Formiranje kako u Prištini kažu asocijacije, a u Beogradu zajednice srpskih opština na Kosovu može biti u suprotnosti sa Ustavom Kosova i planom predsednika Ahtisarija, upozoravaju kosovski političari i analitičari.
Delegiranje predstavnika opština na severu u asocijaciju ili zajednicu za Lutfi Hazirija, poslanika opozicionog Demokratskog saveza Kosova, predstavlja stvaranje trećeg sloja vlasti.
„Bez obzira na naziv tog tela, cilj Srbije je da se formira mini-parlament u kojem će opštine delegirati svoje predstavnike a koji se učestvovati u donošenju odluka. Ovo predstavlja pretnju za Kosovo jer se stvara treći sloj vlasti koji se naziva administracija ili srednja vlast, što ne bi smelo da se desi“, kaže Haziri.
Pitanje srpskih paralelnih struktura bila je tema razgovora u poslednjoj rundi dijaloga premijera Kosova i Srbije u Briselu. Sporazum nije postignut, ali će se dva premijera, po istom pitanju, ponovo sresti u Briselu 4. marta.
Predsednik Srbije je prethodno poručio da će se srpske institucije zameniti kosovskim, koje će voditi Srbi.
Međutim, Radenko Nedeljković, ispred srpskih paralelnih institucija na severu navodi da su samo institucije Republike Srbije garant ostanka i opstanka Srba na severu.
„Ustav Republike Srbije je na snazi i Rezolucija 1244 je na snazi, i prema tome ovde je jasna situacija i Srbi su u više navrata na severu Kosova i Metohije jasno rekli šta misle kada su u pitanju institucije Republike Srbije, da jedino te institucije su garant našeg ostanka i opstanka i da su to jedine legalne legitimne institucije na severu KiM i da drugih institucija nema i da te institucije ne mogu da budu paralelne nikakvim drugim institucijama“, kaže Nedeljković.
Zvaničnici Prištine su, međutim, ubeđeni da kakvo god se rešenje postiglo za sever, ono mora biti u skladu sa kosovskim Ustavom i zakonima.
Analitičar Mazllum Baraliu navodi da formiranje novih institucija, pa i asocijacije opština, podrazumeva odstupanje od Ustava i Ahtisarijevog plana, što bi dovelo i do nove napetosti u zemlji.
"To bi značilo povratak unazad. To je jako nepovoljno i predstavljalo bi detonator koji bi mogao destabilizirati zemlju i stvoriti mnoge probleme u budućnosti. Rešenje koje je van ustavnog okvira i Ahtisarijevog plana moglo bi ugroziti konsolidaciju Kosova u budućnosti“, kazao je on.
On dodaje da se na osnovu Ustava Kosova ne može doći do organizacije ikakvih tela na bilo kom nivou a da ne dođe do sukoba sa najvišim pravnim aktom, bez obzira na to što pregovaračke strane navode da će se positći rešenje koje neće prekršiti Ustav Kosova.
Priština i Beograd se razlikuju i kada je u pitanju eventualan sastav asocijacije srpskih opština. Dok je Beograd tražio da obuhvati devet opština sa srpskom većinom širom Kosova, Priština je insistirala da u takvoj asocijaciji budu samo četiri opštine na severu Kosova.
Kakav će modalitet asocijacije biti i kakva će ovlašćenja imati, saznaće se verovatno na sledećoj rundi dijaloga.
Delegiranje predstavnika opština na severu u asocijaciju ili zajednicu za Lutfi Hazirija, poslanika opozicionog Demokratskog saveza Kosova, predstavlja stvaranje trećeg sloja vlasti.
„Bez obzira na naziv tog tela, cilj Srbije je da se formira mini-parlament u kojem će opštine delegirati svoje predstavnike a koji se učestvovati u donošenju odluka. Ovo predstavlja pretnju za Kosovo jer se stvara treći sloj vlasti koji se naziva administracija ili srednja vlast, što ne bi smelo da se desi“, kaže Haziri.
Pitanje srpskih paralelnih struktura bila je tema razgovora u poslednjoj rundi dijaloga premijera Kosova i Srbije u Briselu. Sporazum nije postignut, ali će se dva premijera, po istom pitanju, ponovo sresti u Briselu 4. marta.
Predsednik Srbije je prethodno poručio da će se srpske institucije zameniti kosovskim, koje će voditi Srbi.
Međutim, Radenko Nedeljković, ispred srpskih paralelnih institucija na severu navodi da su samo institucije Republike Srbije garant ostanka i opstanka Srba na severu.
„Ustav Republike Srbije je na snazi i Rezolucija 1244 je na snazi, i prema tome ovde je jasna situacija i Srbi su u više navrata na severu Kosova i Metohije jasno rekli šta misle kada su u pitanju institucije Republike Srbije, da jedino te institucije su garant našeg ostanka i opstanka i da su to jedine legalne legitimne institucije na severu KiM i da drugih institucija nema i da te institucije ne mogu da budu paralelne nikakvim drugim institucijama“, kaže Nedeljković.
Zvaničnici Prištine su, međutim, ubeđeni da kakvo god se rešenje postiglo za sever, ono mora biti u skladu sa kosovskim Ustavom i zakonima.
Analitičar Mazllum Baraliu navodi da formiranje novih institucija, pa i asocijacije opština, podrazumeva odstupanje od Ustava i Ahtisarijevog plana, što bi dovelo i do nove napetosti u zemlji.
"To bi značilo povratak unazad. To je jako nepovoljno i predstavljalo bi detonator koji bi mogao destabilizirati zemlju i stvoriti mnoge probleme u budućnosti. Rešenje koje je van ustavnog okvira i Ahtisarijevog plana moglo bi ugroziti konsolidaciju Kosova u budućnosti“, kazao je on.
On dodaje da se na osnovu Ustava Kosova ne može doći do organizacije ikakvih tela na bilo kom nivou a da ne dođe do sukoba sa najvišim pravnim aktom, bez obzira na to što pregovaračke strane navode da će se positći rešenje koje neće prekršiti Ustav Kosova.
Priština i Beograd se razlikuju i kada je u pitanju eventualan sastav asocijacije srpskih opština. Dok je Beograd tražio da obuhvati devet opština sa srpskom većinom širom Kosova, Priština je insistirala da u takvoj asocijaciji budu samo četiri opštine na severu Kosova.
Kakav će modalitet asocijacije biti i kakva će ovlašćenja imati, saznaće se verovatno na sledećoj rundi dijaloga.
