Geršman: SAD ne mogu Balkan prepustiti Evropi

SAD se ne mogu povući sa Balkana i prepustiti ga Evropi, kaže za RSE Karl Geršman (Carl Gershman), predsednik Nacionalne zadužbine za demokratiju (National Endowment for Democracy) sa sedištem Vašingtonu od njenog osnivanja 1984.

Geršman je bio predstavnik SAD u Komitetu UN za ljudska prava u vreme administracije Ronalda Regana.

“Kada je reč o ostvarivanju političkih prava i sloboda, to iziskuje snažno prisustvo SAD u nastojanju da se prevaziđu ove teškoće na Balkanu, iako Vašington treba da se suoči i rešava veće probleme, kao što su trenutno na Bliskom istoku, zatim u odnosima sa Kinom i ostale. Međutim, Balkan nije nestao sa geopolitičke mape i SAD ne mogu jednostavno reći - ovo je evropski problem“, kazao je Geršman.

U razgovoru tokom međunarodne konferencije "Forum 2000" u Pragu, bilo je reči o pretnji od militanata Islamske države, situaciji u Ukrajini kao i izazovima sa kojima se suočava demokratija u vreme globalne ekonomske krize, pre svega produbljivanje nejednakosti.

RSE: Situacija na Bliskom istoku je prilično haotična, naročito u poslednjih nekoliko meseca kada je naglo ojačao ISIS. Mnogi su zatečeni, jer se smatralo da su nakon ubistva Osame bin Ladena ekstremisti u priličnoj meri suzbijeni. Povodom osvajanja ove terorističke organizacije ponovo su u prvi plan izbili rivaliteti po raznim osnovama, pre svega između šiitskog Irana koji podržava sirijskog predsednika Asada i većinskih sunitskih država kao što su Saudijska Arabija i Turska. Stiče se utisak i da su SAD zatečene najnovijim razvojem situacije kao i da vazdušni udari međunarodne koalicije neće biti dovoljni da se poraze militanti iz Islamske države.

Geršman: Ne slažem se sa ocenom da su se militanti Islamske države pojavili iznenada. Bivši ministar odbrane SAD Leon Paneta je nedavno izjavio da je zbog zalaganja da američke trupe ostanu u Iraku, vodio žestoke rasprave unutar administracije u Vašingtonu. On je to vreme upozoravo da će, ako se američke snage povuku, to stvoriti vakum koji će iskoristiti ekstremisti.

Dakle, sve ovo što se danas dešava moglo se predvideti. Jasno je i kakve će biti posledice, jedino ostaje nejasno kako ćemo se suočavati sa njima. Očigledno je da se problem ne može rešiti samo vazdušnim udarima, već je potrebno poslati i specijalne snage koje će sa zemlje pomoći da bombardovanje bude delotvornije. Za sada se ne nazire takva odluka, ali je jasno da će međunarodna zajednica morati da se još ozbiljnije posveti ovom problemu.

RSE: Potpredsednik SAD Bajden je nedavno optužio pojedine zemlje, pre svega Tursku, Saudijsku Arabiju i Ujedinjene Arapske Emirate za podršku svim snagama uključujući i ISIS, jer im je glavni cilj rušenje sirijskog predsednika Asada. Bajden se potom izvinio liderima ovih zemalja. U svakokm slučaju ove sunitske zemlje ne gledaju blagonaklono na jačanje uticaja šiitskog Irana koji pomaže Asadu, a ima i mnogo veći upliv u Iraku nakon zbacivanja Sadama Huseina, jer su i u ovoj zemlji šiiti u većini.

Geršman: Nije reč samo o šiitskoj većini u Iraku. Problem je bio povlačenje američkih snaga koje su osiguravale ravnotežu pa je nakon 2008. vladala izvesna stabilnost. Sada vidimo posledice njihovog odlaska.

RSE: Mnogi smatraju da je sama američka invazija na Irak 2003. godine izazvala mnoštvo problema sa kojima se danas suočava Bliski istok. Osim što je u pravnom smislu bila diskutabilna, jer nije odobrena u Savetu bezbednosti - zatim nije pronađeno oružje za masovno uništavanje - intervencija SAD je otvorila prostor i za jačanje uticaja Irana u Iraku, s obzirom da su u obe zemlje šiiti u većini. Irak je sada na ivici raspada na šiitski, sunitski i kurdski deo.

