izgradi poverenje među tamošnjim većinskim srpskim stanovništvom.
"Pored toga, KFOR i međunarodna zajednica bi trebali da izvrše i veći pritisak na Srbiju da izruči Kosovu sve koji su učestvovali u agresiji na Kosovo, kako se takve akcije ne bi više ponavljale", kaže on.
Prošlogodišnja kriza na severu Kosova je kulminirala 24. septembra, kada je oružana grupa Srba napala policiju Kosova u mestu Banjska kod Zvečana, a tom prilikom je stradao narednik Afrim Bunjaku.
Potom su ubijena i trojica srpskih napadača.
Kosovo je i za taj napad okrivilo Srbiju, što je zvanični Beograd negirao.
Odgovornost je preuzeo bivši potpredsednik Srpske liste, Milan Radoičić. Veruje se da se on, ali i drugi članovi te oružane grupe, nalaze u Srbiji.
Međunarodna zajednica je nekoliko puta pozvala na odgovornost, te da se umešani u napad izvedu pred lice pravde.
Viši sud u Beogradu je Radoičića početkom oktobra prošle godine saslušao ali odbio je predlog Višeg javnog tužilaštva za određivanje pritvora. Određena mu je mera zabrane napuštanje teritorije Republike Srbije, te zabrana odlaska na Kosovo.
Optužnice protiv Radoičića u slučaju napada u Banjskoj nije podignuta ni na Kosovu, iako je najavljeno da će biti podignuta do kraja marta ove godine.
Facebook Forum