Balkanski revolucionar Goce Delčev ne može naći mir čak ni vek nakon što je poginuo u sukobu sa otomanskom policijom 1903. godine.
U prošlom veku, natezanje oko mesta Delčeva u zajedničkoj istoriji i čvrsto isprepletenih nacionalnih narativa doveli su do njegove sahrane, ekshumacije i ponovnog sahranjivanja u Grčkoj, Bugarskoj i Severnoj Makedoniji.
Ovih dana su Makedonci i Bugari spremni na moguće provokacije na zajedničkoj svečanosti povodom obeležavanja 151. godišnjice Delčevog rođenja, na mestu gde je sahranjen - u dvorištu crkve Svetog spasa u glavnom gradu Severne Makedonije, Skoplju.
Sličan događaj je prošle godine bio razlog za pojačane mere bezbednosti, ali je prošao bez incidenata.
Ponovno oživljavanje bugarsko-makedonskih tenzija, uključujući nasilni napad na makedonskog državljanina koji se identifikuje kao Bugarin pre dve nedelje, izazvalo je kratak diplomatski zastoj na relaciji dve zemlje i produbilo strahove Makedonaca da će ostati taoci hirova njihovog suseda, koji je član Evropske unije.
Pošto su dve zemlje inače podeljene oko određenih delova zajedničke istorije i kulture, pitanje je zašto tenzije sada dramatično rastu i šta se može učiniti da se reše dugotrajni problemi koji opterećuju odnose?
Izbori u Bugarskoj
Najočigledniji podsticaj možda leži u neuspehu Bugarske da izabere stabilno rukovodstvo. Vanredni izbori, koji će se u toj članici EU održati 2. aprila, peti su za samo dve godine.
Zbog pretnji iz Sofije posle prebijanja Hristijana Pendikova u Ohridu prošlog meseca, makedonski ministar spoljnih poslova Bujar Osmani nazvao je bugarske izbore "otežavajućom okolnošću".
Ruslan Stefanov, direktor ekonomskog programa u Centru za proučavanje demokratije u Sofiji, takođe strahuje da će se stvari pogoršati pre nego što krenu na bolje.
"Obe strane politički iskorišćavaju trenutak", rekao je Stefanov.
Naveo je i da sada ima više ekstremističkih partija u bugarskom parlamentu, ali nova levičarska nacionalistička grupa u Severnoj Makedoniji predstavlja sličan problem.
"Nema toliko pitanja koja mogu da nateraju stranku da se istakne, da osvoji glasove. Mislim da stranke vide ovu (istorijsku debatu) kao priliku da dobiju glasove za pobedu, jer je emotivna i bliska istorijskim mitovima oba naroda", rekao je Stefanov.
"Znate kako to ide sa mitovima: čak i ako su veoma slični, imaju tendenciju da se sudare", zaključio je.
Naoružavanje istorije 'kulturnim klubovima'
Delčev je bio u centru nekih od spornih "mitova".
Ono što je najvažnije jeste da ga Bugari i Makedonci smatraju herojem u borbi protiv osmanske vlasti krajem prošlog veka, ali se ne slažu oko njegovog nacionalnog identiteta i krajnjih ciljeva njegovog tadašnjeg tajnog društva, Unutrašnje makedonske revolucionarne organizacija (VMRO), koja se tada u Makedoniji zove Makedonska revolucionarna organizacija.
Čak je formirana i zajednička bugarsko-makedonska komisija za istorijska i obrazovna pitanja koja je trebalo da pronađe konsenzus o tome kako odati počast Delčevu i nekolicini drugih ličnosti, kao i kako učiti o njima. Preporuke nisu sprovedene.
Stefanov je naglasio da su se u prethodnim obrazovnim sistemima Sovjetskom Savezu bliske Bugarske i komunističke Jugoslavije učila različita tumačenja. Za većinu Bugara i Makedonaca kaže: "Do sedmog razreda ste u tome, zaglavili ste".
"I onda, odjednom (posle raspada Sovjetskog Saveza i Jugoslavije), naiđe neko i kaže vam: 'Pa, ne biste to trebali baš tako da kažete'", dodaje Stefanov.
Da stvar bude gora, obe zemlje su podstakle vekovne tenzije oko istorijskih ličnosti otvaranjem "kulturnih klubova".
U aprilu 2022. godine, uz prisustvo tadašnjeg premijera Kirila Petkova, Bugari su otvorili kulturni klub u Bitolju u Severnoj Makedoniji.
