Širom Francuske održani su četvrti protesti protiv planova predsednika Emanuela Makrona da reformiše penzioni sistem u zemlji.
Stotine hiljada ljudi marširalo je u subotu, 11. februara, u Parizu, Nici, Marseju, Tuluzu, Nantu i drugim gradovima u nadi da će održati pritisak na vladu da odstupi.
Demonstracije su privukle mlade ljude i druge koji se protive predlozima za penziju, a koji nisu mogli da prisustvuju prethodna tri dana akcije.
Ovaj put, međutim, radnici železnice nisu pratili štrajkovali, dozvoljavajući vozovima i pariskom metrou da saobraćaju u subotu.
Međutim, neočekivani štrajk kontrolora letenja značio je da je do polovine letova do i sa drugog najvećeg aerodroma u Parizu, Orli, otkazano u subotu popodne.
Francuski poslanici su ranije ove nedelje započeli burnu debatu o nacrtu zakona o penziji za povećanje minimalne starosne granice za punu državnu penziju sa 62 na 64 godine. To je vodeći zakon u Makronovom drugom mandatu.
Na subotnjim protestima došlo je u nekom trenutku i do nemira, javlja agencija Asošijejted pres (AP).
Jedan automobil i nekoliko kanti za smeće zapaljeni su na centralnom pariskom bulevaru, za šta je policija optužila demonstrante i rasterala ih suzavcem.
Pariska policija saopštila je da je uhapsila osam osoba zbog prekršaja u rasponu od posedovanja vatrenog oružja do vandalizma.
Neki demonstranti su prošetali trgom Place de la Republikue u francuskoj prestonici i nosili emotivne transparente. „Ne želim da moji roditelji umru na poslu“, pisalo je na jednom, koji je držao tinejdžer.
Protesti su ključni test i za Makrona i za njegove protivnike. Vlada je insistirala da je odlučna da progura Makronovo predizborno obećanje da reformiše francuski penzioni sistem.
Od 38 zemalja članica Organizacije za ekonomsku saradnju i razvoj, Francuska je među zemljama čiji stanovnici provode najviše godina u penziji.
Predsednik je nazvao reforme „neophodnim“ za obezbeđivanje dugoročnog opstanka penzionog sistema u zemlji i napomenuo da radnici u susednim zemljama odlaze u penziju godinama kasnije.
Uprkos tome što istraživanja javnog mnjenja dosledno pokazuju rastuće protivljenje reformi i smanjenje njegove sopstvene popularnosti, Makron je insistirao da ispunjava ključno obećanje u kampanji koje je dao kada je došao na vlast 2017. i pre reizbora u aprilu 2022. godine.
Njegova vlada se sada suočava sa oštrom političkom borbom u parlamentu koja bi mogla da traje nedeljama ili mesecima.
Snažna ogorčenost naroda će ojačati napore sindikata i levičarskih zakonodavaca da pokušaju da blokiraju zakon, piše AP.
Sindikati su u subotu izdali zajedničko saopštenje, nazivajući vladu „gluvom“ i zahtevajući od francuskih zvaničnika da ukinu zakon. Zapretili su da će izazvati „zastoj“ širom zemlje od 7. marta, ako njihovi zahtevi ne budu ispunjeni.
Dalji štrajk planiran je za 16. februar.
Tokom prvog dana protesta pre četiri dana, više od 750.000 ljudi je marširalo u mnogim francuskim gradovima, znatno manje nego u prethodna dva protestna dana u januaru kada je na ulice izašlo preko milion ljudi.
