Glavni odbor Demokratske stranke usvojio je izveštaj predsednika partije Borisa Tadića. Izborna skupština Demokratske stranke održaće se 10. novembra, kako je predložio njen predsednik Boris Tadić, ali je ubedljivom većinom glasova odbačen njegov predlog da izbor rukovodstva stranke bude neposredan. Većinom glasova prihvaćeno je, a to su predlagali zamenik predsednika Dragan Ðilas i potpredsednik Bojan Pajtić, da taj izbor bude delegatski. Neposredni princip glasanja znači da svi članovi stranke mogu da glasaju, a delegatski da svaki stranački odbor predloži predstavnika koji će glasati u ime odbora.
Boris Tadić je izjavio da je njegov zamenik Dragan Ðilas odgovoran što je DS na prošlim izborima u Beogradu osvojila devet odsto manje glasova nego 2008.
Tadić je prethodno u jednosatnom izveštaju o radu partije prihvatio da je najodgovorniji za izborni poraz stranke, čak i deo krivice, ali je istakao da nije jedini odgovoran i kriv i da treba utvrditi odgovornost potpredsednika i drugih stranačkih funkcionera.
Kako bi imao legitimitet da i druge prozove, Tadić je najpre ponudio da objasni u čemu je njegova odgovornost. Rekao je da je uglavnom vidi u tome što se na vreme nije obračunao sa tendencijama konfederalizacije stranke i što je dozvolio kadrovske greške i ulazak u stranku ljudi koji imaju bezobzirne ambicije:
“Moja odgovornost je što se nisam obračunao sa tendencijama konfederalizacije stranke na prošloj skupštini Demokratske stranke... Moja odgovornost je što sam bio bolećiv prema nedelotvornim ministrima i funkcionerima stranke, što nisam snažno zahtevao smene funkcionera koji se vezuju za atmosferu korupcije i nedozvoljenih radnji...To važi i za moju odgovornost koja se tiče neprincipijelnih sukoba i vrlo antagonističnih odnosa mojih potpredsednika...Krivica je i odgovornost što sam dozvolio velike kadrovske greške i afirmaciju ljudi koji imaju bezobzirne ambicije. Ljudi strašnih ambicija lojalni su samo svojim ambicijama, a ne političkim idejama”, rekao je Tadić.
Tadić je između ostalog rekao i da je 20. maja, kada je izgubio na izborima za predsednika Srbije, hteo da da ostavku na mesto predsednika DS-a i podsetio na svoju izjavu "vidimo se u nekom drugom filmu", ali da je Predsedništvo stranke insistiralo da to ne učini nego da ostane i vodi pregovore o formiranju nove vlade Srbije.
Potom je objasnio da DS nije formirala novu vladu zato što nije hteo da dozvoli da Mlađan Dinkić kontroliše ceo finansijski i ekonomski sistem zemlje, smatrajući za to nije sposoban:
“Nisam hteo da prihvatim taj uslov jer bi Demokratska stranka platila strahovitu političku cenu za posledice takve odluke...Ja smatram da je gospodin Dinkić, uprkos dobrim rezultatima, ostavio i katastrofalne posledice po privredni život zemlje. Mi smo platili jedan deo te političke cene, on se, naravno, kao i uvek, kao i naši drugi koalicioni partneri, izvlačio iz odgovornosti učešća u prethodnoj vladi”.
Alibi priča
Tadić se osvrnuo i na optužbe da je odluke donosio "na dvoru", navodeći da to nije tačno i da nikada nije prekršio Statut stranke, već da se dogovarao sa svojim najbližim saradnicima. U tom kontekstu je istakao Miodraga Rakića, svog savetnika dok je bio na funkciji predsednika Republike:
“I kroz moju saradnju u državnim institucijama, sasvim je sigurno da će jedan od ljudi na koje ću računati u budućnosti, nakon ovih izbora u Demokratskoj stranci, za najviše funkcije u Demokratskoj stranci biti Miodrag Rakić jer imam puno poverenje u njega.”
Tadić je priznao i da se nije dovoljno bavio Demokratskom strankom, ali je naglasio da nema dva života jer je bio predsednik Srbije.
Ni po koju cenu se ne sme dozvoliti, naglasio je, da DS, "bastion demokratije", potpadne pod uticaj finansijskih moćnika i tajkuna.
"Tajkunske grupacije i finansijski moćnici i kriminalne grupe vrše pritisak na političke organizacije, želeći da realizuju svoje interese", naglasio je Tadić i upozorio da se to ne sme dozvoliti.
