Građani Srbije mogli bi uskoro saznati koliki su iznosi imovine političara, državnih funkcionera, jer je Agencija za borbu protiv korupcije prikupila više od četrnaest hiljada prijava. Međutim, pitanje je kako će se proveravati validnost pojedinačno prijavljene imovine.
Po ko zna koji put i iz kog pokušaja, ali ovog puta podaci o imovini funkcionera u Srbiji neće više biti tajna i poznati samo članovima Agenciji za borbu protiv korupcije. 14.643 izveštaja o imovini funkcionera, pristiglo je u ovu Agenciju.
"Broj podnetih izveštaja pokazuje da funkcioneri ispunjavaju obaveze iz zakona," kaže direktorka Agencije Zorana Marković.
Što se tiče republičkih funkcionera na najvišem nivou, dakle od predsednika Republike, predsednice skupštine, preko poslanika do predsednika vlade, ministara, državnih sekretara u ministarstvima, možemo u ovom trenutku da kažemo da je više od 95 posto njih dostavilo izveštaj.
Međutim, oko 1.300 izveštaja pristiglo je po isteku roka, kao nepotpuni, ili podneti na starim obrazcima. Procena je da oko 18 hiljada funkcionera ima obavezu da dostavi izveštaj.
Činjenicom da je neko podneo izveštaj i ispunio svoju obavezu, na agenciji je da u postupku koji će sprovoditi utvrdi okolnosti zbog kojih je došlo do kašnjenja u podnetim izveštajima i da primenjuje odgovarajuće mere koje joj stoje na raspolaganju.
DISTRIBUTIVNA PRAVDA
Imovinu su do 02. februara tako morali da prijave predsednici republike i skupštine, premijer i ministri, poslanici u republičkom i pokrajinskom parlamentu, kao i predsednici lokalnih samouprava. Kako je moguće utvrditi da nije bilo zloupotreba prilikom prijave imovine objašnjava predsednik Odbora Agencije za borbu protiv korupcije, Čedomir Čupić:
Čedomir Čupić: Potpuna pravda bi tražila da se svi provere, ali to je nemoguće i ima takozvana “distributivna pravda” pomoću koje vi onda utvrđujete i na neki način pokazujete da ste napravili posao.
"Potpuna pravda bi tražila da se svi provere, ali to je nemoguće i ima takozvana “distributivna pravda” pomoću koje vi onda utvrđujete i na neki način pokazujete da ste napravili posao. Znači napravi se grupacija na primer, ministara, šefova kabineta savetnika, savetika, narodnih poslanika i predsednika opština. I znači to će u određenim ciklusima biti obavljano za ove četri godine i naravno o svemu tome ćemo izveštavati javnost."
Srpske vlasti već deceniju formiraju razne odbore, tela i agncije u nameri da zaustave korupciju i sukob interesa. Efekti su takvi da Srbija zauzima visko mesto zemlje podložne korupciji.
SUMNJA
Verica Barać jedna je od glasnih kritičara takovog pristupa ikao i sama sedi u vladinom Savetu za borbu protiv korupcije. Ona ne veruje da je podnošenje imovinskih karti funkcionera u cilju sprečavanja korupcije već njene izvore vidi na drugoj adresi:
"Čime se u stvari treba sakriti suštinski problem, a to je da je i dalje finansiranje političkih partija ostal bez bilo kakve kontrole i bez ovlašćenja bilo koje institucije da ozbiljno vrši kontrolu političkih stranaka. Za mnoge funkcionere koji su svih ovih godina na vlasti sada kada prijave imovinu Agencija kaže da oni ne mogu da se vraćaju nazad i kako je to stekao. Znači to će biti ovako svojevrsno opravdavanje eventualno nagomilanog bogatstva," smatra Barać.
Verica Barać: Za mnoge funkcionere koji su svih ovih godina na vlasti sada kada prijave imovinu Agencija kaže da oni ne mogu da se vraćaju nazad i kako je to stekao. Znači to će biti ovako svojevrsno opravdavanje eventualno nagomilanog bogatstvaMada broj podnetih izveštaja pokazuje da funkcioneri ispunjavaju obaveze iz zakona, mnogi su kako se moglo čuti sumnjičavi u to da su podaci iz imovinskih karti političara i zaista tačni i iskreni.
"Navodi da agencija nema zakonske mogućnosti da pojedinačno proverava prijavljenu imovinu, kao i to da je imovinska karta funkcionera ipak privatna stvar. Znači istragu vrši kad mi kažemo da proverimo onda to obavlja poreski organ, to obavlja specijalna policija, specijalno tužilaštvo, a procesuira specijalni sud. Mi nismo agencija za istražne radnje nego za preventivne radnje i ukazivanje i pokretanje postupaka koji će proveravati drugi državni organi. E sad naravno, druga stvar, sumnja u to da li će ti organi obaviti ili ne. To je na kraju krajeva ja u ne mogu da dovodim u pitanje," kaže Čupić.
Dakle po prvi put u Srbiji neprijavljivanje imovine tretiraće se kao krivično delo. Svi podaci biće i pod kontrolom javnosti jer će biti objavljeni na sajtu Agencije, što je možda i najvažnija zakonska novina kojom će građani moći da otkriju koliki su iznosi imovine političara, državnih funkcionera, ako su oni u potpunosti i iskreno prikazani.
ANKETA
Iako je namera vlasti da nosiocima javnih funkcija ograničen prostor za bogaćenje na račun građana i države građani Užica neveruju da će funkcioneri prijaviti svu imovinu.
"Sigurno, ne verujem, što bi prijavili? Sumnjam da će da prijave sve, a i zakon im ide na ruku prilično."
"Pa ne znam, nešto baš sumnjam da će da prijave sve."
