Francuska je u subotu, 1. januara, preuzela predsedavanje Evropskom unijom, a među njenim prioritetima biće izgradnja jače i suverenije EU, odbrana vladavine prava i evropskih vrednosti i jačanje strateške autonomije.
Na agendi Pariza biće i Zapadni Balkan, a francuski predsednik Emanuel Makron (Emmanuel Macron) je rekao da EU treba više politički i ekonomski da se angažuje u regionu.
"Mi danas imamo posebnu odgovornost prema Zapadnom Balkanu, mi tu treba da vodimo politiku ponovnog angažovanja ali takođe investicija da bi podržali ekonomsku integraciju tog regiona... i takođe da bi se borili protiv mešanja, manipulacija od strane više regionalnih sila koje nastoje preko Balkana da destabilizuju Evropu", rekao je Makron izlažući prioritete francuskog predsedavanja 9. decembra u Jelisejskoj palati.
Makron je apelovao na to da se "razjasni evropska perspektiva" zemalja Zapadnog Balkana blokiranih godinama u predvorju EU, dodajući da se ne sme dozvoliti da Zapadni Balkan ostane u situaciji u kojoj je danas.
Ambasador Francuske u Srbiji Pjer Košar (Pierre Cochard) takođe je rekao da će Zapadni Balkan biti jedan od dva geografska prioriteta francuskog predsedavanja Savetu EU.
"Zagovaraćemo snažnije ulaganje EU u ovaj region radi promovisanja ekonomskih integracija, stabilnosti i vladavine prava koja treba da bude u samom središtu svih reformi u celom regionu", rekao je francuski ambasador.
Francuska će na kraju predsedavanja, u junu, organizovati konferenciju o Zapadnom Balkanu.
"Konferencija o Zapadnom Balkanu treba da dokaže ulogu koju Francuska pridaje regionu i njegovoj EU perspektivi", izjavila je francuska ambasadorka u Sloveniji Florens Ferari (Florence Ferrari) za slovenačku agenciju STA.
Pariz je, prema njenim rečima, svestan da su bezbednost i stabilnost na Zapadnom Balkanu od ključne važnosti za Evropu i podržava njegov put ka članstvu u Evropskoj uniji.
Moto francuskog predsedavanja biće "Oporavak, snaga, pripadnost".
Cilj Francuske je oporavak od pandemije i jačanje ekonomije uz podršku ekološkoj i digitalnoj transformaciji, a "snaga" iskazuje želju za jačanje strateške autonomije i promovisanje evropskih vrednosti i interesa.
Poslednja reč ukazuje na ideju jačanja evropskog identiteta i razvoja zajedničke evropske vizije, kroz kuluturu, zajedničke vrednosti i istoriju.
Makron je rekao da želi da izgradi "Evropu snažnu u svetu, potpuno suverenu, sa slobodom izbora, koja će biti gospodar svoje sudbine".
Francusko predsedništvo će raditi na promovisanju evropskog modela rasta, koji će dozvoliti bloku od 27 zemalja da generiše bogatstvo i radna mesta, a da istovremeno očuva visoke socijalne i klimatske standarde.
Tokom francuskog predsedavanja bi trebalo da bude usvojen novi "strateški kompas EU", zajednička analiza pretnji i evropski mehanizam rešavanja kriza.
Makron je u debati u Evropskom komitetu regiona početkom decembra rekao da će jedan od vodećih izazova francuskog predsedavanja biti odbrana demokratije i vladavine prava, ocenivši da se evropske vrednosti trenutno "osporavaju u nekoliko članica EU".
Posebno je istakao zaštitu od lažnih informacija i sajber pretnji koje koriste neprijatelji Evrope i liberalne demokratije, a obećao je i "snažne inicijative" za slobodu medija u 2022.
Francuski predsednik je rekao da, s obzirom na te pretnje, "moramo delovati kako bismo branili naše novinare" i bolje regulisali finansiranje političkih partija i onlajn političko oglašavanje.
Na vrhu agende biće i globalna Evropa koja promoviše multilateralizam i obnovljena međunarodna partnerstva.
