Francuski predsednik Emanuel Makron (Emmanuel Macron) upozorio je birače na opasnost od pobede ekstremne desnice na predsedničkim izborima, pošto ankete pokazuju da je nedelju dana pred prvi krug glasanja njegova rivalka s krajnje desnice Marin le Pen (Marine) smanjila razliku, pišu svetski mediji.
'Nije nemoguće'
Makron je na skupu u subotu, 2. aprila, upozorio svoje pristalice da ne pretpostavljaju da će osvojiti drugi mandat, sugerišući da bi neko od njegovih ekstremno desničarskih rivala mogao da ga pobedi, ističe Fajnenšl tajms (The Financial Times).
Na svom jedinom velikom predizbornom skupu, francuski lider je ukazao na sopstvenu pobedu 2017. i glasanje za Bregzit prethodne godine kao primere neočekivanih ishoda glasanja.
"Ne verujte komentatorima ili istraživanjima javnog mnjenja koji kažu da je to nemoguće, nezamislivo, koji kažu da su 'izbori su već dobijeni i da će sve biti u redu'. Pogledajte nas, pogledajte sebe, pre pet godina. Ljudi su govorili da je to nemoguće", rekao je Makron.
Istraživanja javnog mnjenja predviđaju da će Makron dobiti najviše glasova u prvom krugu glasanja sledećeg vikenda, ispred kandidatkinje krajnje desnice Marin le Pen (Marine) i da će je pobediti u drugom dve nedelje kasnije, kao i pre pet godina, mada ovog puta ankete predviđaju mnogo tesniju pobedu.
Makron je pre pet godina vodio kampanju kao kandidat koji "nije ni desno ni levo". Pre toga nije bio na izabranoj funkciji i smatran je daškom svežeg vazduha, ukazuje Fajnenšl tajms, dodajući da je tada ubedljivo pobedio dve glavne političke partije u Francuskoj – konzervativce i socijaliste. Sada se, međutim, posle pet godina u Jelisejskoj palati smatra delom establišmenta.
Neki glasači među levicom i zelenima koji su ga podržali prošli put kažu da im se ne sviđa, kako smatraju, njegova desničarska ekonomska politika i njegova arogancija.
Makron je na skupu u Parizu istakao svoju posvećenost Evropi i Evropskoj uniji, za razliku od Le Pen i kandidata krajnje levice Žan-Lik Melanšona (Jean-Luc Melenchon), i rekao da je Evropa sa zajedničkom odbranom, politikom zaštite životne sredine i regulisanog kapitalizma važna protivteža "duopolu" supersile SAD i Kine i "velikog nereda" geopolitike.
Poziv biračima
Na svom prvom predizbornom skupu samo nedelju dana pre prvog kruga izbora francuski predsednik pozvao je desetine hiljada sve nervoznijih pristalica da mu pomognu da pobedi u "bici između napretka i povratka", ukazuje televizija Frans 24 (France 24).
"Sad je mobilizacija, sad je bitka", rekao je Makron pred kraj govora od dva i po sata na stadionu u zapadnom delu Pariza. "To je bitka između napretka i povratka, bitka između patriotizma i Evrope, i (s druge strane) nacionalizma".
Makron je govor počeo dugačkom listom dostignuća i obećanjima da će otvoriti radna mesta u bolnicama i staračkim domovima, u, kako navodi francuska televizija, očiglednom pokušaju da ubedi glasače s levog centra za koje istraživači javnog mnjenja kažu da bi mogli da ne glasaju.
"Opasnost od ekstremizma dostigla je nove visine jer su poslednjih meseci i godina normalizovane mržnja, alternativne istine", rekao je on. "Navikli smo da u televizijskim emisijama viđamo antisemitske i rasističke autore".
Centristički predsednik je prošlog meseca u poslednjem trenutku objavio da namerava da se kandiduje za drugi mandat, ali je, ukazuje Frans 24, njegovu kampanju omeo rat u Ukrajini. Sada dok se smanjuje njegova prednost nad konkurentima, njegove pristalice traže da se više posveti kampanji i njegovi saradnici obećavaju da će obići zemlju.
Kao rok zvezda
Na stadionu sa 30.000 mesta poznatom po ragbi utakmicama i rok koncertima, Makron je pokušao da udahne novi život kampanji za reizbor koju je uzdrmao uspon njegove desničarske rivalke Marin le Pen, piše Tajms (The Times).
Nastupajući kao rok zvezda, Makron se do bine progurao kroz razdraganu publiku, praćen glasnom muzikom, pirotehnikom i skandiranjem "još pet godina". Obučen u svoje prepoznatljivo plavo odelo, govor je počeo povezujući ruskog predsednika Vladimira Putina i svoje protivnike s desnice. "Danas neki ljudi bombarduju demokratiju nekoliko sati od Pariza; drugi bi hteli da nas vrate u Francusku kakva je bila pre mnogo godina".
Predizborni događaj na stadionu je bio jedini veliki skup Makronove kampanje, pošto je insistirao da rat znači da bi trebalo da posveti svoje vreme državnim pitanjima, a ne izbornoj kampanji, ukazuje Tajms i ističe da se strategija isprva isplatila pošto je posle početka ruske invazije na Ukrajinu razlika u podršci Makronu i Le Pen bila deset odsto.
Efekat rata u Ukrajini je oslabio, a Makronov rejting je opao jer je pažnja s rata prebačena na njegove posledice na životni standard u Francuskoj – porast cena energije koji je gurnuo inflaciju na 4,5 odsto, što je najviše od sredine 80-ih .
S druge strane, rast rejtinga Le Pen je opravdao njenu odluku da u centar svoje kampanje stavi smanjenje kupovne moći, umesto njenog tradicionalnog antimigrantskog stava. Takođe, ukazuje Tajms, paradoksalno joj je pomogla i kandidatura ekstremnog desničara Erika Zemura (Eric Zemmour). On je isprva preuzeo neke od njenih glasača, ali je njegova tvrda antiislamska retorika učinila da njen oštar stav prema strancima deluje više mejnstrim.
To je, kako navodi londonski list, dovelo i do promene u Makronovom taboru, koji je optuživan da je blag prema Le Pen u očekivanju da će je lako pobediti u drugom krugu. Poslednjih dana, Makron za svoju rivalku kaže da je "ekstremna desnica" i govori o "tandemu Marin le Pen – Erik Zemur", uprkos intenzivnom rivalstvu njih dvoje.
Smanjena prednost
Prednost Makrona nad Le Pen nastavlja da se smanjuje nedelju dana pred prvi krug glasanja, ističe Blumberg (Bloomberg) povodom rezultata poslednjih anketa.
Prema anketi Ifopa objavljenoj u nedelju, 3. aprila, podrška Makronu je 27 odsto, što je pad sa 29,5 odsto dve nedelje ranije. Le Pen je na drugom mestu s 22 odsto, čime je njena podrška porasla za više od 3,5 odsto.
U drugom krugu 24. aprila, Makron bi pobedio Le Pen za 53 odsto naspram 47 odsto, dok je u istoj anketi pre dve nedelje odnos bio 58 odsto prema 42 odsto.
U prvom krugu bi na trećem mestu trebalo da završi kandidat krajnje levice Žan-Lik Melanšon koji ima podršku 15 odsto ispitanih, čime je povećao rejting za dva odsto.
Krajnji desničar Zemur je u anketi dobio 10,5 odsto, što je pad od 1,5 odsto. Na petom mestu je kandidatkinja konzervativnih republikanaca Valeri Pekres (Valerie Pecresse) s devet odsto, posle pada od dva odsto.
Facebook Forum