Geršman: Smatram da američka administracija nije sagledala posledice invazije Iraka. Korektno je reći da Vašington nije imao u vidu razmere sukoba. Bela kuća je smatrala – i to je jedino opravdanje – da Irak poseduje oružje za masovno uništavanje. To je bilo bezbednosno pitanje i tada se nije razmišljalo o oslobađanju Iraka ma koliko da su SAD prezirale Sadama Huseina.

Posle se pokazalo da Irak ne poseduje oružje za masovno uništenje mada je pitanje da li je Sadam bio u stanju da u međuvremenu razvije taj program. Da ponovim, Vašington nije u potpunosti sagledao da će njegova intervencija izazvati takve posledice, uključujući i sukob šiita i sunita.

RSE: U svakom slučaju situacija je sada haotična. Leon Paneta je izjavio da za pobedu nad ekstremistima Islamske države neće biti dovoljno samo nekoliko godina već možda decenije. SAD - koje su zauzete i drugim svetskim pitanjima, kao što je sukob u Ukrajini, zatim Avganistan, uspon Kine - sada su veoma oprezne i nisu spremne da, osim vazdušnih udara, pošalju i kopnene trupe. Da li će Vašington biti spreman i da proširi svoje akcije protiv ISIS?

Geršman: Nužno je ozbiljno suočavanje sa ovim teškoćama. U protivnom, situacija će postati još opasnija. Problem se ne može u potpunosti iskoreniti, ali da se obuzdali ekstremisti neophodne je nastaviti vojne operacije, zatim osigurati da Vlada u Iraku zaista bude inkluzivna kako bi se sprečilo da ISIS koristi nezadovoljstvo sunita svojim podređenim i izolovanim položajem. Predstoji i težak rad u stvaranju raznih savezništava i koalicija a zato je neophodno američko vođstvo.

RSE: S ozbirom da Turska i ostale regionalne sile nisu spremne da pošalju kopnene trupe, koje bi delovale u kombinaciji sa američkim vazdušnim udarima, da li će se Vašington ponovo naći u situaciji da uputi sopstvene trupe?

Geršman: Predstoji duga debata o tom pitanju. Smatram da se budimo nakon perioda iluzija. Ne možete imati iluzije o svetu u kome živimo.

RSE: Za kraj razgovora o Bliskom istoku, da pomenemo situaciju u Egipu. Na početku su u pokretu za demokratske promene glavnu reč imali mladi i liberalno orijentisani ljudi. Na kraju je ispalo da su "Muslimanska braća", koja su posmatrala sa strane ta zbivanja, "preotela" tekovine revolucije. Međutim, voleo neku "Muslimansku braću" ili ne, oni su došli na vlast na u osnovi demokratskim izborima. U međuvremenu, šef države Morsi je zbačen i armija je preuzela vlast. Mnogi građani su očito razočarani ovakvih ishodom nakon trogodišnje borbe. Kako ohrabriti i osnažiti demokratske snage?

Geršman: To je teško pitanje. Naravno da je reč o neuspehu tranzicije. Demokratska transformacija je uspela u Tunisu, što je veoma važno da imamo makar jedan uspešan primer. Egiptu predstoji dug i mukotrpan put s obzirom na njegovu složenu situaciju. Građani i organizacije koji su predvodili proteste na trgu Tahrir nisu želeli da kasnije učestvuju u politici, a najorganizovanija politička snaga bila su Muslimanska braća koja nisu privržena demokratiji. Nisam siguran da će vlast koju oličava Sisi biti dugovečna.

Ne znamo kada će izbiti novi protesti i sukobi. Međutim, ljudi koji žele otvoreniji sistem pre ili kasnije će tražiti reforme. Bez obzira na ograničenja "Arapskog proleća", jer je otvorilo prostor i za nedemokratske snage, ono je pokazalo da ljudi žele nešto bolje nego što imaju. Nadajmo se da će pokret sa trga Tahrir jačati i sazreti bez obzira na trenutne neuspehe.

To se odnosi i na Ukrajinu, tačnije da pokret koji je iznedrio "narandžastu revoluciju" treba da sazri. Ona je u međuvremenu doživela neuspeh. Demokratska vlada nije ispunila očekivanja, što je omogućilo vraćanje Janukoviča na vlast. Nadajmo se da će civilno društvo koje je aktivno učestvovalo u pokretanju "narandžaste revolucije" definisati jasnu, realističnu i dugoročnu strategiju. Da se vratim na stanje u Egiptu, snage koje su iznedrile "Arapsko proleće" moraće da se aktivno uključe u politiku a ne da je prepuste kao u prošlosti Mubaraku, zatim Sisiju i Muslimanskoj braći.

