Širok spektar francuskih društvenih i političkih pokreta, uključujući krajnju levicu, krajnju desnicu, pristalice Žutih prsluka i anktivaksere, izašao je na ulice zbog mera za ubrzanje vakcinacije komplikujući pokušaje vlade da zaustavi širenje korona virusa. Poslednje tenzije u Francuskoj odražavaju sve veće podele u svetu oko ovlašćenja država u ograničavanju prava nevakcinisanih, pišu svetski mediji.
Protesti širokog spektra političkih pokreta
Desetine hiljada ljudi protestovale su u subotu, 31. jula, širom Francuske treći vikend zaredom sa zahtevom da se ukinu, kako tvrde, drakonski propisi koji ih primoravaju da se vakcinišu protiv njihove volje, piše Fajnenšl tajms (The Financial Times).
Na ulicama Pariza, Liona, Marseja i drugih gradova čuli su se uzvici "Ovo je zdravstvena diktatura!" i "Ne vakcinaciji, ne zdravstvenim propusnicama!" na protestima koji su uključili širok spektar društvenih i političkih pokreta, ističe britanski list, ukazujući da su komunisti marširali zajedno s pristalicama krajnje desne partije Nacionalno okupljanje i nekima iz pokreta Žuti prsluci.
Oni se protive novom zakonu kojim je vakcinacija protiv COVID-19 obavezna za zdravstvene radnike i koji zahteva zdravstvenu propusnicu za sve koji žele da uđu na javna mesta, poput restorana, barova ili brzih vozova.
Iako je konačna verzija zakona razvodnjena prošlog vikenda, glasna manjina francuskih građana i dalje se žestoko protivi pravilima za koja smatra da krše njihove lične slobode. Ipak, ocenjuje Fajnenšl tajms, uprkos grupama ogorčenih protivnika, politika vlade za vakcine se zasad pokazala uspešnom u povećanju stope vakcinacije uz odobravanje šire javnosti.
Prema nedavnim istraživanjima, više od 60 odsto Francuza se zalaže za zdravstvenu propusnicu za ulazak na javna mesta, dok 70 odsto podržava obaveznu vakcinaciju za negovatelje.
Predsednik Emanuel Makron (Emmanuel Macron) je najavio uvođenje zdravstvene propusnice kako je kampanja vakcinisanja gubila zamah dok se istovremeno širi veoma zarazan delta soj korona virusa. Čini se, dodaje list, da se isplatila njegova odluka da krene s tvrdom strategijom vakcinacije, pošto je, prema vladinim podacima, dnevni broj datih prvih doza skočio na više od 350.000, nakon što je prošlog meseca stagnirao na oko 160.000.
Jedinstveni u nepoverenju
Protesti, treću nedelju za redom, poklapaju se s nastojanjem vlasti da zaustave novi talas infekcija koji počinje da vrši pritisak na francuske bolnice u kojima, prema vladinom izveštaju, 85 odsto pacijenata s COVID-19 nije vakcinisano, ističe Njujork tajms (The New York Times).
Više od 200.000 ljudi marširalo je u Parizu, gde je bilo raspoređeno 3.000 policajaca, kao i u drugim gradovima, uključujući Marsej, Ren i Strazbur. Povećanje protesta iz nedelje u nedelju i njihova šarolika mešavina demonstranata, prema oceni njujorškog lista, takođe su i sve veći izvor zabrinutosti za vladu.
Demonstranti su jedinstveni u nepoverenju prema medijima i vladi predsednika Makrona, ali tu sličnosti prestaju, ističe Njujork tajms. Među demonstrantima su aktivisti krajnje desnice i krajnje levice, kao i pristalice Žutih prsluka i teoretičari zavere, ali i vakcinisani ljudi koji tvrde da je zdravstvena propusnica opresivna i nepravedna.
Među demonstrantima su takođe i porodice ljute zbog novih pravila koja nalažu da će nevakcinisani učenici srednjih škola, mada ne i vakcinisani, biti poslati kući ako se u njihovom razredu otkrije zaraza korona virusom.
Protest u severnom delu Pariza završio se nasiljem na trgu Bastilje, gde su pojedini demonstranti palili kante za đubre i gađali policajce koji su uzvratili suzavcem i vodenim topovima. Širom zemlje su u protestima povređena tri policajca, dok su na jugu Pariza dva video-novinara agencije Frans pres (Agence France-Presse) morala da odu s protesta pošto su ih demonstranti vređali i sprečavali da snimanju.
