„Centralni trend društva u Srbiji je zaborav, jer su na vlasti oni kojima nije u interesu da se svega sećamo“, kaže za Radio Slobodna Evropa Borka Pavićević, dramaturškinja i direktorka Centra za kulturnu dekontaminaciju, čija je zbirka kolumni „Glava u torbi“ promovisana u četvrtak uveče u Kulturnom centru Beograda.
Naspram zaborava o kojem govori naša sagovornica stoje njeni tekstovi koje Borka Pavićević već dve decenije objavljuje jednom sedmično u dnevnom listu „Danas“, a koji su se sada našli među koricama njene treće knjige kolumni.
„Moja namera je da prozivam javnost, da prozivam prošlost, da postavljam pitanja. Dakle, to je nekakav pokušaj spoja mišljenja i delanja“, kaže Pavićević nakon promocije „Glave u torbi“.
U njoj su sabrane kolumne koje je autorka objavila u istoimenoj rubrici „Danasa“ od 2013. do kraja 2016. godine.
„Imaš želju da kažeš nešto o tome šta se zbiva. Mislim da je važno da se to uobliči na papiru. Da te to ne muči u tvojim mislima, odnosno da se to nekako formira u jedan stav koji je zanimljiv i drugim ljudima“, objašnjava Borka Pavićević.
Ono što karakteriše kolumne Borke Pavićević su tekstovi prožeti emocijama, rekao je na promociji njene knjige sociolog Aleksej Kišjuhas. Kišjuhas, inače takođe kolumnista „Danasa“, učestvovao je u tromesečnom istraživanju novinskih naslova, koje je pokazalo da se u trećini njih može naći ekstemni govor i proizvodnja straha. Nasuprot njima stoje tekstovi Borke Pavićević, dodaje Kišjuhas:
„Hoću da kažem da je emocionalnost tekstova Borke Pavićević direktno suprotstavljena jednoj šumi straha, paranoje, teorija zavere i tome slično, kakve se pronalaze u sadržajima naših medija“, kaže Kišjuhas.
Za Lazara Bodrožu, dizajnera iz kolektiva „Metaklinika“ koji je dizajnirao knjigu „Glava u torbi“, tekstovi nekadašnje dramaturškinje BITEF-a, Ateljea 212 i brojnih pozorišta od Ljubljane do Prištine imaju delimično i enciklopedijski značaj.
„Sa te strane, meni je kod te knjige impresivna ta količina podataka koji tu postoje i način na koji su oni plasirani“, rekao je Bodroža na promociji.
Borka Pavićević podseća na važne figure iz istorije jugoslovenskog kulture, neguje antifašističko nasleđe, ali i dosledno ukazuje na posrnuće srpskog društva tokom devedesetih godina prošlog i u prvim decenijama 21. veka.
Kroz svoje javno delovanje Pavićevićeva pokazuje građansku hrabrost, o čemu svedoče i njeni novinski zapisi, rekao je književni kritičar Saša Ćirić.
„Sve je to jedna celina, jedno integralno javno delovanje osobe čija cela biografija, bilo da je posvećena pozorišnom radu ili društvenom aktivizmu, jeste u jednoj stalnoj komunikaciji sa javnošću i u jednom polemičkom odnosu sa onim pojavama koje u najmanju ruku treba preispitati, a svakako i sa onima koje treba ili dekonstruisati ili osuditi“, kaže Ćirić.
U svojim tekstovima – bilo da oni poprimaju formu putopisa, hronike, eseja ili izveštaja – Borka Pavićević beleži i komentariše, a samim tim i čuva od zaborava, događaje kako iz kulturnog i političkog života, tako i iz svakodnevice.
Promene naziva ulica, uklanjanje ili izmeštanje spomenika, rehabilitacija ratnih zločinaca i kolaboracionista u Drugom svetskom ratu – sve su to, prema rečima direktorke Centra za kulturnu dekontaminaciju, pokušaji da se „istrebi sećanje“.
„Jer, ti na neki način svedočiš, a svedoci baš nisu mnogo popularni. Odnosno, oni u strukturama zvuče kao neko ko može da govori kompetentno, jer je živeo to vreme. To je pitanje celog ovog prostora koji se danas zove region. Očigledno se reprodukuju politička zaoštravanja samo zbog toga što se iste one grupacije koje su uvele u rat i sada na različite načine javljaju“, zaključuje naša sagovornica.
Borka Pavićević kolumne u „Danasu“ piše od osnivanja tog lista 1997. godine. Pre najnovije knjige, objavila je dve zbirke kolumni – knjiga „Moda“ izašla je 1994. godine, a četiri godine kasnije i zbirku „Na ex-Postdejtonska moda “.
Facebook Forum