Nesavladiva unutrašnja potreba odvela je dvojicu poslanika SNS, bez znanja stranke ili njenog predsednika, u Donjeck i Lugansk. Sad uspravno stoje i kaznu iščekuju, a o tome će da izveste svi mediji jer cenzure nema, a sankcije su im omiljena tema. Doduše ima jedna omiljenija, a to je premijer, što je i logično.
Svuda, sem u Doboju, kud on prođe, tu se dovikuje "bravo". Opet moramo da se delom ogradimo.
Strašno je, ali u Skupštini Vojvodine skoncentrisali su se oni koji to "bravo" neće da izgovore, po cenu saveza sa onim što je od šešeljevaca ostalo, baš kao i od karićevaca, a neki kažu i po cenu ono malo što je preteklo od Razvojne banke Vojvodine. Dokaza nema, jer advokati štrajkuju, a nije isključeno da će da im se pridruži i predsednik države.
Što se slučaja Vujošević tiče, tu dokazi nisu potrebni. Snimak je kratak, ali se sve vidi. A kada je o azilantima reč, možda da se ne šalimo...
