Za Arjanu Rudari uz "samo malo podrške" mladima sve je moguće. Integracija Kosova u Evropsku uniju je budućnost ka kojoj Kosovo treba da ide, veruje ova dvadesetčetverogodišnja Albanka iz Lipljana nedaleko od Prištine.
Za Milana Dobrića iz Severne Mitrovice, prepreke ka boljoj budućnosti su, uveren je, nepremostive. Ovaj mladić srpske nacionalnosti iz dela Kosova većinski naseljenog njegovim sunarodnicima, sanja "veće tržište", ali ga ne vidi na Kosovu.
Sa mladima o različitim pogledima na budućnost ove nedelje se razgovaralo u okviru obeležavanja Dana Evrope, koji se obeležava na godišnjicu nemačke kapitulacije u finalu Drugog svetskog rata. Jedan takav događaj je Kancelarija EU na Kosovu organizovala u Prištini i Severnoj Mitrovici.
Šta kažu mladi u Prištini?
Kosovo će uvek biti u planovima Arjane Rudari.
"Moja budućnost još uvek nije definitivna, ali gde god da sam, jedno znam sigurno a to je da ću uvek raditi za Kosovo i dobrobit Kosova", poručuje ona.
U izjavi za Radio Slobodna Evropa (RSE) ocenjuje da Kosovo vidi kao zemlju sa mnogo potencijala jer 70 odsto stanovništva čine osobe mlađe od 35 godina.
Potencijal za bolju budućnost mladih na Kosovu vidi i dvadesetšestogodišnji Endrit (Tasholli) Tašoli iz Prištine. Ovaj student dizajna enterijera i aktivista poručuje da mladi ne treba da se plaše da naprave korak napred.
"Postoji mnogo potencijala (za budućnost na Kosovu), sada je posebno veliki potencijal ali sa time dolazi i odgovornost, da iskoristimo prilike koje nam se pružaju", kaže on.
Šta kažu u Severnoj Mitrovici?
Mladi iz Severne Mitrovice, jedne od četiri opštine sa srpskom većinom na severu te zemlje, uglavnom nisu bili zainteresovani da o svojoj budućnosti razgovaraju na događaju u organizaciji Kancelarije EU na Kosovu.
RSE je potom anketirao i mlade u samom gradu, među njima i Nenada i Nemanju, studente iz Severne Mitrovice.
"Ne znam koliko postoji neka budućnost ovde. Cela politička situacija, nestabilnost, previranje", navodi Nenad iz Severne Mitrovice za RSE.
Sever Kosova je godina unazad simbol nemira ili tenzija. Lokalno stanovništvo u više navrata postavljalo je barikade na putevima kako bi se kosovske vlasti sprečile da uspostave vlast u tom regionu, u kom su vodeće političke snage bliske vlastima Srbije.
Poslednje tenzije su se desile krajem prošle godine kada su pripadnici srpske zajednice napustili sve kosovske institucije.
Nemanja navodi za RSE i da većina njegovih drugara ne vidi svoju budućnost na Kosovu. On lično planira da ode u neki od gradova u Srbiji.
"Najviše na budućnost mladih utiče politika, hteli ne hteli. Mladi su uglavnom apolitični ali to nije dovoljno da politika i donosioci političkih odluka ne utiču na njih i na njihove živote", ocenjuje on.
Gde vide prepreke?
Endrit Tašoli iz Prištine poručuje da uvek postoje prepreke ka boljoj budućnosti ali da mladi moraju da se uhvate u koštac sa njima.
Ocenjuje i da su mladi nezainteresovani, te im poručuje da moraju da znaju kako da pristupe problemu ili nekoj situaciji zarad bolje budućnosti, odnosno da se više angažuju.
Kao primer navodi sam događaj koji je organizovala Kancelarija EU sa ciljem da mladi govore o svojim željama i potrebama.
"Ne moramo uvek nešto da kažemo, da nešto govorimo, ideja je da budemo prisutni. Ja sam razumeo da sam ovde da učim i spreman sam da učim", kaže on.
Milan Dobrić, sagovornik sa početka ove priče, poziva se na sopstvena iskustva. Objašnjava da se bavio različitim stvarima u životu – od vođenja privatnog biznisa u oblasti fotografije i dizajna do angažovanja u civilnom sektoru. Ipak, kako kaže, perspektive nikada nije bilo.
"Iako imate tu mogućnost, da recimo, otvorite neki mali biznis, sa druge strane ne vidite neku budućnost, ne vidite da to ide u nekom željenom smeru da biste veći novac trebali da uložite u biznis. Razlog je to što ne postoji neko veće tržište", kaže on.
Šta kažu podaci međunarodnih organizacija?
UNICEF na Kosovu je 2022. predstavio istraživanje koje je uradio sa mladima u uzrastu od 10 do 24 godine na temu njihovog obrazovanja, angažovanja u društvu, učešća u procesima donošenja odluka i drugim pitanjima koja utiču na njihove živote.
Pored ostalog, rezultati su pokazali da mladi žele da budu više uključeni u procese donošenja odluka, postanu kreatori promena u svojim zajednicama i da se uključe da komentarišu i daju doprinos o javnim politikama.
Prethodno je nemačka nevladina organizacija Friedrić-Ebert-Stiftung u svom istraživanju iz 2019. zaključila da su mladi na Kosovu optimistični po pitanju svoje budućnosti i budućnosti Kosova, ali da su veoma pesimistični u pogledu realne situacije na terenu kada je u pitanju obrazovanje, tržište rada ili politička situacija.
Ova organizacija inače ima svoja predstavništva u više od 100 zemalja sveta i podržava politiku mirne saradnje.
Rezultati njihovog istraživanja pokazuju i da mladi uglavnom žele da migriraju iz ekonomskih razloga.