Novi izazov za Makrona
Sve veći protesti zbog novih ograničenja za nevakcinisane protiv COVID-19 prete da zakomplikuju odgovor Francuske na korona virus i predstavljaju novi izazov za predsednika Makrona koji je sredinom jula najavio zdravstvene propusnice, ocenjuje Volstrit džurnal (The Wall Street Journal).
Zdravstvene propusnice su uvedene kao način da se izbegne novo zatvaranje usled brzog povećanja slučaja zaraze korona virusom. Imaju kod koji se može skenirati s potvrdom da je pojedinac potpuno vakcinisan protiv COVID-19, da je preležao bolest u prethodnih šest meseci ili da je nedavno bio negativan na testu.
Zakon o propusnicama je usvojen prošlog vikenda na hitnoj sednici francuskog parlamenta, premda mora da prođe ocenu Ustavnog saveta. Propusnice će biti potrebne za ulazak u bioskope, restorane, barove, vozove, autobuse i avione, mada za radnje s neophodnim namirnicama neće biti potrebne.
Demonstranti to nazivaju "zdravstvenom diktaturom" i marširaju s natpisima "Sloboda!", ističe Volstrit džurnal i ukazuje da se ponavlja obrazac iz protesta pokreta Žutih prsluka iz 2018. koji je proistekao iz protivljenja porezu na gorivo koji je uveden radi smanjenja emisije ugljenika, ali je prerastao u nedeljne antiestablišmentske demonstracije uglavnom fokusirane protiv Makrona.
Makron je u odgovoru na proteste prošlog vikenda rekao da "ne postoji sloboda u kojoj nikome ništa ne dugujem". "Ako sutra zarazite svog oca, majku ili mene, onda sam ja žrtva vaše slobode. To nije sloboda. To se zove sebičnost", rekao je on.
'Antivakserski karneval'
Pored krajnje desnice i Žutih prsluka koji su našli zajednički jezik u francuskom "antivakserskom karnevalu", na protestima su učestvovali i zdravstveni radnici ljuti zbog naredbe da se do 15. oktobra potpuno vakcinišu ili im preti suspenzija bez plate, ukazuje Tajms (The Times).
Demonstranti ipak deluju kao mešavina antivaksera, od kojih mnogi podržavaju ekstremnu desnicu, i ljudi koji prihvataju vakcine ali se protive prinudi, ističe londonski list.
Novi pokret okuplja "istu vrstu ljudi" kao Žuti prsluci, rekao je sociolog Filip Breton (Philippe Breton) s univerziteta u Strazburu. Starosti između 30 i 50 godina, sa skromnim primanjima i podozrivi prema političarima, medijima i drugim javnim institucijama, oni smatraju da je zdravstvena propusnica pokušaj isključivanja nevakcinisanih iz društva, naveo je Breton.
Francuski antivakserski pokret je privlačio malo pažnje, ali je dobio na snazi kada je Makron 12. jula najavio ograničenja za nevakcinisane. Mada je, kako piše Tajms, predsednikova strategija imala uspeha budući da je od tada prvu dozu dobilo više od 4,7 miliona ljudi, to je izazvalo reakciju onih koji ograničenja smatraju napadom na individualne slobode, s najjačim protivljenjem krajnje desnice i krajnje levice.
Pitanje ovlašćenja države
Protesti su takođe održani u Rimu i drugim italijanskim gradovima zbog sličnih "zelenih propusnica" koje treba da stupe na snagu 6. avgusta, sa znacima sve veće podele širom Evrope oko toga koliko država treba da ograničava prava nevakcinisanih, ističe Tajms.
Vašington post (The Washington Post) takođe ocenjuje da demonstracije u Francuskoj protiv "zdravstvene propusnice" predstavljaju najnovije tenzije u svetu oko ovlašćenja vlade da nagradi imunizovane i zadrži ograničenja za one koji odbiju da prime vakcinu.
U Nemačkoj su otkazane demonstracije pošto su vlasti u Berlinu odbile da daju odobrenje za 13 marševa na kojima su se očekivale desetine hiljada protivnika ograničenja za korona virus. Sudije u Berlinu su ocenile da je zabrana protesta neophodna kako bi se sprečilo dalje povećanje broja zaraza među učesnicima protesta.
Facebook Forum