Pre tačno deset godina 25. januara, u Srbiji je formirana prva demokratska vlada posle petooktobarskih promena, koju je vodio Zoran Đinđić. Đinđićeva vlada imala je sedam potpredsednika, 17 ministarstava i 16 ministara. Suočavala se s brojnim problemima nasleđenim iz 90-ih, i pokušala je da izolovanu i ekonomski uništenu zemlju, posle godina ratova, vrati u red uređenih evropskih država.
Srbija je ponovo uzela sudbinu u svoje ruke, a vlada je mandat za promene dobila od naroda na ulicama Srbije, izgovorio je pre deset godina u ekspozeu poslanicima republičke skupštine Zoran Đinđić.
Saopštio je tada i cilj svoje Vlade: za najkasnije 10 godina Srbija će postati član Evropske unije, a njegova vlada, posle četvorogodišnjeg mandata ostaviće zemlju koja je dotakla najdublje anticivilizacijsko dno, u zavidnom stepenu napretka. Realizacija Đinđićevog projekta zaustavljena je strašnim dankom u krvi - njegovim ubistvom 12. marta 2003. godine.
Kakva bi Srbija bila da je danas među nama je pitanje građanima koje su, obeležavajući desetogodišnjicu Đinđićeve vlade na platou ispred Filozofskog fakulteta u Beogradu, formulisali stipendisti Fonda „Dr Zoran Đinđić“. U nameri da podsete na njegovu viziju razvoja Srbije, delili su građanima štampanu verziju Đinđićevog ekspozea, o čemu govori Ljuban Panić, organizator akcije.
„Fond ’Zoran Đinđić’ to je pretočio u rečenicu – danas bih poručio Zoranu. U više od sto gradova u Srbiji ljudi ostavljaju svoje mišljenje o tome šta bi danas u Srbiji bilo drugačije da je Zoran Đinđić među nama. Zanimljivo ili tragično, kako hoćete, poruke i problemi su oni isti kako ih je Zoran Đinđić opisao u ekspozeu, a mislim da je odgovor na sva ta pitanja upravo u onome što je on govorio: mogu sve vlasti da urade sve, ali se ništa ne može promeniti dok se mi sami ne promenimo. Današnja poruka svima treba da bude da će nam svima biti svakog dana malo bolje ako svakog dana pre svega uradimo nešto na sebi“, kaže Panić.
Gde bi Srbija danas bila da se nije desilo tragično ubistvo njenog prvog demokratskog premijera – upitali smo Beograđane.
"Otišli bismo daleko više napred, u svakom pogledu."
"Ovo je tužno šta se desilo sa Demokratskom strankom."
"Sigurno da bi Srbija bila u povoljnijoj poziciji nego što je sada."
"Bili bismo već u Evropskoj uniji da je ostao živ."
Istinski reformska vlada
Prva demokratska vlada bila je istorijska jer je otvarala perspektive građanima, ocenjuje potpredsednik vlade Božidar Đelić, koji je u prvom kabinetu bio ministar finansija.
„Sećam se da smo posle izglasavanja u Skupštini peške otišli do zgrade Vlade Republike Srbije, skoro svi smo u tom poslu bili apsolutno novi. Ušli smo u tu salu za sednice. Prva vlada je imala jednu tačku dnevnog reda, a to je smenjivanje šefa Državne bezbednosti. Mi smo radili tada danonoćno pod vođstvom čoveka neverovatne harizme i energije – Zorana Đinđića. Nažalost, samo nekoliko nedelja kasnije pokazalo se da u tom naizgled ujedinjenom demokratskom frontu postoje duboke pukotine. Bukvalno, odmah posle hapšenja Slobodana Miloševića videlo se da se taj demokratski front zapravo ne slaže oko veoma bitnih stvari“, priseća se Đelić.
Žarko Korać
Vicepremijer prvog demokratskog kabineta, Žarko Korać, za RSE kaže da je vlada, na čelu sa pokojnim premijerom Đinđićem, bila istinski reformska i da se hrabro poduhvatila zadatka da u normalnu državu pretvori zemlju u sunovratu, uništenu i spolja i iznutra, izbačenu iz svih međunarodnih institucija, sa kriminalizovanim delovima društva, policijom i službama bezbednosti.
Korać dodaje da je Đinđić uspeo da napravi funkcionalnu vladu od jedne mnogo teže koalicije nego što je ova aktuelna.
„Uprkos svim teškoćama i miloševićevsko-kriminogenoj strukturi koju je imao protiv sebe, za samo nešto manje od dve i po godine Đinđić je pokazao da je mogućno da na vlast dođu ljudi kojima su reforme stvarni zadatak. Danas su vlade kukavičke, a naročito ova sadašnja. Ona se ne usuđuje da uđe u konfrontaciju sa tim užasnim Miloševićevim nasleđem koje je još uvek svuda oko nas; ona kalkuliše, ona se udvara narodu. A, Zoran Đinđić je neprekidno građane Srbije podsećao na dve stvari, što je sasvim atipično za političara u Srbiji: on je tražio od ljudi da budu bolji, da se menjaju, da više rade... Danas smo se vratili na ono što je radio Koštunica, što je radio Milošević, što rade, u suštini, svi političari u Srbiji: Srbija je kako treba, ali svet nas ne razume. Sećate se, Zoran Đinđić kaže – to su gluposti. Mi moramo da se menjamo i da se prilagodimo svetu. i drugo što je karakteristično za Zorana Đinđića: on je verovao da Srbija može da izgleda drugačije. Ja ponekad mislim da ljudi koji danas vode Srbiju uopšte ne veruju da ona može da izgleda drugačije od zemlje bez stvarne budućnosti, koja tone u korupciju i najstrašnije političke i ekonomske kompromise“, ocenjuje Korać.
