Francuski predsednik Emanuel Makron (Emmanuel Macron) rekao je u utorak kosovskom premijeru Aljbinu Kurtiju (Albin) da Francuska pridaje značaj brzom i ireverzibilnom napretku Kosova ka formiranju Zajednice opština sa srpskom većinom, u vezi sa zahtevom Kosova za članstvo u Savetu Evrope, saopštilo je francusko Predsedništvo.
"Predsednik je pozdravio sprovođenje odluke Ustavnog suda za manastir Dečane", navodi se u saopštenju francuskog Predsedništva posle telefonskog razgovora Makrona i Kurtija.
Zahtevom Vlade Kosova upućenom Katastarskoj agenciji za prenos 24 hektara zemljišta na ime Manastira Dečani, ispunjen je jedan od glavnih uslova za članstvo Kosova u Savetu Evrope. Vlasništvo manastira Dečane na 24 hektara zemlje potvrdio je Ustavni sud Kosova u maju 2016. godine, ali nadležni organi tu odluku nisu sproveli.
Parlamentarna skupština Saveta Evrope podržala je 16. aprila izveštaj kojim se preporučuje članstvo Kosova u panevropskoj organizaciji sa sedištem u Strazburu.
Autorka izveštaja Dora Bakojanis rekla je da je Kosovo ispunilo sve uslove za članstvo i da pitanje formiranja Zajednice opština sa srpskom većinom smatra unutrašnjom temom Kosova.
Stvar je sada prešla u ruke ministara spoljnih poslova Saveta Evrope, koji u maju treba da donesu konačnu odluku da li će Kosovo postati najnoviji član te organizacije.
Neki glasovi u diplomatskim krugovima rekli su da članstvo Kosova možda uopšte neće biti stavljeno na dnevni red sastanka ministara, upravo zato što neke članice Saveta Evrope žele da poteze Kosova ka formiranju Zajednice opština sa srpskom većinom.
Kosovo i Srbija postigli su dogovor o Zajednici opština sa srpskom većinom 2013. godine, a potom i 2015. o principima za njeno osnivanje.
Ustavni sud Kosova je 2015. godine utvrdio da sporazum nije u punoj saglasnosti s Ustavom.
Srbija traži da Kosovo primeni postignute sporazume, ali se Vlada Kosova izjasnila protiv monoetničkog udruživanja.
'Neophodni' novi izbori na severu Kosova uz učešće Srba
Makron je tokom razgovora s Kurtijem izrazio žaljenje zbog neuspeha procesa glasanja na severu Kosova 21. aprila za smenu četiri gradonačelnika na Severu Kosova u opštinama sa srpskom većinom.
"On je podsetio da je i dalje neophodno što pre organizovati nove izbore, uz učešće srpskog stanovništva", navodi se u saopštenju francuskog predsedništva.
Kosovska Centralna izborna komisija (CIK) saopštila je da je inicijativa za smenu gradonačelnika propala, jer je u ovom procesu glasalo 253 od 46.556 građana koji su imali pravo glasa.
Da bi proces bio uspešan, moralo bi da glasa 50 odsto plus jedan glasač.
To znači da će sadašnji gradonačelnici Severne Mitrovice, Zvečana, Leposavića i Zubinog Potoka nastaviti da obavljaju svoje funkcije.
Srpska lista, najveća stranka kosovskih Srba, koja uživa podršku Beograda, bojkotovala je glasanje za smenu albanskih gradonačelnika u četiri severne opštine.
Ta partija je tvrdila tvrdi da su planirane procedure "nemoguće" i da je premijer Kurti "učinio sve da glasanje propadne".
Inicijativa za smenu ili ne smenu gradonačelnika je organizovana, pošto je međunarodni faktor tražio smenu albanskih gradonačelnika s njihovih funkcija, budući da je proces iz aprila prošle godine – kada su pobedili na izborima – bio legitiman, ali nije odrazio volju građana.
Izbori u aprilu 2023. organizovani su posle ostavki Srba u kosovskim institucijama.
Srpska lista je bojkotovala i te izbore i pozvala lokalne Srbe da učine isto.
Francuski ambasador u Ujedinjenim nacijama Nikola de Rivijer (Nicolas de Riviere) rekao je da na severu Kosova treba brzo organizovati izbore, uz učešće svih zajednica.
"Francuska podseća da bi povlačenje predsednika izabranih sa samo tri odsto glasova bilo najbrži način da se obnovi predstavnička demokratija u četiri opštine na severu i da će biti znak deeskalacije situacije", rekao je on.
U saopštenju francuskog Predsedništva je navedeno da je Makron "podsetio na nepokolebljivu podršku Francuske nezavisnosti i evropskim integracijama Kosova".
Navodi se da su Makron i Kurti razgovarali i o značaju dijaloga Kosova i Srbije, uz posredovanje Evropske unije, kao i o punoj primeni sporazuma postignutih u Briselu i Ohridu 2023. godine.
Dve zemlje su postigle dogovor o sporazumu za normalizaciju odnosa, a zatim i o implementacionom aneksu, ali je malo toga urađeno po tom pitanju.
Kosovo i Srbija su potpisale mnoge sporazume od 2011. godine, kada je započeo proces dijaloga, ali nisu svi primenjeni.
EU je više puta ponovila da je rešenje svih problema između dve zemlje veoma važan faktor za njihov evropski put.