Boris Tadić je naveo rezultate koje je Srbija postigla dok je Demokratska stranka bila na vlasti:
„Postigli smo najveći uspeh u istoriji Srbije u borbi protiv kokainske mafije i organizovanog kriminala..., mi smo dovršili saradnju sa Haškim tribunalom..., dostigli status zvaničnog kandidata za članstvo u Evropskoj uniji..., mi smo uspostavili politiku pomirenja u regionu, uputili smo reči izvinjenja drugim narodima..., usvojili smo Rezoluciju o Srebrenici koju nijedna država nakon Drugog svetskog rata nije učinila za slične akte koji su se desili“, podsetio je Tadić.
Reagujući na Tadićeve navode o lideru Ujedinjenih regiona Srbije Mlađanu Dinkiću, šef poslaničke grupe te partije Vladimir Ilić je u pisanoj izjavi lokalnim medijima naveo da formiranje vlade uopšte nije zavislo od URS-a i Tadića optužio da je upravo on želeo da i dalje bude gospodar života i smrti.
Ilić je naveo da je URS začuđen što Tadić, umesto da analizira sopstvene propuste, neiskorišćene šanse i kardinalne političke greške, kao uzrok sopstvenog neuspeha navodi stranku sa kojom iz samo njemu poznatih razloga nije hteo da pravi koaliciju.
A politički analitičar Dejan Vuk Stanković ovako se u komentaru za Radio Slobodna Evropa osvrće na činjenicu da je Tadić priznao svoju odgovornost na izborni poraz i druge neuspehe u prethodne četiri godine, ali da će se, uprkos tome, ponovo kandidovati za predsednika stranke:
“U visokorazvijenim demokratskim društvima sam poraz na izborima je uvod u povlačenje sa mesta lidera stranke. Vi dobro znate praksu, recimo, u Velikoj Britaniji. Više nikome ne bi palo na pamet da kandiduje, recimo, Gordona Brauna za premijera Britanije, kao ni bilo kog drugog ko je izgubio izbore, dok u Srbiji, očigledno, predsednici stranaka teže ka tome da budu večni, dakle, da budu nesmenjivi.”
Osvrćući se na Tadićev izveštaj o neuspesima u prethodne četiri godine, Stanković kaže da taj dokument nije dovoljno ubedljiv:
“Pre svega zbog toga što nije jasno mapirao šta su greške. Sve je to ostalo u jednoj dimenziji apstrakcije i neodređenosti. Nije jasno rečeno, osim naznake da žele da budu socijaldemokratska partija, šta je to što će oni u programsko-ideološkom smislu da ponude tako da se tu više radi o isticanju nečega što bi navodno bila prednost Borisa Tadića kao lidera Demokratske stranke, u odnosu na Dragana Đilasa koji se tu percipira kao tehnokrata koji je vešt u komunikaciji sa medijima. Zbog toga mi taj izveštaj liči na govor koji je nosio jake elemente alibi-priče”, ocenjuje Dejan Vuk Stanković.
Boris Tadić je izjavio da je njegov zamenik Dragan Ðilas odgovoran što je DS na prošlim izborima u Beogradu osvojila devet odsto manje glasova nego 2008.
Tadić je prethodno u jednosatnom izveštaju o radu partije prihvatio da je najodgovorniji za izborni poraz stranke, čak i deo krivice, ali je istakao da nije jedini odgovoran i kriv i da treba utvrditi odgovornost potpredsednika i drugih stranačkih funkcionera.
Kako bi imao legitimitet da i druge prozove, Tadić je najpre ponudio da objasni u čemu je njegova odgovornost. Rekao je da je uglavnom vidi u tome što se na vreme nije obračunao sa tendencijama konfederalizacije stranke i što je dozvolio kadrovske greške i ulazak u stranku ljudi koji imaju bezobzirne ambicije:
“Moja odgovornost je što se nisam obračunao sa tendencijama konfederalizacije stranke na prošloj skupštini Demokratske stranke... Moja odgovornost je što sam bio bolećiv prema nedelotvornim ministrima i funkcionerima stranke, što nisam snažno zahtevao smene funkcionera koji se vezuju za atmosferu korupcije i nedozvoljenih radnji...To važi i za moju odgovornost koja se tiče neprincipijelnih sukoba i vrlo antagonističnih odnosa mojih potpredsednika...Krivica je i odgovornost što sam dozvolio velike kadrovske greške i afirmaciju ljudi koji imaju bezobzirne ambicije. Ljudi strašnih ambicija lojalni su samo svojim ambicijama, a ne političkim idejama”, rekao je Tadić.
Tadić je između ostalog rekao i da je 20. maja, kada je izgubio na izborima za predsednika Srbije, hteo da da ostavku na mesto predsednika DS-a i podsetio na svoju izjavu "vidimo se u nekom drugom filmu", ali da je Predsedništvo stranke insistiralo da to ne učini nego da ostane i vodi pregovore o formiranju nove vlade Srbije.