Klub je dobio ime po Ivanu (Vančo) Mihailovu (1896-1990), koji se kao poslednji vođa VMRO-a zalagao za bugarski nacionalizam i time zadao udarac makedonskom identitetu.
U oktobru 2022. otvaranje sličnog kluba u Ohridu izazvalo je proteste zbog imena "Car Boris III", bugarskog vladara u vreme kada je ta zemlja bila deo nacifašističke osovine u Drugom svetskom ratu.
Oba kluba bila su na meti protesta i incidenata, a u jednom trenutku zapaljen je i centar sa imenom Mihailova.
"Ne čujem nijednog bugarskog političara ili dobrotvore da kažu: ‘Hej, možda i nije pametno da imenujemo ove klubove na način na koji smo to uradili’", rekao je Stefanov.
"Ili: 'Pa, mogli smo da ga nazovemo na hiljadu drugih načina koji ne bi izazvali nikakva povređena osećanja, ali ne, želimo da ih nazovemo upravo ovako'", zaključuje ovaj analitičar.
Makedonski parlament je potom usvojio zakon prema kojem je neophodno odobrenje Ministarstva pravde za organizacije koje nose imena po istorijskim ličnostima.
Početkom novembra 2022. godine ranije registrovana grupa otvorila je Makedonski kulturni klub u bugarskom gradu Blagoevrgradu, koji nosi ime Nikole Vapcarova, pesnika iz 20. veka i protivnika cara Borisa, kojeg su organizatori proglasili makedonskim.
Bugarske vlasti su ubrzo zabranile grupu koja je osnovala klub.
Zoran Nečev, viši istraživač u odeljenju za EU na Institutu za demokratiju u Skoplju, nazvao je to začaranim krugom.
"To treba da bude provokacija, u tome je cela poenta", rekao je Nečev.
"Ne radi se o otvaranju ‘bugarskog kulturnog kluba’ kao takvog – niko nije protiv toga – već o načinu na koji se tim klubovima daju imena", navodi ovaj sagovornik.
Upravo sekretar kluba "Car Boris III" Pendikov, koji je 19. januara prebijen, nagnao je Sofiju da zahteva da pregovori o pristupanju Severne Makedonije EU budu uslovljeni procesuiranjem zločina iz mržnje protiv Bugara.
Nakon napada na Pendikova i njegovog prebacivanja avionom bugarske vlade u bolnicu u Sofiji, ministar inostranih poslova Bugarske Nikolaj Milkov izjavio je da u susednoj Severnoj Makedoniji postoji "atmosfera nekažnjivosti".
On je najavio, kako se ispostavilo, kratko povlačenje bugarskog ambasadora iz Skoplja i predložio Sofiji da "razmotri nekoliko komponenti i elemenata naše bilateralne saradnje".
Njegov makedonski kolega Osmani požurio je da uzvrati da se "za postupke nekoliko pojedinaca ne može kriviti ceo narod", i rekao da je osumnjičeni već priveden, te da je istraga u toku.
Obećao je "nultu toleranciju" na takvo nasilje, posebno kao odgovor na međuetničke probleme.
Međutim, šteta je već učinjena.
Makedonski izbori
Izabrani lideri Severne Makedonije takođe se suočavaju sa sopstvenim unutarnjim neslaganjima, sa rokom da izmene ustav kako bi izbegli neuspešne pregovore o članstvu u EU.
To je rezultat takozvanog francuskog predloga iz jula 2022. koji je ubedio Bugarsku da odustane od veta na makedonski okvir za pregovore sa EU u zamenu za ustupke, uključujući obećanje da će u preambulu makedonskog ustava dodati Bugare kao konstitutivnu naciju.
Dve strane su se takođe složile da uspostave mehanizam za smanjenje tenzija i praćenje mogućih zločina iz mržnje.
Ugovor je izazvao ulične proteste i sukobe sa makedonskim nacionalistima i podstakao zahteve opozicije da Bugarska učini isto i zvanično prizna makedonsku manjinu u zemlji.
Severna Makedonija je uslovno otvorila proces skrininga sa Evropskom unijom dva dana nakon što je Skoplje potpisalo bilateralni protokol uz posredovanje Pariza, ali tek treba da izmeni Ustav. Usvajanje Ustava može koštati svaku vladu u Skoplju mandata i dovesti do vanrednih izbora.
Institut se tada protivio francuskom ugovoru, jer je verovao da bi obaveza izmene značila da će Severna Makedonija "postati meta za sticanje političkih poena u Bugarskoj na osnovu nacionalizma, koristeći kontekst EU", rekao je Nečev za RSE.