"Čisto sumnjam. Zato što oni koji imaju neće nikada da prikažu sve što imaju."
"Ne verujem ni 50 % da nisu prijavili. Pa bili vi da živite u Srbiji prijavili? Pa nebi sigurno, a da živimo u nekoj drugoj zemlji oni bi prijavili."
"Nikad. Pa ko je lud da uradi protiv sebe!"
Pročitajte i ovo:
Agencija će “podsticati svest funkcionerima”
Formiranje Agencije bacanje prašine u oči?
Po ko zna koji put i iz kog pokušaja, ali ovog puta podaci o imovini funkcionera u Srbiji neće više biti tajna i poznati samo članovima Agenciji za borbu protiv korupcije. 14.643 izveštaja o imovini funkcionera, pristiglo je u ovu Agenciju.
"Broj podnetih izveštaja pokazuje da funkcioneri ispunjavaju obaveze iz zakona," kaže direktorka Agencije Zorana Marković.
Što se tiče republičkih funkcionera na najvišem nivou, dakle od predsednika Republike, predsednice skupštine, preko poslanika do predsednika vlade, ministara, državnih sekretara u ministarstvima, možemo u ovom trenutku da kažemo da je više od 95 posto njih dostavilo izveštaj.
Međutim, oko 1.300 izveštaja pristiglo je po isteku roka, kao nepotpuni, ili podneti na starim obrazcima. Procena je da oko 18 hiljada funkcionera ima obavezu da dostavi izveštaj.
Činjenicom da je neko podneo izveštaj i ispunio svoju obavezu, na agenciji je da u postupku koji će sprovoditi utvrdi okolnosti zbog kojih je došlo do kašnjenja u podnetim izveštajima i da primenjuje odgovarajuće mere koje joj stoje na raspolaganju.
DISTRIBUTIVNA PRAVDA
Imovinu su do 02. februara tako morali da prijave predsednici republike i skupštine, premijer i ministri, poslanici u republičkom i pokrajinskom parlamentu, kao i predsednici lokalnih samouprava. Kako je moguće utvrditi da nije bilo zloupotreba prilikom prijave imovine objašnjava predsednik Odbora Agencije za borbu protiv korupcije, Čedomir Čupić:
"Potpuna pravda bi tražila da se svi provere, ali to je nemoguće i ima takozvana “distributivna pravda” pomoću koje vi onda utvrđujete i na neki način pokazujete da ste napravili posao. Znači napravi se grupacija na primer, ministara, šefova kabineta savetnika, savetika, narodnih poslanika i predsednika opština. I znači to će u određenim ciklusima biti obavljano za ove četri godine i naravno o svemu tome ćemo izveštavati javnost."
Srpske vlasti već deceniju formiraju razne odbore, tela i agncije u nameri da zaustave korupciju i sukob interesa. Efekti su takvi da Srbija zauzima visko mesto zemlje podložne korupciji.
SUMNJA
Verica Barać jedna je od glasnih kritičara takovog pristupa ikao i sama sedi u vladinom Savetu za borbu protiv korupcije. Ona ne veruje da je podnošenje imovinskih karti funkcionera u cilju sprečavanja korupcije već njene izvore vidi na drugoj adresi:
"Čime se u stvari treba sakriti suštinski problem, a to je da je i dalje finansiranje političkih partija ostal bez bilo kakve kontrole i bez ovlašćenja bilo koje institucije da ozbiljno vrši kontrolu političkih stranaka. Za mnoge funkcionere koji su svih ovih godina na vlasti sada kada prijave imovinu Agencija kaže da oni ne mogu da se vraćaju nazad i kako je to stekao. Znači to će biti ovako svojevrsno opravdavanje eventualno nagomilanog bogatstva," smatra Barać.
"Navodi da agencija nema zakonske mogućnosti da pojedinačno proverava prijavljenu imovinu, kao i to da je imovinska karta funkcionera ipak privatna stvar. Znači istragu vrši kad mi kažemo da proverimo onda to obavlja poreski organ, to obavlja specijalna policija, specijalno tužilaštvo, a procesuira specijalni sud. Mi nismo agencija za istražne radnje nego za preventivne radnje i ukazivanje i pokretanje postupaka koji će proveravati drugi državni organi. E sad naravno, druga stvar, sumnja u to da li će ti organi obaviti ili ne. To je na kraju krajeva ja u ne mogu da dovodim u pitanje," kaže Čupić.
Dakle po prvi put u Srbiji neprijavljivanje imovine tretiraće se kao krivično delo. Svi podaci biće i pod kontrolom javnosti jer će biti objavljeni na sajtu Agencije, što je možda i najvažnija zakonska novina kojom će građani moći da otkriju koliki su iznosi imovine političara, državnih funkcionera, ako su oni u potpunosti i iskreno prikazani.
ANKETA
Iako je namera vlasti da nosiocima javnih funkcija ograničen prostor za bogaćenje na račun građana i države građani Užica neveruju da će funkcioneri prijaviti svu imovinu.
"Sigurno, ne verujem, što bi prijavili? Sumnjam da će da prijave sve, a i zakon im ide na ruku prilično."
"Pa ne znam, nešto baš sumnjam da će da prijave sve."
"Čisto sumnjam. Zato što oni koji imaju neće nikada da prikažu sve što imaju."
"Ne verujem ni 50 % da nisu prijavili. Pa bili vi da živite u Srbiji prijavili? Pa nebi sigurno, a da živimo u nekoj drugoj zemlji oni bi prijavili."
"Nikad. Pa ko je lud da uradi protiv sebe!"
Pročitajte i ovo:
Agencija će “podsticati svest funkcionerima”
Formiranje Agencije bacanje prašine u oči?