Potom je objasnio da DS nije formirala novu vladu zato što nije hteo da dozvoli da Mlađan Dinkić kontroliše ceo finansijski i ekonomski sistem zemlje, smatrajući za to nije sposoban:
“Nisam hteo da prihvatim taj uslov jer bi Demokratska stranka platila strahovitu političku cenu za posledice takve odluke...Ja smatram da je gospodin Dinkić, uprkos dobrim rezultatima, ostavio i katastrofalne posledice po privredni život zemlje. Mi smo platili jedan deo te političke cene, on se, naravno, kao i uvek, kao i naši drugi koalicioni partneri, izvlačio iz odgovornosti učešća u prethodnoj vladi”.
Alibi priča
Tadić se osvrnuo i na optužbe da je odluke donosio "na dvoru", navodeći da to nije tačno i da nikada nije prekršio Statut stranke, već da se dogovarao sa svojim najbližim saradnicima. U tom kontekstu je istakao Miodraga Rakića, svog savetnika dok je bio na funkciji predsednika Republike:
“I kroz moju saradnju u državnim institucijama, sasvim je sigurno da će jedan od ljudi na koje ću računati u budućnosti, nakon ovih izbora u Demokratskoj stranci, za najviše funkcije u Demokratskoj stranci biti Miodrag Rakić jer imam puno poverenje u njega.”
Tadić je priznao i da se nije dovoljno bavio Demokratskom strankom, ali je naglasio da nema dva života jer je bio predsednik Srbije.
Ni po koju cenu se ne sme dozvoliti, naglasio je, da DS, "bastion demokratije", potpadne pod uticaj finansijskih moćnika i tajkuna.
"Tajkunske grupacije i finansijski moćnici i kriminalne grupe vrše pritisak na političke organizacije, želeći da realizuju svoje interese", naglasio je Tadić i upozorio da se to ne sme dozvoliti.
Boris Tadić je naveo rezultate koje je Srbija postigla dok je Demokratska stranka bila na vlasti:
„Postigli smo najveći uspeh u istoriji Srbije u borbi protiv kokainske mafije i organizovanog kriminala..., mi smo dovršili saradnju sa Haškim tribunalom..., dostigli status zvaničnog kandidata za članstvo u Evropskoj uniji..., mi smo uspostavili politiku pomirenja u regionu, uputili smo reči izvinjenja drugim narodima..., usvojili smo Rezoluciju o Srebrenici koju nijedna država nakon Drugog svetskog rata nije učinila za slične akte koji su se desili“, podsetio je Tadić.
Reagujući na Tadićeve navode o lideru Ujedinjenih regiona Srbije Mlađanu Dinkiću, šef poslaničke grupe te partije Vladimir Ilić je u pisanoj izjavi lokalnim medijima naveo da formiranje vlade uopšte nije zavislo od URS-a i Tadića optužio da je upravo on želeo da i dalje bude gospodar života i smrti.
Ilić je naveo da je URS začuđen što Tadić, umesto da analizira sopstvene propuste, neiskorišćene šanse i kardinalne političke greške, kao uzrok sopstvenog neuspeha navodi stranku sa kojom iz samo njemu poznatih razloga nije hteo da pravi koaliciju.
A politički analitičar Dejan Vuk Stanković ovako se u komentaru za Radio Slobodna Evropa osvrće na činjenicu da je Tadić priznao svoju odgovornost na izborni poraz i druge neuspehe u prethodne četiri godine, ali da će se, uprkos tome, ponovo kandidovati za predsednika stranke:
“U visokorazvijenim demokratskim društvima sam poraz na izborima je uvod u povlačenje sa mesta lidera stranke. Vi dobro znate praksu, recimo, u Velikoj Britaniji. Više nikome ne bi palo na pamet da kandiduje, recimo, Gordona Brauna za premijera Britanije, kao ni bilo kog drugog ko je izgubio izbore, dok u Srbiji, očigledno, predsednici stranaka teže ka tome da budu večni, dakle, da budu nesmenjivi.”
Osvrćući se na Tadićev izveštaj o neuspesima u prethodne četiri godine, Stanković kaže da taj dokument nije dovoljno ubedljiv:
“Pre svega zbog toga što nije jasno mapirao šta su greške. Sve je to ostalo u jednoj dimenziji apstrakcije i neodređenosti. Nije jasno rečeno, osim naznake da žele da budu socijaldemokratska partija, šta je to što će oni u programsko-ideološkom smislu da ponude tako da se tu više radi o isticanju nečega što bi navodno bila prednost Borisa Tadića kao lidera Demokratske stranke, u odnosu na Dragana Đilasa koji se tu percipira kao tehnokrata koji je vešt u komunikaciji sa medijima. Zbog toga mi taj izveštaj liči na govor koji je nosio jake elemente alibi-priče”, ocenjuje Dejan Vuk Stanković.