Zamenica direktora Republičkog zavoda za zaštitu spomenika u Beogradu Estela Radonjić Živkov razrešena je te funkcije na svoj zahtev.
Ona je navela za Radio Slobodna Evropa(RSE) da se ne slaže sa politikom Zavoda.
Na pitanje RSE da li to ima veze sa planovima države za revitalizaciju bombardovanog kompleksa Generalštaba u Beogradu, odgovorila je potvrdno.
Radonjić Živkov je sredinom novembra izjavila medijima da Generalštab nije izgubio svojstva zbog koga bi bio izbrisan sa liste spomenika kulture.
Prethodno je Vlada Srbije ukinula zgradama Generalštaba i Ministarstva odbrane status kulturnog dobra, iako se tome protivi struka.
Tom odlukom otvoren je put ka projektu Džareda Kušnera (Jared Kushner), zeta novoizabranog predsednika Sjedinjenih Država Donalda Trampa (Trump) o revitalizaciji kompleksa bombardovanog Generalštaba.
Zaposleni u Zavodu za zaštitu spomenika kulture, koji je nadležan za spomeničko nasleđe, zatražili su od Vlade da odluku stavi van snage.
U pismu Vladi, u koje je RSE imao uvid, Republički zavod je ocenio da je Vlada "grubo prekršila Zakon o kulturnom nasleđu jer je odluku donela bez zakonom propisanih radnji".
Da bi taj status bio ukinut, Vladi je bila potrebna saglasnost Republičkog zavoda za zaštitu spomenika kulture dok se u ovom pismu tvrdi da ona nije data.
Nema javno dostupnog zvaničnog dokumenta koji bi potvrdio da je takvo mišljenje struke dato.
Zavod su 18. novembra posetili pripadnici Bezbednosno-informativne agencije (BIA), nakon čega su zaposleni prestali da daju izjave za medije.
BIA nije tada odgovorila na upit RSE šta je bio razlog ove posete.
Vlada Srbije je 15. maja potpisala Ugovor o revitalizaciji sa Kušnerovom kompanijom "Affinity Global Development" čime je Srbija ovo zemljište iznajmila na 99 godina.
List Njujork tajms je 18. marta objavio da je investicija vredna 500 miliona dolara i da bi država Srbija, prema predlogu ugovora, trebalo da dobije 22 odsto profita.
Zgrada Generalštaba bombardovana je u dva navrata tokom NATO akcije na Saveznu Republiku Jugoslaviju 1999. kao odgovor na progon Albanaca na Kosovu koji su vršile bezbednosne snage Srbije.
U odluci Vlade Srbije iz 2005. o utvrđivanju zgrada Generalštaba i Ministarstva odbrane za spomenik kulture navodi se da je jedino i najkompleksnije ostvarenje moderniste Nikole Dobrovića koji zauzima posebno mesto u srpskoj i široj jugoslovenskoj arhitekturi.
