Političke krize, demagogija, regionalni sporovi, nacionalizam umesto suočavanja s prošlošću, korupcija, manipulacije informacijama – samo su neki od aspekata koji su obeležili 2017. godinu na Zapadnom Balkanu. Iako određeni pomaci na ekonomskom planu postoje, analitiačari ocenjuju da negativne tendencije u društvu i dalje odnose prevagu. Građani 2017. godinu uglavnom opisuju ocenom da je bia teška i mučna kao i prethodne.
Prethodnih 365 dana građani Srbije živeli su u naprednjačkoj populističkoj vladavini koja je, sudeći po predsedničkim izborima, još uvek značajnom delu zemlje po meri, dok je druge, po njihovom osećanju, vratila u devedesete. Da li su baš svi događaji za rubriku „ne ponovilo se“, da li će i koji događaji ostati zabeleženi kao pomaci kojih se vredi sećati? O tome govore sagovornici Branke Mihajlović u tekstu “’Godina epidemija’ u Srbiji”.
Proteklu godinu u Bosni i Hercegovini obilježila su brojna politička prepucavanja koja su uzrokovala zastoj u usvajanju zakona, a sve skupa je dovelo do toga da zemlja nije dobila kandidatski status u Evropskoj uniji, kako je to obećavano cijelu 2017. godinu, piše Dženana Karabegović u tekstu "Loša godina za BiH".
Odlazeća godina na Kosovu je protekla u senci izbora, najpre onih prevremenih parlamentarnih u junu, a potom i redovnih lokalnih u oktobru. Prioriteti koji su bili pred zemljom početkom godine, formiranje Zajednice opština sa srpskom većinom, vizna liberalizacija, formiranje Vojske Kosova, nastavak političkog dijaloga sa Srbijom, prebacuju se i na novu 2018. godinu, piše Amra Zejneli u tekstu “Više problema nego uspeha”.
Hrvatska je proživjela burnu godinu, ali bez nekih bitnih pomaka na bolje ili na gore. Iako plaće rastu, većina građana je nezadovoljna radom Vlade. Reakcije na presude na suđenjima za ratne zločine pokazuju da se Hrvatska uklapa u trend u regiji da je suočavanje s prošlošću posao koji tek predstoji obaviti, navodi u svom tekstu “Agrokor, arbitraža i suđenja za ratne zločine” Enis Zebić.
U Crnoj Gori će 2017. godina biti upamćena po prijemu Crne Gore u NATO, nastavku političke i institucionalne krize kroz opozicioni bojkot parlamenta i izostanak bilo kakvog političkog dijaloga, zatim po početku suđenja za „državni udar“ najvećem sudskom procesu u istoriji Crne Gore i nastavku žestokih obračuna mafijaških klanova, piše Srđan Janković u tekstu “Članstvo u NATO i politička kriza”.
Facebook Forum