Srbija je ponovo uzela sudbinu u svoje ruke, a vlada je mandat za promene dobila od naroda na ulicama Srbije, izgovorio je pre deset godina u ekspozeu poslanicima republičke skupštine Zoran Đinđić.
Saopštio je tada i cilj svoje Vlade: za najkasnije 10 godina Srbija će postati član Evropske unije, a njegova vlada, posle četvorogodišnjeg mandata ostaviće zemlju koja je dotakla najdublje anticivilizacijsko dno, u zavidnom stepenu napretka. Realizacija Đinđićevog projekta zaustavljena je strašnim dankom u krvi - njegovim ubistvom 12. marta 2003. godine.
Kakva bi Srbija bila da je danas među nama je pitanje građanima koje su, obeležavajući desetogodišnjicu Đinđićeve vlade na platou ispred Filozofskog fakulteta u Beogradu, formulisali stipendisti Fonda „Dr Zoran Đinđić“. U nameri da podsete na njegovu viziju razvoja Srbije, delili su građanima štampanu verziju Đinđićevog ekspozea, o čemu govori Ljuban Panić, organizator akcije.
Panić: Današnja poruka svima treba da bude da će nam svima biti svakog dana malo bolje ako svakog dana pre svega uradimo nešto na sebi.
„Fond ’Zoran Đinđić’ to je pretočio u rečenicu – danas bih poručio Zoranu. U više od sto gradova u Srbiji ljudi ostavljaju svoje mišljenje o tome šta bi danas u Srbiji bilo drugačije da je Zoran Đinđić među nama. Zanimljivo ili tragično, kako hoćete, poruke i problemi su oni isti kako ih je Zoran Đinđić opisao u ekspozeu, a mislim da je odgovor na sva ta pitanja upravo u onome što je on govorio: mogu sve vlasti da urade sve, ali se ništa ne može promeniti dok se mi sami ne promenimo. Današnja poruka svima treba da bude da će nam svima biti svakog dana malo bolje ako svakog dana pre svega uradimo nešto na sebi“, kaže Panić.
Gde bi Srbija danas bila da se nije desilo tragično ubistvo njenog prvog demokratskog premijera – upitali smo Beograđane.
"Otišli bismo daleko više napred, u svakom pogledu."
"Ovo je tužno šta se desilo sa Demokratskom strankom."
"Sigurno da bi Srbija bila u povoljnijoj poziciji nego što je sada."
"Bili bismo već u Evropskoj uniji da je ostao živ."
Istinski reformska vlada
Prva demokratska vlada bila je istorijska jer je otvarala perspektive građanima, ocenjuje potpredsednik vlade Božidar Đelić, koji je u prvom kabinetu bio ministar finansija.
„Sećam se da smo posle izglasavanja u Skupštini peške otišli do zgrade Vlade Republike Srbije, skoro svi smo u tom poslu bili apsolutno novi. Ušli smo u tu salu za sednice. Prva vlada je imala jednu tačku dnevnog reda, a to je smenjivanje šefa Državne bezbednosti. Mi smo radili tada danonoćno pod vođstvom čoveka neverovatne harizme i energije – Zorana Đinđića. Nažalost, samo nekoliko nedelja kasnije pokazalo se da u tom naizgled ujedinjenom demokratskom frontu postoje duboke pukotine. Bukvalno, odmah posle hapšenja Slobodana Miloševića videlo se da se taj demokratski front zapravo ne slaže oko veoma bitnih stvari“, priseća se Đelić.
Vicepremijer prvog demokratskog kabineta, Žarko Korać, za RSE kaže da je vlada, na čelu sa pokojnim premijerom Đinđićem, bila istinski reformska i da se hrabro poduhvatila zadatka da u normalnu državu pretvori zemlju u sunovratu, uništenu i spolja i iznutra, izbačenu iz svih međunarodnih institucija, sa kriminalizovanim delovima društva, policijom i službama bezbednosti.
Korać dodaje da je Đinđić uspeo da napravi funkcionalnu vladu od jedne mnogo teže koalicije nego što je ova aktuelna.
Korać: Zoran Đinđić je tražio od ljudi da budu bolji, da se menjaju, da više rade.
„Uprkos svim teškoćama i miloševićevsko-kriminogenoj strukturi koju je imao protiv sebe, za samo nešto manje od dve i po godine Đinđić je pokazao da je mogućno da na vlast dođu ljudi kojima su reforme stvarni zadatak. Danas su vlade kukavičke, a naročito ova sadašnja. Ona se ne usuđuje da uđe u konfrontaciju sa tim užasnim Miloševićevim nasleđem koje je još uvek svuda oko nas; ona kalkuliše, ona se udvara narodu. A, Zoran Đinđić je neprekidno građane Srbije podsećao na dve stvari, što je sasvim atipično za političara u Srbiji: on je tražio od ljudi da budu bolji, da se menjaju, da više rade... Danas smo se vratili na ono što je radio Koštunica, što je radio Milošević, što rade, u suštini, svi političari u Srbiji: Srbija je kako treba, ali svet nas ne razume. Sećate se, Zoran Đinđić kaže – to su gluposti. Mi moramo da se menjamo i da se prilagodimo svetu. i drugo što je karakteristično za Zorana Đinđića: on je verovao da Srbija može da izgleda drugačije. Ja ponekad mislim da ljudi koji danas vode Srbiju uopšte ne veruju da ona može da izgleda drugačije od zemlje bez stvarne budućnosti, koja tone u korupciju i najstrašnije političke i ekonomske kompromise“, ocenjuje Korać.
