Priredila: Žarka Radoja
Nemačka vlada i dve glavne opozicione partije dogovorili su se u nedelju uveče da zajednički imenuju Joahima Gauka za predsedničkog kandidata.
O imenovanju ovog 72-godišnjeg teologa i i borca za ljudska prava u bivšem DDR-u, postignut je dogovor između demokršćanske stranke, liberala, socjaldemokrata i zelenih. Protiv je, za sada, samo stranka ekstremne levice. Predsedavajuća Kluba poslanika Levice u nemačkom parlamentu, Dagmar Enkelman je kazala da Gauk neće dobiti podršku njihove partije
Kancelarka Angela Merkel rekla je da su se njena koaliciona vlada desnog centra i opozicija levog centra odlučili za nekadašnjeg istočnonemačkog borca za ljudska prava, prenela je agencija AP.
Obzirom da su ga podržale glavne partije u parlamentu, njegovo imenovanje sledećeg meseca trebalo bi da bude formalnost, piše BBC.
Gauk je poznati istočno-nemački disident. Tokom revolucije koja je prethodila rušenju Berlinskog zida 1989. bio je saosnivač opozicionog pokreta Novi forum, a 1990. poslanik Saveza 90 u jedinom demokratski izabranom parlamentu bivše Demokratske Republike Nemačke.
Posle ujedinjenja dve Nemačke, bio je Savezni komesar za arhive bivše istočno-nemačke tajne službe Štazi od 1990. do 2000, kada je stekao reputaciju "lovca" na bivše pripadnike i saradnike te službe.
U 2010. godini Gauk je bio predsednički kandidat zelenih i socijaldemokrata, ali je izgubio sa tesnom razlikom protiv bivšeg predsednika Nemačke Kristijana Vulfa, na čije mesto sada dolazi.
Na konferenciji za medije nakon sastanka u nedelju uveče Merkelova je potvrdila da će podržati Gauka.
“Ne smemo zaboraviti da jednom crkvenom čoveku poput Gauka treba da zahvalimo za uspeh mirne revolucije u Istočnoj Nemačkoj”, kazala je Merkelova koja je i sama kćerka protestantskog sveštenika i, kao i Gauk, odrasla je u Istočnoj Nemačkoj.
“Ovaj čovek može da pruži važan podsticaj za izazove koji nas čekaju u budućnosti”, istakla je Merkelova a prenosi BBC.
Uloga predsednika u Nemačkoj je uglavnom ceremonijalna i on predstavlja moralni uzor i autoritet građanima.
Predsednik Kristijan Vulf iz redova konzervativne Hrišćanske demokratske unije Merkelove podneo je u petak ostavku, dva meseca pošto su se u javnosti pojavili navodi da je dok je bio predsednik vlade savezne države Donje Saksonije izvlačio korist na osnovu funkcije. Ostavka je stigla nakon što je državno tužilaštvo Hanovera tražilo da mu se ukine imunitet zbog moguće istrage o finansijskim malverzacijama.
Vulf je drugi nemački nemački predsednik koji je morao da odstupi sa te funkcije u vreme mandata kancelarke Angele Merkel.
Treći izbor bi mogao da bude 'treća sreća'. Prema rezlutatima anketa Instituta Emnid, 54 odsto građana za to da Gauk bude novi predsednik.
Nemačka vlada i dve glavne opozicione partije dogovorili su se u nedelju uveče da zajednički imenuju Joahima Gauka za predsedničkog kandidata.
O imenovanju ovog 72-godišnjeg teologa i i borca za ljudska prava u bivšem DDR-u, postignut je dogovor između demokršćanske stranke, liberala, socjaldemokrata i zelenih. Protiv je, za sada, samo stranka ekstremne levice. Predsedavajuća Kluba poslanika Levice u nemačkom parlamentu, Dagmar Enkelman je kazala da Gauk neće dobiti podršku njihove partije
Kancelarka Angela Merkel rekla je da su se njena koaliciona vlada desnog centra i opozicija levog centra odlučili za nekadašnjeg istočnonemačkog borca za ljudska prava, prenela je agencija AP.
Obzirom da su ga podržale glavne partije u parlamentu, njegovo imenovanje sledećeg meseca trebalo bi da bude formalnost, piše BBC.
Gauk je poznati istočno-nemački disident. Tokom revolucije koja je prethodila rušenju Berlinskog zida 1989. bio je saosnivač opozicionog pokreta Novi forum, a 1990. poslanik Saveza 90 u jedinom demokratski izabranom parlamentu bivše Demokratske Republike Nemačke.
Posle ujedinjenja dve Nemačke, bio je Savezni komesar za arhive bivše istočno-nemačke tajne službe Štazi od 1990. do 2000, kada je stekao reputaciju "lovca" na bivše pripadnike i saradnike te službe.
U 2010. godini Gauk je bio predsednički kandidat zelenih i socijaldemokrata, ali je izgubio sa tesnom razlikom protiv bivšeg predsednika Nemačke Kristijana Vulfa, na čije mesto sada dolazi.
Na konferenciji za medije nakon sastanka u nedelju uveče Merkelova je potvrdila da će podržati Gauka.
“Ne smemo zaboraviti da jednom crkvenom čoveku poput Gauka treba da zahvalimo za uspeh mirne revolucije u Istočnoj Nemačkoj”, kazala je Merkelova koja je i sama kćerka protestantskog sveštenika i, kao i Gauk, odrasla je u Istočnoj Nemačkoj.
“Ovaj čovek može da pruži važan podsticaj za izazove koji nas čekaju u budućnosti”, istakla je Merkelova a prenosi BBC.
Uloga predsednika u Nemačkoj je uglavnom ceremonijalna i on predstavlja moralni uzor i autoritet građanima.
Predsednik Kristijan Vulf iz redova konzervativne Hrišćanske demokratske unije Merkelove podneo je u petak ostavku, dva meseca pošto su se u javnosti pojavili navodi da je dok je bio predsednik vlade savezne države Donje Saksonije izvlačio korist na osnovu funkcije. Ostavka je stigla nakon što je državno tužilaštvo Hanovera tražilo da mu se ukine imunitet zbog moguće istrage o finansijskim malverzacijama.
Vulf je drugi nemački nemački predsednik koji je morao da odstupi sa te funkcije u vreme mandata kancelarke Angele Merkel.
Treći izbor bi mogao da bude 'treća sreća'. Prema rezlutatima anketa Instituta Emnid, 54 odsto građana za to da Gauk bude novi predsednik.