RSE: I situacija u Ukrajini, koju ste pomenuli, veoma je haotična. Primirje je krhko i u takvim okolnostima se ne nazire političko rešenje.

Geršman: Nije moguće političko rešenje bez vojne ravnoteže, koje sada nema u Ukrajini. Njene snage su veoma slabo naoružane i ne mogu da odole modernoj ruskoj armiji. Stoga je nužno poslati vojnu pomoć vlastima u Kijevu.

RSE: Mislite na naoružanje? Da li je to dovoljno, ili bi to uključivalo i neku vrstu intervencije NATO, mada Ukrajina nije članica ove Alijanse?

Geršman: U ovom trenutku je važno da se ukrajinskoj armiji pomogne u obuci i naoružanju, kako bi se mogla sama suprostaviti ruskim snagama, što sada nije u stanju. Ne smatram da to iziskuje i vojnu intervenciju NATO. Međutim, za održivo političko rešenje neophodni su i instrumenti za obuzdavanje Rusije.

RSE: U jednom intervjuu 2006. rekli ste da ste u mladosti bili socijaldemokrata, a da ste kasnije postali demokrata. Globalna ekonomska kriza zaoštrila je mnoga pitanja koja sežu do srži demokratije, pre svega produbljivanje nejednakosti.

Geršman: Demokratija se sučava sa paradoksom da se formlano širi kao set vrednosti, makar formalno, a da je istovremeno pogađa kriza na samom izvorištu. Kako udahnuti nove ideje u demokratiju. Neki je zovu "demokratija 2.0", koja podrazumeva mnogo aktivniju ulogu građana naspram "demokratije 1.0" kao uglavnom formalne, "izborne demokratije" koja svodi učešće građana uglavnom na glasanje svake četiri godine.

Demokratija se nikada nije svodila samo na formalne kriterijume. Uvek je podrazmevala mnogo toga. Uvek smo verovali da je sloboda na prvom mestu. To, između ostalog, znači i slobodu organizovanja sindikata, političkih partija i drugih organizacija u cilju zadovoljavanja ekonomskih i drugih potreba građana.

U međuvremenu su iskrsli mnogi problemi koji nisu postojali na počecima demokratije. Na primer, starenje stanovništva što iziskuje mnogo veća finansijaska izdvajanja u SAD i EU. Na razna socijalna davanja, penzije, brigu o starima i slično - ranije je trošena trećina američkog budžeta, sada dve trećine. U kombinaciji sa troškovima odbrane i servisiranjem dugova, ne ostaje skoro ništa za druge potrebe.

Zato je potreban politički sporazum između različitih snaga oko ovih pitanja, a koji se još ne nazire. To su problemi sa kojima se suočava jedno demokratsko društvo. Demokratija se nikada nije svodila samo na izbore.

RSE: Da li produbljivanje nejednakosti dovodi u pitanje sam pojam demokratije, jer jedan od njenih ključni postulata uvek je bio jednakost šansi?

Geršman: Rešavanje problema nejednakosti nikada nije bilo moguće bez snažnog ekonomskog rasta, konkurentnosti. Nije rešenje u vraćanje centralizovanog, državnog socijalizma. Doduše, potreban je izvestan povratak na inkluzivnu tržišnu ekonomiju koja uvažava potrebe siromašnih. Dakle, da bi se obezbedila sredstva za brigu o njima potrebna je snažna tržišna ekonomija kao izvor.

RSE: Na kraju o Balkanu. Iako se stanje poboljšava, ono je i dalje krhko. Srbija i Crna Gora su na evropskom putu. S druge strane, demokratski procesi se suočavaju sa mnoštvo izazova. Zemlje regije se još nisu u potpunosti oporavile od nedavnih ratova. Ima još nerešenih etničkih sporova. BiH je i dalje u političkoj blokadi. Vlada beznađe pa mnogi mladi žele da odu. Kao jedna od posledica tog haotičnog stanja, nekoliko stotina militanata sa Balkana pridružilo se ekstremistima Islamske države? Kako gledate na perspektivu ove regije?

Geršman: To su očigledno dugoročni problemi. Ovo je regija iz koje se SAD ne mogu povući i prepustiti je Evropi. Kada je reč o političkim pravima i slobodama, to iziskuje snažno prisustvo SAD u nastojanjima da se prevaziđu ove teškoće na Balkanu, iako Vašington treba da se suoči i rešava veće probleme, kao što su trenutno na Bliskom istoku, zatim u odnosima sa Kinom i ostale. Međutim, Balkan nije nestao sa geopolitičke mape i SAD ne mogu jednostavno reći - ovo je evropski problem.