On tvrdi da te "crvene zastave" nagoveštavaju nove pretnje Sofiji.
"Diplomatski, politički, ekonomski - šta god hoćete da kažete - mi smo slabija strana u kontekstu pridruživanja EU, a Bugari su unutar Evropske unije", rekao je Nečev o dilemi Makedonaca. "Oni mogu da iskoriste situaciju kako žele."
Ukazao je i na još jedan aspekt obećanja. "Pritisak je sada na našoj strani, bez obzira ko je na vlasti ili ko će doći na vlast", rekao je Nečev.
"Sada, ako želimo jednog dana da postanemo članica EU ili da napredujemo u (pristupnom) procesu, moramo da promenimo Ustav... To mora da se uradi", zaključuje.
Stručni timovi Nečeva i Stefanova nedavno su tvrdili da Bugarska i Severna Makedonija imaju hitnije probleme od rasprava o nacionalnim herojima.
"Kao i o mnogim stvarima na Balkanu, o istoriji se može pričati beskrajno", rekao je Nečev.
"Međutim, za put od Skoplja do Sofije i dalje treba pet sati. To je realnost, to su praktične stvari."
Iako su prešli dug put od istočnog bloka i jugoslovenskih dana, kažu da se obe zemlje "suočavaju sa izuzetnim izazovima upravljanja" i da su im očajnički potrebne dodatne investicije za unapređenje ekonomija.
"U suštini, ove dve zemlje su bile najudaljeniji uglovi tadašnjih političkih blokova, tako da je naša granica verovatno bila nešto najdezintegrisanije od Berlinskog zida, i još uvek tako izgleda", rekao je Stefanov.
"Mislim da je vreme, nakon francuskog predloga, da se naši političari usredsrede na obezbeđivanje razvoja za ljude sa obe strane granice", kaže ovaj sagovornik.
U nedavnom izveštaju o "promociji konstruktivnog kapitala" u obe zemlje, Centar za proučavanje demokratije u Sofiji i Institut za demokratiju u Skoplju složili su se da "okviri EU i NATO obezbeđuju dovoljno resursa" da bi se odredili zajednička investiciona agenda i ekonomski rast.
Dalje je razgovarano o završetku železničkih i putnih veza, međusobnom povezivanju gasne i električne mreže i unapređenju zajedničkog javno-privatnog partnerstva.
Stefanov je rekao da je bio posebno "nesrećan" kada je bugarski ministar inostranih poslova Milkov izjavio da, u vezi sa napadom na Pendikova, zajednički projekti mogu biti otkazani ili suspendovani.
Uloga Rusije
Predsednik Severne Makedonije Stevo Pendarovski objavio je, nakon sednice državnog Saveta bezbednosti 23. januara, da elementi ili institucije u Bugarskoj povezane sa ruskim obaveštajnim službama vode kampanju protiv njegove zemlje.
Pendarovski je rekao da je, pre godišnjice Delčeva, predložio zabranu ulaska jednog bugarskog poslanika u Evropskom parlamentu, zajedno sa ostalima koji planiraju da doputuju u Skoplje na taj događaj.
Kontroverzni poslanik u Evropskom parlamentu Angel Džambazki uzvratio je na društvenim mrežama onim što se naširoko smatra prikrivenom pretnjom Pendarovskom, pozivajući se na ubistvo jugoslovenskog kralja od strane revolucionara VMRO-a 1934. godine.
Zabrana, koju je predložio makedonski predsednik, kasnije je odbijena.
Smatra se da Rusija ima koristi od evropske nestabilnosti, posebno nakon njene invazije na Ukrajinu, ali nije bilo jasno na koje konkretne veze misli Pendarovski.
Nečev je naveo ranije dokumentovane napore Moskve da poremeti odnose na Balkanu i rekao da se neke bugarske političke elite prilagođavaju ruskim interesima u regionu, uključujući i pitanje kandidature Severne Makedonije u EU.
Stefanov je sugerisao da ni bugarske ni makedonske obaveštajne službe nisu bile predmet reformi ili lustracije još od sovjetskog i jugoslovenskog doba.
On je pomenuo intenzivne aktivnosti ruskih ambasada u obe zemlje, kao i izjavu lidera Rusije Vladimira Putina iz 2017. da su ćirilica i slovensko pismo "došli iz Makedonije", komentar naizgled osmišljen da razjari Bugare.
"Zato bih rekao da biste bili budala da pomislite kako Rusi ovo ne bi iskoristili", rekao je Stefanov.
Priredila: Tamara Dičoska