Beloruski aktivista i novinar Andrej Gnjot, koji je godinu dana u pritvoru u Srbiji čekao odluku o izručenju Minsku, objavio je 31. oktobra da je na slobodi i da se nalazi na teritoriji Evropske unije.
Gnjot je redakciji Radija Slobodna Evropa (RSE) poslao saopštenje u kojem se navodi da je "posle godinu dana očajničke borbe – sedam meseci zatvora i pet meseci kućnog pritvora evakuisan iz Srbije u Evropsku uniju".
Ovo su za beloruski servis RSE potvrdile i njegove advokatice Marija Kolesava-Gudzilina i Ana Matieskaja.
"Moja priča je holivudski film. Molim vas da mi date malo vremena da se naviknem na slobodu i sigurnost koju tako dugo nisam imao. U narednim danima pozvaću sve na konferenciju za novinare. Pobedili smo!", napisao je Gnjot.
Gnjotov advokat u Srbiji Filip Sofijanić potvrdio je za RSE da je Viši sud u Beogradu 31. oktobra ukinuo pritvor njegovom klijentu nakon što je istekao zakonski rok od godinu dana.
"Mogli su po zakonu da odrede neku drugu meru, na primer da se javlja policiji, ali to nisu učinili", rekao je Sofijanić.
Gnjot je uhapšen u oktobru 2023. na beogradskom aerodromu po, u međuvremenu ukinutoj, poternici Interpola koju je za njim raspisala Belorusija. Minsk ga tereti za navodnu utaju poreza.
U beogradskom Centralnom zatvoru proveo je sedam meseci, a od 5. juna bio je u kućnom pritvoru.
Viši sud u Beogradu je u maju doneo prvostepenu odluku da Gnjot bude izručen Belorusiji. Nakon žalbi njegovih advokata, odluka je ukinuta, a slučaj je vraćen na ponovno odlučivanje.
Kritičar beloruskog režima je optužbe za navodnu utaju poreza nazvao "lažnim", navodeći da je u pitanju "sistemski mehanizam gonjenja" političkih protivnika od strane vlasti u Minsku.
On je jedan od nekoliko stotina hiljada građana Belorusije koji su učestvovali u masovnim demonstracijama 2020. godine, osporavajući pobedu Aleksandra Lukašenka na predsedničkim izborima.
Zapadne zemlje ne priznaju rezultate tih izbora, a Evropska unija je uvela sankcije Minsku zbog represije nad učesnicima demonstracija.
Poziv Srbiji da oslobodi Gnjota prošle nedelje je uputilo deset država članica Upravnog saveta globalne međuvladine koalicije Zajednica demokratija - SAD, Velika Britanija, Poljska, Rumunija, Norveška, Švedska, Finska, Estonija, Litvanija i Moldavija.
Da ne izruči Gnjota Minsku, Srbiju je 19. septembra pozvao i Evropski parlament, u rezoluciji o političkim zatvorenicima u Belorusiji.
Sredinom septembra, Gnjot je predao kabinetu predsednika Srbije Aleksandra Vučića i drugim zvaničnicima otvoreno pismo više od 700 umetnika i intelektualaca iz zemlje i sveta koji su tražili da bude oslobođen.
U Belorusiji je trideset godina na vlasti Aleksandar Lukašenko, optužen za represiju nad političkim neistomišljenicima.
U beloruskim zatvorima nalazi se više od 1.500 političkih zatvorenika. Među njima su novinari, aktivisti za ljudska prava i političari.
