Štrajkovi u rafinerijama nastavljeni su i u subotu, 18. marta, u Francuskoj, a sve više demonstracija održava se širom zemlje usred nezadovoljstva građana zbog plana vlasti da poveća starosnu granicu za državne penzije bez glasanja u parlamentu.
Rastući nemiri, u kombinaciji sa smećem koji se gomila na ulicama Pariza nakon što su se radnici koji rade u komunalnim službama pridružili protestima, jeste najteži izazov za predsednika Emanuela Makrona od takozvanih protesta "Žutih prsluka" u decembru. 2018.
Oko 37 odsto operativnog osoblja u rafinerijama i depoima kompanije TotalEnergies - na lokacijama uključujući Fejzin na jugoistoku Francuske i Normandiju na severu - štrajkuje u subotu, rekao je portparol kompanije.
U međuvremenu su nastavljeni talasi štrajkova na železnici.
Interventna policija sukobila se sa demonstrantima u petak uveče u Parizu na trgu Place de la Concorde, u blizini zgrade parlamenta Assemblee Nationale, što je rezultiralo hapšenjem 61 osobe.
"Nema mesta nasilju. Mora se poštovati parlamentarna demokratija", rekao je ministar za digitalnu tranziciju i telekomunikacije Žan Noel Baro za Sud radio.
Planiran je još jedan skup u Parizu kasnije u subotu, dok je televizija BFM prikazivala slike demonstracija koje se već održavaju u gradovima kao što su Kompjen na severu, Nant na zapadu i Sent Etjen u centralnoj Francuskoj.
Široki savez glavnih francuskih sindikata saopštio je da će nastaviti da se mobiliše u nastojanju da spreči penzione reforme. Opštenacionalna akcija je zakazana za četvrtak.
Dok su osam dana protesta širom zemlje od sredine januara i mnoge lokalne akcije do sada bile uglavnom mirne, nemiri u poslednja tri dana podsećaju na proteste "Žutih prsluka" koji su izbili krajem 2018. zbog visokih cena goriva i primorali su Makrona na delimičan zaokret u pogledu poreza na ugljen dioksid.
Makronova reforma sada predviđa podizanje starosne granice za penzionisanje za dve godine na 64 godine, za šta vlada kaže da je od suštinskog značaja da se osigura da sistem ne bankrotira.
Izvor: Rojters
